Ima li u transferima fudbalera organizovanog kriminala? 1Foto: EPA-EFE/ KIKO HUESCA

Dok Tužilaštvo za organizovani kriminal još od optužbi na račun Zdravka Mamića (bivšeg predsednika Dinama) konstantno češlja papire nogometnih klubova, u srpskom fudbalu je više od decenije sve čisto.

Svi postupci za finansijske malverzacije u fudbalu koji su vođeni pred srpskim sudovima okončani su ili su pokrenuti još u prošloj deceniji.

Pevačica Svetlana Ražnatović je odslužila osam meseci kućnog pritvora pošto je potpisala sporazum o priznavanju krivice u vezi sa transferima igrača Obilića i nezakonitom posedovanju oružja.

Više javno tužilaštvo je paralelno vodilo i istragu kojom je trebalo da se utvrdi da li je njena celokupna imovina stečena na legalan način, ali je posle priznanja krivice u vezi sa slučajem Obilić taj predmet zvanično obustavljen.

Bivši predsednik Crvene zvezde Dragan DŽajić uhapšen je 2008. godine zbog malverzacija u vezi sa transferom Gorana Drulića u Saragosu, ali sud nikada nije do kraja utvrdio njegovu odgovornost.

Tomislav Nikolić, tada novoizabrani predsednik Srbije, odlučio je da ga 2012. godine, mimo prakse i pravne logike, abolira svega nekoliko dana pre donošenja presude (uobičajeno je da se pomilovanja daju već osuđenim licima za koja se proceni da neće ponoviti krivično delo i koja su pokazala kajanje zbog učinjenog).

Sadašnji generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić optužen je još 2008. godine zbog transfera fudbalera OFK Beograda, kluba u kojem je bio funkcioner pre nego što je svojevremeno postao predsednik FSS.

Terzićevo skrivanje van zemlje završilo se posle nekoliko leta, ali se sudskom postupku kraj još uvek ne nazire pošto Viši sud u Beogradu čak dve godine nije zakazao ni jedno ročište.

Hrvatski novinar Davor Lugarić objašnjava za Danas da u toj zemlji od slučaja Zdravka Mamića inspekcije konstantno češljaju papire klubova.

– Na „Maksimiru“ su inspekcije postale svakodnevna stvar. Međutim, problem je u tome što je po papirima uglavnom sve čisto, a zakulisna davanja novca odvijaju se van pisanih tokova. Sada i klubovi znaju da moraju mnogo više paziti, pa je teško naći neki očigledan primer neregularnosti – priča Lugarić.

Tokom prve decenije u 21. veku u srpskom fudbalu su se malverzacije obavljale preko provizije menadžerima kojima ja davano pravo vlasništva na trećinu, neretko i polovinu ugovora igrača.

Dešavalo se i da srpski igrači u istom danu promene nekoliko klubova, ali to nijedna od nadležnih institucija nije ispitivala.

Tako je na primer Luka Jović 2016. godine iz Crvene zvezde prvo prešao u Apolon iz Limasola, pa tek potom u Benfiku, a da u kiparskom klubu nije odradio ni jedan trening.

Hrvatsko tužilaštvo je prošle godine pozivom nateralo i tada najboljeg igrača sveta Luku Modrića da dođe i svedoči u slučaju protiv Mamića.

Modrić je na sudu potvrdio da je sa predsednikom Dinama imao duple ugovore, kao i da mu je deo svoje zarade po odlasku iz Dinama u Totenhem davao kao nadoknadu za ono što je ovaj učinio za njega dok je igrao u Zagrebu.

I u Srbiji se prema saznanju našeg lista dešavaju slične stvari i fudbalski funkcioneri neretko traže od igrača da im predaju deo novca koji pošteno zarade ugovorom.

Tipičan primer je da se napravi ugovor za određenu platu i bonuse, a onda fudbaler procenat od te zarade svakog meseca predaje na ruke funkcioneru kluba.

Nije retkost i da se igrač obaveže da će funkcioneru davati i procenat od buduće zarade u inostranstvu, a da će ga ovaj zauzvrat gurati u prvi tim, odnosno vršiti pritisak na trenera da mora da igra.

Fudbaleri na ove zakulisne radnje pristaju jer im je neretko to jedini način da imaju garanciju redovnih prihoda, kao i sigurnost da će igrati u prvom timu i da klub neće praviti problem da im dozvoli odlazak kada stigne ponuda iz inostranstva.

List Danas je kontaktirao mnoge fudbalske menadžere, ali malo ko je pristao da razgovara na ovu temu.

Fudbalski agent iz Švajcarske Dragan Stević kaže da mu poslovanje u Srbiji i Bosni i Hercegovini često nije lako, ali da se trudi da sa svima održava korektne odnose.

– Kao neko ko dolazi iz Švajcarske moram reći da nisam nailazio na zahteve da nešto radimo van zakona, mada se na Balkanu jesam nagledao mnogih stvari na ivici. Bilo je slučajeva da moj igrač u velikom klubu ne dobije šansu da igra, a onda kada ode na pozajmicu i zaigra odmah dobije više unosnih stranih ponuda. Zašto on nije u matičnom klubu dobio pravu šansu, ostaje mi samo da nagađam. Moguće da se očekivalo od mene da pravim dogovore sa funkcionerima, ali ja to nisam hteo ni da pomislim da radim – tvrdi Stević.

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost Mirko Poledica kaže za naš list da je pesimista po pitanju ispitivanja malverzacija u domaćem fudbalu.

– Apsolutno se niko ovde ne bavi ozbiljno finansijskim malverzacijama. Kada nemate presude za ozbiljne stvari, onda ni ne možete kriviti klubove, niti od njih očekivati da će nešto da se promeni. Problem je što u klubovima ima političara kojima sigurno nije ni u interesu da se stvari ozbiljno istraže. Dovoljno je videti šta se dogodilo sa Borcem iz Čačka i da za to niko u tužilaštvu nije našao za shodno da ispita situaciju. U svakoj drugoj zemlji svi odgovorni bi bili izvedeni pred lice pravde. Kada takve stvari prolaze bez sankcije, onda samo možemo da nagađamo šta se dešava iza kulisa – zaključuje Poledica.

Astronomska zarada na igračima

Fudbalski agenti u Srbiji u proseku zarade blizu milion evra na osnovu zvanične provizije od osam odsto koja im pripada od kluba (prošle godine prema podacima FSS zaradili 850.000 evra). Postoje agenti koji su samo za produženje ugovora njihovog igrača s klubom zaradili u jednom danu preko 100.000 evra. Javna je tajna da se deo tih para na ruke vraćao funkcionerima klubova koji su tako ustvari na crno sebi uzimali proviziju da bi „nagovorili“ Upravni odbor da se baš sa tim igračem produži ugovor.