Foto: EPA-EFE/JEAN BAPTISTE

Žreb je bio naklonjen „orlovima“, rekli bi verovatno večiti optimisti, kojih u srpskom fudbalskom plebsu još uvek ima i previše. Grupa je realno takva da, osim prvog favorita Brazila, tri ekipe prilično ravnopravno konkurišu za drugu kartu u osminu finala.

Prve reakcije pokazuju da bi prvi meč protiv Kostarike 17. juna mogao da bude presudan, i u bodovnom, i u psihološkom smislu. Reprezentaciju ove zemlje nekada je vodio Bora Milutinović, a ovo im je drugo uzastopno učešće na Mundijalu i čak četvrto na poslednjih pet smotri najboljih svetskih selekcija. Plasman u Rusiju obezbedila je kolo pre kraja kvalifikacija u CONCACAF zoni remijem 1:1 protiv Hondurasa i tako stigla do drugog mesta na tabeli centralnoameričkih kvalifikacija, iza prvoplasiranog Meksika. Tokom kvalifikacija Kostarika je ostvarila četiri pobede i četiri remija, a jedina dva poraza su doživeli od Meksika i od Paname, u poslednjem kolu, kada su se već plasirali.

Prvi put su učestvovali na SP 1990. u Italiji kada ih je trenirao Bora Milutinović. U prvoj utakmici Kostarika je savladala Škotsku 1:0, posle poraza od Brazila (0:1) u drugom kolu, savladali su Švedsku 2:1 i plasirali se u šesnaestinu finala, gde su izgubili 4:1 od Čehoslovačke. Propustila je Kostarika naredna sva Mundijala, u SAD i Francuskoj, a onda se pod vođstvom Aleksandrea Gimaraeša 2002. godine vratila na veliku scenu, na kojoj je do danas, uz izuzetak Svetskog prvenstva 2010. godine. Najveći uspeh postigli su na poslednjem Mundijalu u Brazilu gde su ispali u četvrtfinalu, pre toga su u grupi sa Engleskom i Italijom uspeli da prođu dalje.

Prvo ime ekipe je Kejlor Navas, golman koji se proslavio na Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. i izborio za ugovor sa Real Madridom. Odmah zatim Brajan Ruiz, ofanzivni vezista koji je svoju evropsku karijeru krenuo da gradi u Belgiji igrajući za Gent i Tvente, da bi kasnije igrao u Fulamu i PSV-u, a od 2015. godine nastupa za Sporting iz Lisabona. On je motor i mozak ekipe koja se oslanja na čvrstu odbranu koju često čini čak pet igrača, uz centralni bedem koji najčešće čine „ostrvljani“ Kristijan Gamboa (Seltik), Brajan Ovijedo (Sanderlend), i Fransisko Kalvo (Minesota junajted). Uz Ruiza na sredini je Celso Borhes, a ispred napadački trio uglavnom čine Markos Urena (Minesota), Johan Venegas (San Hoze) te DŽoel Kempbel, koji je posle bezbroj pozajmica iz Arsenala, trenutno u Betisu.

Kostarika je u seriji od tri vezana poraza, posle neuspeha protiv Paname u poslednjem kolu kvalifikacija, izgubila je i u prijateljskim mečevima od Španije 5:0, i Mađarske 1:0. Kostarika i Srbija nikada se nisu sastajali, jedini meč odigrale su olimpijske selekcije na OI 1980. godine u Moskvi. kada je Jugoslavija slavila 3:0 golovima Zlatka Vujovića (dva) i Bore Primorca.

Selektor Kostarike Oskar Ramires odmah posle žreba procenio je da njegova ekipa mora da pobedi Srbiju jer je Brazil apsolutni favorit u grupi E.

„Jaka je grupa, Brazil je najjači, Evropljani će igrati proračunato i to mi se dopada, Kostarikanci vole izazove i to smo pokazali u Brazilu 2014. godine. Za nas je najvažnije da pobedimo Srbiju u prvom meču i sa dobrim rezultatom protiv Švajcarske na kraju grupne faze možemo da se kvalifikujemo“, rekao je Ramires.

Švajcarska, koju predvodi trener iz Sarajeva Vladimir Petković, bila je hit kvalifikacija, u prvih devet kola osvojila je maksimalnih 27 bodova, ali ih je poraz u oterao u baraž. Prošli su Severnu Irsku golom Rikarda Rodrigeza na gostovanju u Belfastu iz sumnjivog penala, a u revanšu u Bazelu nije bilo golova. Švajcarci su najveći uspeh na SP ostvarili 1934, 1938. i 1954, kada su zaustavljeni u četvrtfinalu. Na prethodnom Mundijalu 2014. godine u Brazilu, u grupi sa Francuskom, Ekvadorom i Hondurasom završili su na drugom mestu, da bi u osmini finala, nakon produžetaka, bili eliminisani od Argentine – 0:1.

Kapiten Stefan Lihtštajner, član Juventusa, prva je zvezda ekipe i igrač koji je upisao najviše nastupa u nacionalnom dresu (96) od aktivnih reprezentativaca. Osim njega, zvezde tima su Valoa Behrami (Udineze), Đerdan Šaćiri (Stouk), Granit DŽaka (Arsenal), Blerim DŽemaili (Montreal Impakt), te Rodrigez (Milan) i Seferović (Benfika), koji je sa četiri gola bio i najbolji strelac u kvalifikacijama.

Od osamostaljenja Srbije, ove dve selekcije se nisu sastajale. Poslednji put sreli su se u kvalifikacijama za Mundijal 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji, u Beogradu nije bilo pobednika (1:1, strelci Siniša Mihajlović i Stefan Šapuiza), dok je u Bazelu golovima Save Miloševića i Mladena Krstajića Jugoslavija slavila 2:1. U dosadašnjih 13 mečeva, od čega je šest bilo prijateljskih, naš tim pod različitim imenima ostvario je šest pobeda, pet remija i dva poraza.

Vladimir Petković, koji je reprezentaciju preuzeo od Otmara Hicfilda po završetku Mundijala u Brazilu pre tri godine, pre žreba je izjavio da ne bi voleo da bude u grupi sa Srbijom.

– Srbija je uvek imala dobru ekipu i pojedince. Sada je i kvalifikacije završila na prvom mestu, zbog toga je nisam želeo u grupi. Nije nam meč sa Brazilom mnogo važniji od onih protiv Srbije i Kostarike. Moraćemo da se borimo u Rusiji. Idemo na Mundijal da „preživimo“ grupu, a da bismo u tome i uspeli, moramo da dajemo maksimum svakog minuta provedenog na terenu – rekao je Petković.

Pod imenom Jugoslavija, nacionalni tim je četiri puta igrao protiv Brazila na Mundijalima. Svaki put u grupnoj fazi. U Urugvaju 1930. pobedili smo 2:1. U Brazilu 1950. izgubili smo 0:2. U Švajcarskoj 1954. bilo je 1:1, a u Zapadnoj Nemačkoj 1974. opet nerešeno – 0:0. Ukupno smo se sastali 18 puta, a učinak je 2-7-9, uz gol-razliku 22:33. Poslednji put Srbija je igrala protiv Brazila u gostima uoči Mundijala, 2014. i izgubila 0:1, golom Freda u 58. minutu.

Posle debakla na tom Mundijalu, poraza od Nemaca u polufinalu (7:1) i od Holanđana u meču za treće mesto (3:0), smenjen je selektor Skolari. Zamenio ga je Dunga koji se nije proslavio na dva Kupa Amerike te je na leto 2016. ekipu preuzeo Tite, koji je prethodno uspešno vodio Korintijans. Brazil je vezao sedam pobeda u kvalifikacijama i postao prva reprezentacija, ne računajući domaćina Rusiju, koja je izborila plasman na Svetsko prvenstvo 2018. U 18 utakmica kvalifikacija postignut je 41 gol, uz samo 11 primljenih. Argentina je pobeđena 3:0, Urugvaj 4:1, Čile 3:0…

Tite je izabrao formaciju 4-1-4-1, sa Nejmarom na levom krilu, Kasemirom kao plejmejkerom i Gabrijelom Žesusom u špicu. Važnu ulogu u timu imaju i Dani Alveš, Marselo, Tijago Silva, Miranda, Filipe Kutinjo, Vilijan…, a posebno centralni vezista Paulinjo, koji je igrajući za reprezentaciju uspeo da dođe do transfera iz kineskog Gvangžua do Barselone. Po završetku kvalifikacija, Brazil je odigrao dve prijateljske utakmice: 3:1 protiv Japana i 0:0 sa Engleskom, a za sada je poznato da će 27. marta igrati protiv Nemačke.

Reprezentacija Srbije do 20 godina je 2015. na Novom Zelandu, u finalu savladala Brazilce 2:1, posle produžetaka. Od igrača iz te selekcije u A timu su sada Mijat Gaćinović, Sergej Milinković Savić, Predrag Rajković, Nemanja Maksimović, Marko Grujić, Andrija Živković i Miloš Veljković, dok za Brazilce igra Gabrijel Žesus.

Selektor „karioka“ svestan je uloge favorita i pokušava a spusti loptu navođenjem iznenađenja koja su se desila u kvalifikacijama.

– Moramo da rastemo i da se razvijamo. Potrebno je da se prilagodimo svakom protivniku sa kojim ćemo se sastati. Proučićemo ih, velika je konkurencija. Činjenica da jedna Holandija neće igrati na Svetskom prvenstvu govori koliko će to biti ozbiljno takmičenje. Italija je tri puta osvajala trofej, a neće biti u Rusiji. Ni Čile nije tu. To govori koliko će nam zaista biti teško – rekao je Tite.

Let „orlova“ od 5.000 kilometara

Srbija će na startu igrati protiv Kostarike 17. juna (14.00) u Samari, u drugom kolu u Kalinjingradu protiv Švajcarske (22. jun, 20.00i), dok je za kraj ostavljen duel protiv Brazilaca u Moskvi (27. jun, 20.00). Do Samare od Beograda ima 2.340 kilometara. Kalinjingrad je odatle udaljen 1.870, o od njega do Moskve ekspedicija Srbije leteće još oko 900 kilometara.