Kakav nacionalni stadion je potreban Srbiji? 1Foto: Promo

Ideja o izgradnji nacionalnog stadiona je već godinama aktuelna tema koja je prihvaćena od strane građana Srbije, pre svega zbog zastarelih i zapuštenih stadiona koji ne ispunjavaju osnovne standarde UEFA i FIFA da bi se na njima organizovala velika sportska takmičenja.

Trenutna situacija u kojoj se stadioni u Srbiji nalaze je katastrofalna i samo je pitanje vremena kada će UEFA zabraniti (iako su godinama upozoravali) domaćim klubovima da na svojim stadionima igraju međunarodne utakmice. Svi smo saglasni da Srbija treba da ima moderan, multifunkcionalni sportski objekat koji će postati zaštitni znak sporta u Srbiji, ali pre toga treba da napravimo analizu po sledećim stavkama:

1. Sportska infrastruktura

Analiza je pokazala da grad Beograd već ima nekoliko velikih fudbalskih stadiona (Crvena zvezda, Partizan i OFK Beograd) na odličnim lokacijama koji bi mogli da konkurišu za nacionalni stadion. Istina je da postojeći sportski objekti nisu trenutno u stanju da se porede sa novim i modernim sportskim objektima, ali je neophodno napomenuti da je investiranje u renoviranje postojećih sportskih objekata višestruko jeftinije od najavljene izgradnje novog nacionalnog stadiona u opštini Surčin. Takođe, pored renoviranja postoji i druga opcija da se stari stadioni sruše da bi se na njihovom mestu umesto renoviranih izgradili novi moderni stadioni koji ispunjavaju sve uslove UEFA i FIFA za održavanje sportskih takmičenja.

2. Lokacija

Postojeći fudbalski stadioni se nalaze na odličnim lokacijama, u širem centru grada (Autokomanda i Bogoslovija), gde već postoji izgrađena prateća saobraćajna infrastruktura (putevi, redovne autobuske, tramvajske, vozne i druge saobraćajne linije kao i taksi stanice). Do postojećih stadiona je moguće doći i peške, što navijači često rade kada se igra lokalni derbi, gde se navijači domaćih klubova okupljaju u centru grada pa peške u grupama idu po glavnim ulicama ka stadionu pevajući navijačke pesme. S druge strane, da bi domaći navijači došli do novog stadiona u Surčinu, moraće da putuju mnogo duže nego što je to do sada bio slučaj. Turisti koji se odluče da uzmu smeštaj pored novog stadiona će imati mali izbor u okolnim mestima poput Dobanovaca i Jakova, pa će moći da uživaju u čarima seoskog turizma gde svakodnevno prolaze konjske zaprege, dok krave i ovce pasu travu na okolnim zelenim površinama.

Kada se održavaju međunarodna takmičenja za sve sportove (poput kvalifikacija za Ligu šampiona, Ligu Evrope, Evropska, Svetska prvenstva, Olimpijske igre), Beograd postaje prepun turista koji su kao navijači protivničkih ekipa došli da se, pored gledanja utakmica, provedu i turistički obiđu centar grada i njegove znamenitosti (noćni život, po čemu je Beograd globalno poznat), od čega prihoduju hotelijeri, ugostitelji, prodavci suvenira, sportskih rekvizita, prevoznici i ostali.

Koji razlog može da dovede do ideje o izgradnji nacionalnog stadiona na lokaciji koja se nalazi u Surčinu (na lokaciji koja je udaljena oko 30 km od Terazija), gde nema nikakve postojeće infrastrukture (osim puta od aerodroma do njive gde će se izgraditi budući stadion ili preko sajma do Ostružničkog mosta gde su svaki dan saobraćajne gužve)?ž

Najavljena je izgradnja prateće saobraćajne infrastrukture, što će trošak izgradnje stadiona da uveća za nekoliko puta. Takođe, planirana izgradnja metroa do Ade Ciganlije će morati da bude dodatno produžena do novog stadiona, što će dovesti do ozbiljnih povećanja troškova izgradnje budućeg metroa.

3. Logika

Izgradnja nacionalnog stadiona u Surčinu sve više liči na pokušaj da se pitanje nacionalnog stadiona zloupotrebi za ostvarivanje ličnih interesa i nepotrebnog trošenja novca građana Srbije. Nigde nije moguće videti komparativnu analizu gde bi se videla računica koliko bi tačno koštalo da se renoviraju postojeći stadioni ili da se izgrade novi na postojećim lokacijama i da se to uporedi sa izgradnjom novog stadiona na više nego udaljenoj lokaciji. Najavljeno je da će novi stadion imati 60.000 sedećih mesta (što lično mislim da je malo jer sada stadion Crvene zvezde prima 55.000 gledalaca), ali nas takođe interesuje da li će stadion, kao najavljeno moderno čudo, imati pokretni krov kao što je slučaj kod najmodernijih stadiona. U takvom slučaju će stadion moći da se koristi cele godine, bez obzira na nepovoljne vremenske uslove. Na slici budućeg stadiona objavljenog u medijima toga nema. Ako je planirana izgradnja stadiona bez pokretnog krova, postavlja se pitanje ZAŠTO.

Aktuelna vlast je, pored novog stadiona u vrednosti od 260-280 miliona evra, najavila i izgradnju kompletne prateće infrastrukture (već se uveliko sprovode dalekovodi, zatim se planiraju nove primarne saobraćajne mreže, nove petlje sa obilaznicom, železnička linija BG voza, stambeni objekti, tržni centar), ali se nigde ne pominje koliko će sve to zajedno da košta?

Kakav nacionalni stadion je potreban Srbiji? 2
Foto: Starsport/Peđa Milosavljević

Ako se toliko insistira na izgradnji stadiona u Surčinu, zašto niko nije pomenuo opciju da se novi stadion izgradi na trenutnom gradilištu Beograda na vodi?! Površinski, na toj lokaciji je moglo da stane preko 10 stadiona i svakako bi bila mnogo bolja i korisnija od postojeće u Surčinu, a država bi uštedela na stotine miliona evra na pristupnim saobraćajnicama i ostaloj pratećoj infrastrukturi.

Još pre nekoliko godina se pojavila informacija u medijima da će FK Crvena zvezda umesto postojećeg stadiona Rajko Mitić da izgradi novi stadion u vrednosti od 200 miliona evra koji će imati 42.000 gledalaca!?

Kao prvo, koja je logika da se pored novog nacionalnog stadionu u Surčinu grade i novi stadioni poput stadiona Crvene zvezde? Da li je Beogradu potrebno toliko novih stadiona koji će svakako biti plaćeni novcem građana Srbije?

Kao drugo, zašto se smanjuje kapacitet stadiona Crvene zvezde sa postojećih 55.000 na 42.000 gledalaca? Da li je logično da se uloži 200 miliona evra u novi stadion koji će primiti samo 42.000 gledalaca?

Cena stadiona: Na kraju ispada da će se samo u Beogradu uložiti u izgradnju dva nova stadiona (Crvena zvezda 200 miliona + Surčin 260 miliona evra), što dovodi do ukupne cene od 460 miliona evra!? Šta onda sprečava i FK Partizan da i oni izgrade novi stadion za 200 miliona evra?

4. Politika i sport

Sport u Srbiji i dalje funkcioniše po istom sistemu kao za vreme SFRJ. Socijalistička ideologija je finansirala sve grane sporta koje su služile kao zabava za široke narodne mase. Danas se Srbija predstavlja kao demokratska, kapitalistička zemlja iako još uvek funkcioniše na socijalistički način. Upravo zato je neophodno da postavimo sledeća pitanja:

* Da li se ulaganjem u sport pokušavaju dobiti politički poeni kod glasača pred izbore?

* Da li je namerno odbijen najlogičniji predlog da nacionalni stadion ne bude jedan od postojećih stadiona Crvene zvezde, Partizana ili OFK Beograda zbog nezameranja navijačkim grupama koje mogu bitno da utiču na javno mnjenje?

* Da li se koristi stara rimska poslovica „hleba i igara“ kako bi se skrenula pažnja javnosti sa aktuelnih tema ka sportu koji cela nacija prati?

Kroz istoriju možemo da vidimo da su stadioni oduvek bili mesta gde je narod imao priliku da javno iskaže svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Javna je tajna da se navijači Crvene zvezde i Partizana protive privatizaciji svojih klubova. Da li se izgradnjom novog nacionalnog stadiona pokušava napraviti kompromis kako se ne bi zamerili navijačima, rizikujući da tribine Crvene zvezde (55.000 gledalaca), Partizana (35.000 gledalaca) i OFK Beograda (20.000 gledalaca) koje čine ukupno 110.000 gledalaca počnu da pogrdno skandiraju svakog vikenda? Takođe, izgradnjom novog nacionalnog stadiona očekujem da će se Crvenoj zvezdi i Partizanu ponuditi novi moderni stadion na korišćenje za igranje utakmica, po uzoru na stadione kao što su Alianc arena u Minhenu, koju dele fudbalski klubovi Bajern Minhen i Minhen 1860 ili stadion San Siro/Đuzepe Meaca u Milanu, koji dele fudbalski klubovi Milano i Inter. Upravo iz tog razloga je neophodno da postavimo sledeća pitanja:

* Šta će u tom slučaju biti sa stadionima Crvene zvezde, Partizana i OFK Beograda koji će izgubiti svoju svrhu?

* Da li će se tražiti zauzvrat da se klubovi odreknu svojih starih stadiona sa pratećim zemljištem na ekskluzivnim lokacijama kako bi dobili na korišćenje novi moderni nacionalni stadion?

* Da li će da nas iznenadi ako se iskoriste lokacije stadiona Crvene zvezde i Partizana i ustupe se za izgradnju novih stambenih kompleksa ispod Dedinja, na jednoj od najboljih lokacija u gradu? Isto važi i za stadion OFK Beograd koji se nalazi na atraktivnoj lokaciji između Bogoslovije i Pančevačkog mosta?

Kakav nacionalni stadion je potreban Srbiji? 3
Foto: Starsport/Marko Đoković

5. Isplativost izgradnje novog stadiona

Često se postavljaju pitanja o isplativosti ulaganja u novi nacionalni stadion. Izgradnja novog stadiona je isplativa samo ako se redovno održava i koriste svi kapaciteti. Kakva je razlika ako bi se nacionalni stadion nalazio na jednom od tri postojeća stadiona ili na udaljenoj lokaciji u Surčinu? Ako bi se nacionalni stadion nalazio u širem centru grada, strani turisti bi mogli peške da prošetaju i obiđu gradske znamenitosti od Hrama Svetog Save, Terazija, Tašmajdana, Kalemegdana, Skadarlije, Knez Mihailove za razliku od Surčina…

Kao zabrinuti građanin Beograda moram da postavim sledeća pitanja:

* Da li je neko pitao građane šta misle o trošenju njihovog novca za izgradnju nacionalnog stadiona u iznosu od 260 miliona evra samo na stadion (plus prateća infrastruktura, dalekovodi, putevi, kanalizacija, tržni centar, stambene zgrade, produžene linije BG voza i metroa) u Surčinu gde će troškovi porast na preko 700 miliona evra? Građani podržavaju renoviranje ili izgradnju nacionalnog stadiona, ali ne u Surčinu nego u širem centru Beograda koji će biti dostupan svim građanima.

* Koliko će trebati građanima Beograda iz Karaburme, Kaluđerice ili Višnjičke banje da dođu do Surčina, pogotovo za vreme saobraćajnih gužvi kada su putevi zakrčeni? Na kraju ispada da će stanovnici Novog Sada pre stići do nacionalnog stadiona u Surčinu nego stanovnici Beograda?!

* Šta će biti sa nacionalnim stadionom kada reprezentacija odigra svojih pet do deset utakmica godišnje? Ko će da koristi nov, moderan stadion kada Zvezda i Partizan imaju svoje stadione? Možda FK Surčin koji se takmiči u Srpskoj ligi Beograd – trećoj ligi srpskog fudbala.

* Šta će biti sa stadionima Crvene zvezde i Partizana koji su u takvom katastrofalnom stanju da će im uskoro biti zabranjeno da igraju zvanične utakmice na njima?

* Da li je izgradnja novog stadiona kompromisno rešenje da bi se s jedne strane smirili navijači, a s druge iskoristile lokacije na Dedinju za izgradnju stanova uz ustupanje novog modernog stadiona na korišćenje klubovima?

Građani Srbije su protiv nepotrebnog trošenja novca i to smo u ovom tekstu detaljno objasnili na više načina. Najavljena je izgradnja još devet novih fudbalskih stadiona u Srbiji. Opet moramo da postavimo slična pitanja:

* Zašto izgradnja novih stadiona umesto renoviranja postojećih ili privatizacije klubova koji bi uložili svoj novac u izgradnju ili renoviranje stadiona?

* Koliko će to da košta građane Srbije?

* Šta će biti sa starim stadionima ako se izgrade novi?

* Da li će postojeći stari stadioni koji se nalaze na odličnim lokacijama biti privatizovani i pretvoreni u stambene i poslovne zgrade ili tržne centre, ili će ostati kao pomoćni tereni klubovima?

* Ako ostanu kao pomoćni tereni, kako će da se održavaju jer je očigledno da do sada to nikako nije funkcionisalo?

U Kataru će u decembru 2022. godine biti održano Svetsko prvenstvo u fudbalu na kome će biti izgrađeno 11 novih montažnih stadiona. Posle završenog Svetskog prvenstva devet stadiona će biti demontirano i poslato zemljama u razvoju kojima je to neophodno. Da li Srbija može da nauči nešto iz ovog primera?

6. Potencijalno rešenje

Na ovu temu do sada su se polemike vodile samo oko opcija da li da se izgradi novi nacionalni stadion ili da se renoviraju postojeći. Nikome nije jasno zašto se odustalo od mogućnosti privatizacije Crvene zvezde i Partizana. U slučaju da se klubovi privatizuju, uštedela bi se velika količina novca koji svake godine državne kompanija ulažu u vidu sponzorstva za sportske klubove (Telekom Srbija, Dunav osiguranje, EPS). Novi vlasnici bi imali obavezu da renoviraju postojeće ili izgrade nove moderne stadione na postojećim lokacijama, gde će reprezentacija Srbije imati pravo korišćenja za vreme kvalifikacija za Evropsko ili Svetsko prvenstvo, što je svega desetak utakmica u toku godine. Na ovaj način država bi uštedela 200 miliona evra za izgradnju stadiona Crvene zvezde, zatim 260 miliona evra planiranih za izgradnju nacionalnog stadiona u Surčinu, plus velike dodatne troškove za izgradnju prateće infrastrukture (putevi, tržni centar, stambene i poslovne zgrade, redovne autobuske, tramvajske, vozne i druge saobraćajne linije, linija metroa kao i taksi stanice, vodovod i kanalizacija), kao i godišnjeg održavanja. Poseban akcenat stavljam na činjenicu da bi se prodajom Crvene zvezde, Partizana i OFK Beograda ostvario profit preko 150 miliona evra, umesto ulaganja od preko 700 miliona evra u nacionalni stadion (sa pratećom infrastrukturom). Crvena zvezda ima 16 hektara zemljišta, Partizan ima oko 12,2 hektara (plus SC Teleoptik u Zemunu sa šest fudbalskih terena) dok OFK Beograd ima 6,7 hektara zemljišta. Kada se sve uzme u obzir, gruba računica nas dovodi do uštede između 700 miliona do 1 milijarde evra!

Ovo potencijalno rešenje predstavlja jednostavan način da se zaustavi nepotrebno rasipanje novca građana Srbije koji se može iskoristiti za razvoj predškolskog, školskog, univerzitetskog, amaterskog i rekreativnog sporta koji je neophodan za podizanje zdravlja nacije. Takođe, ovaj recept bi se mogao iskoristiti i na ostale stadione u Srbiji, gde bi se prestalo sa nepotrebnim trošenjem novca građana Srbije na dovođenje stranih fudbalera koji koštaju po 200-300 hiljada evra godišnje a zauzvrat odigraju prosečno jednu sezonu i iskoriste domaće klubove i ligu kao prolaznu stanicu u svojim karijerama.

Privatizacija fudbalskih klubova po Srbiji bi podigla kvalitet sportske infrastrukture (uslov UEFA za takmičenje su moderni stadioni) a potom i sam kvalitet takmičenja. Budući vlasnici sportskih klubova moraju biti motivisani da ulažu u sport tako što će dobiti poreske olakšice kao što je primer u SAD i EU. U slučaju bilo kakvih nejasnoća uvek može da se organizuje referendum sa pitanjima:

* Da li ste za izgradnju novog nacionalnog stadiona u Surčinu?

* Da li ste za izgradnju novog nacionalnog stadiona umesto stadiona Crvene zvezde, Partizana ili OFK Beograda?

* Da li ste za renoviranje ili izgradnju novog stadiona na jednoj od već postojećih lokacija u Beogradu?

* Da li ste za privatizaciju Crvene zvezde, Partizana i OFK Beograda gde bi novi vlasnici imali obavezu da izgrade novi ili renoviraju stari stadion na postojećoj lokaciji?

Naravno, pošto živimo u demokratskom društvu, vreme do referenduma bi se moglo medijski iskoristiti za predstavljanje ideja predlagača sa obrazloženjima za i protiv, gde bi se uključila i javnost, analizirajući sve prednosti i mane svakog predloga kojima bi se dalo podjednako vreme u medijima (što do sada nije bio slučaj).

Ulaganje u sport

Ulaganje u sportsku infrastrukturu je neophodno, ali ne na način koji je gore naveden. Građanima Srbije su neophodne staze za rekreativno trčanje (trim ili atletske staze), biciklističke staze, bazeni i sportske sale i sportska igrališta po osnovnim školama jer je to jedini način da se podigne svest o zdravlju nacije. Takođe je neophodno zaposliti profesore fizičkog vaspitanja da svakodnevno rade sa decom u predškolskim ustanovama (kao što rade u osnovnim školama), što do sada nije bio slučaj.

Strateške planove vezane za sportsku infrastrukturu moramo da proširimo i povežemo sa najavama rušenja Beogradskog hipodroma na čijoj je lokaciji planirana izgradnja luksuznih stambenih jedinica (odmah ispod Senjaka), dok niko ne pominje da se odmah pored budućeg nacionalnog stadiona u Surčinu već nalazi hipodrom u privatnom vlasništvu. Da li je to slučajnost ili nestručno loše isplaniran model trošenja novca građana Srbije?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.