Hrvatska ima sve

Prava šteta za Brazil, jer je bio najkvalitetnija reprezentacija u Rusiji i polako ulazio u formu, zbog toga što je kontrolisali svoj najbolji meč od početka takmičenja, zato što je toliko dominirao da je morao ubedljivo da vodi pre prvog primljenog gola… Iako je Kutinjo uporno pokušavao nešto što mu ne prolazi, Kosta počeo kao rezerva umesto kao starter, a Fernandinjo šokantno grešio, uspeli su da naprave strašan broj šansi. I još neverovatnije ih promašuju. Bilo je lepo gledati Nejmara tamo gde je korisniji, u sredini napada, i Marselovo korišćenje slobodnog prostora posle pomeranja ovog sa krila, ali jednostavno se desilo ono što je moralo – da na ćupriji papreno plate ono što nisu na mostu. U prvoj fazi turnira previše su se štedeli i provlačili. Šteta… Žao mi je i što Kavani nije mogao da igra zbog povrede. I bez njega su Urugvajci pružili svoj maksimum i, kao ekipa koja odavno ne luta sa formacijama i nije sklona velikim oscilacijama, solidno se suprotstavili Francuzima, ali s njim bi sve bilo drugačije. I, naravno, da ne beše komične grešku golmana Muslere.

Belgiji i Francuskoj svaka čast. Pre svega prvoj selekciji, s mladim ali kompletnim igračem i liderom Azarom, šuterom tipa De Brujne, „čovekom metom“ Lukakuom, sjajne pokretljivosti, brzine i timskog rezona, dobrom atmosferom… Godinama su se spremali za ovo polufinale. „Trikolori“ takođe, premda me nisu impresionirali. Ne briljiraju, ali imaju kontinuitet.

Šta tek reći za Englesku? Potpuno razumem delirijum na Ostrvu, pošto je jedna velika fudbalska nacija više od pola veka čekala priliku da se bori za finale. A nije bila ni na periferiji „mape“ s prognoziranim prvacima. Ima odličnog Kejna, ali i dobru „pratnju“ prvom strelcu turnira, igra tvrdo i organizovano.. S pola snage su dobili Švedsku, koja nije mogla dalje od već ostvarenog uspeha. Nije imala čime.

Hrvatska, zato, ima sve. Ne radi tu samo o ekstra kvalitetu Modrića ili Rakitićevoj klasi, jer naše komšije imaju 23 dobrih igrača, pa svejedno ko izađe na teren oni apsolutno ništa ne menjaju u svom stilu. Uz to, vodi ih ono što nama već odavno nedostaje – fanatična želja. NJihova igra ima glavu i rep, mozak i veliko srce. Toliko veliko da i povređeni ostaju na terenu. To je pravi fudbal. Ruski je prosek u poređenju s njihovim, ali i domaćin je bio maksimalan u subotu. Obostrana glad za pobedom, odlučnost i nefoliranje u duelima učinili su tu predstavu najboljom od početka ovog SP. Još Čerišov postigne najlepši gol šampionata. Uživanje.

Autor je fudbalski trener