Red fudbala, tri reda politike 1Foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Znali smo da će ovo Svetsko prvenstvo biti drugačije od dosadašnjih, ali nisam očekivao da ćemo doći do toga da nemam utisak da se to takmičenje uopšte održava.

Zbog ambijenta na stadionima, mesta koje je domaćin šampionata i termina u kojem se odigrava, ovaj turnir je veliki promašaj. Na sve to imamo i ogroman uticaj politike, a gde se umeša politika tu više nema mesta za fudbal.

Sve što je vezano za Svetsko prvenstvo bilo je pogrešno, počevši od sistema kvalifikacija i broja učesnika, što je kao ishod imalo to da više nemamo takmičenje najboljih reprezentacija, već turnir kojim se obezbeđuje politički uticaj i na koje politika ima uticaj.

U do sada odigranim utakmicama najjači utisak su iznenađujući rezultati i porazi selekcija koje su važile za favorite. Za mene to nije iznenađenje jer neko ko pažljivo prati reprezentativni fudbal može da primeti da nekada velike reprezentacije postaju osrednje, a da one „male“ prave sitne korake napred. Tako se kvalitet sveo na nivo osrednjosti, vlada unificiranost i to ne samo među ekipama, nego i među igračima.

Primer je reprezentacija Japana. Već dugo ih gledamo na Svetskim prvenstvima i uvek im je nedostajalo malo da bi bili konkurentni u odnosu na vrhunske reprezentacije. Moj utisak je da se u tom smislu ništa nije promenilo i da je ta reprezentacija i dalje na istom nivou, ali da je kvalitet Nemačke toliko pao da Japan, u poređenju s njima izgleda odlično.

Nekada je bilo nezamislivo da Nemačka povede protiv neke ekipe, a da onda dozvoli preokret, i to ne samo rezultatski, nego su bili potpuno nadigrani i nemoćni u drugom poluvremenu.

Maroko je osvojio bod protiv Hrvatske, a Senegalu je malo nedostajalo da iznenadi Holanđane, ali zapravo afričke reprezentacije taktički izgledaju tužno. Tu se ništa nije promenilo u poslednjih 40 godina, možda su čak i nazadovali. Zastrašujuće koliko su taktički neobučeni i to im nedostaje da bi mogli da se umešaju u borbu za najviši plasman.

Velikim reprezentacijama nedostaju veliki igrači, praktično imaju jednog, najviše dvojicu i kada oni nisu u formi onda je cela ekipa u problemu. Takođe, još uvek nismo zapazili nekog novog igrača, koji bi igrama na ovom šampionatu mogao da postane zvezda.

Neke reprezentacije su opterećene stvarima koje nemaju veze sa fudbalom. Igrači pričaju o boji trake njihovih kapitena, slikaju se sa rukom preko usta pre početka utakmica, koncentracija im je usmerena na nešto što nema veze sa terenom.

Početak šampionata ogolio je krizu u kojoj se nalazi fudbal, ne samo reprezentativni, već i klupski, za koji se tvrdilo da poslednjih godina preuzima primat. Posle samo nekoliko dana ispostavilo se da gledamo takmičenje nemotivisanih, osrednjih igrača i da su ogroman novac i uticaj politike obesmislili igru.

Ovo je tek početak propadanja fudbala i na neki način mi je drago što neću biti svedok onoga što će se fudbalu dogoditi za nekoliko decenija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.