Krunoslav Simon: Naša pobeda bi se i Simeoneu svidela 1foto: Srđan Stevanović /Starsport

Dali smo samo 58, ali smo jednom Realu dopustili svega 57 poena. Do sada smo igrali drugačije. Ali prave ekipe znaju i u takvoj situaciji da izvuku pobedu

Beograd se ispostavio berićetnim mestom za Efes. Trebalo je gotovo čitava decenija da prođe u pokušajima evropskih velikana da dođu u priliku da vežu titule u Evroligi. Muštuluk je u etar pustio, pre polaska na Fajnal-for, Ergin Ataman, a u prestonici Srbije „pozlatili“ su ga njegovi košarkaši na čelu sa Vasilijem Micićem, MVP završnog turnira. Efes je, trijumfom nad Madriđanima (58:57), vezao dve titule u Evroligi, postavši tek treći tim u poslednje dve decenije koji je napravio identičan podvig, uz Makabi i Olimpijakos.

Uprkos tome što zbog povrede nije mogao da bude direktan protagonista, Krunoslav Simon je pored klupe Efesa sve vreme svojom harizmom i pozitivnim pristupom doprinosio da samopouzdanje njegovih saigrača ostane čvrsto kao kamen iz antičkog grada identičnog imena koji odoleva vremenskim turbulencijama već više vekova.

– Ima ona izjava: Na muci se poznaju junaci. To se pokazalo u finalu, to je Efes, to je Vasilije Micić i to je Šejn Larkin. Jedna teška utakmica; Real je pokušavao na sve načine da nas limitira. Od početka sam, ipak, video da smo bolja ekipa od Madriđana. Bilo je pitanje, samo, da li ćemo uspeti da prelomimo utakmicu. Na kraju smo uspeli – da li je to jedan poen ili 20 to je potpuno svejedno – u dahu je Krunoslav Simon, u razgovoru za Danas, prepričavao viđeno u dramatičnom finalu Evrolige koje je odlučeno bukvalno u poslednjim sekundama utakmice.

I sami ste rekli da vam je Real pravio puno problema, čini se posebno na ofanzivnom skoku i u samom reketu?

– Njima je to upravo i bio veliki kvalitet (ofanzivni skok). Imaju dva najdominantnija visoka igrača u Evropi, što se toga tiče, Tavareša i Jabuselea. To je bilo očekivano, međutim, nama je bio ključ da zaustavimo Ljulja i još par igrača koji kod njih imaju kreaciju i mislim da smo u tome uspeli. To je na kraju i odlučilo utakmicu. Iako smo postigli samo 58 poena, ogromna je stvar bila što smo Realu dopustili svega 57.

Reklo bi se da ste na potpuno atipičan način došli do druge uzastopne titule: na mali broj poena, svega sedam timskih asistencija i samo šest ubačenih trojki.

– U ovome bi Dijego Simeone (trener Atletiko Madrida) uživao. Mi smo do sada igrali drugačije. Sigurno da je to bila drugačija situacija, ali hoću da ponovim – prave ekipe znaju i u takvoj situaciji da izvuku pobedu.

Još jedan kuriozitet finalnog meča: Micić i Plajs su zbirno ubacili čak 42 od Efesovih 58 poena.

– Tibora Plajsa odlično poznajem. On je moj saigrač već četiri godine. Ima fenomenalan šut, jedan od najboljih koji sam video otkad igram košarku. Iako je to atipično za nekoga ko ima 215 ili 216 centimetara. Vasa i Šejn su za nas konstanta, a Plajs je u finalu iskočio, što neretko bude i neki drugi igrač. Zato je ova ekipa toliko dobra, jer uvek ima neko ko će se pojaviti, uz ovu dvojicu nosilaca. Spomenuo bih, naravno, i Krisa Singltona koji je odigrao dve odlične utakmice i naravno Elajdžu Brajanta, koji je u finalu bio fenomenalan, iako će ljudi reći da nije dao nijedan koš. Ogroman posao je napravio u odbrani na Serhiju Ljulju i pokupio je neke veoma bitne skokove.

Micić je proglašen za MVP finalne utakmice. Zajedno ste u Efesu već četiri godine tokom kojih ste izgradili prijateljstvo koje se ogleda i u druženjima van terena. Da li je protiv Reala uspeo da vas bilo čime iznenadi: u smislu povučenih poteza na terenu, sjajnih prodora, teških šuteva preko ruku…

– Vama sa strane partije Vase Micića deluju spektakularno, međutim ja ga poznajem i van terena, kao i na parketu i uvek očekujem takve stvari od njega. To zvuči glupo, ali ispada da je to normalno. On je verovanto prvi igrač nakon Vasilisa Spanulisa koji je odbranio MVP titulu na Fajnal-foru, što samo za sebe govori. On je takav karakter. To su pobednici – veliki igrači.

Neizostavno je pitanje gde vidite Micića naredne sezone? Da li je sazrelo vreme da se otisne u NBA avanturu?

– On odlučuje sam o nastavku svoje karijere. Dovoljno je inteligentan i smiren, pametan da proceni šta je najbolje za njega. Mišljenja sam da šta god da napravi, učiniće dobru stvar. Ima kvalitet za NBA ligu. Ima samopouzdanje građeno na velikim uspesima u Evropi. Osvojio je dve Evrolige, samim tim sve što je moguće na klupskom nivou. Zavisiće čisto od njega, odnosno od toga kako će se osećati kada bude donosio odluku gde će nastaviti karijeru.

Ergin Ataman je i prilikom proslave titule pokazao koliko je neposredan, prirodan i spontan čovek. Kako je sarađivati sa njim svih ovih godina?

– On je ovu ekipu napravio. Treba biti realan. U četiri godine, Ataman je promenio možda dva do tri igrača. U evropskoj košarci to je velika retkost. Ima ogromne zasluge za sve ove uspehe. Čovek je osvojio dve titule u Evroligi u poslednje četiri godine i jedanput je izgubio finale. Na to se nema šta dodati.

Za vas kreativce, slobodnijeg košarkaškog duha, Ataman se ispostavio stručnjakom „iz mašte“.

– Apsolutno; on voli takvu igru i takav profil igrača. On slaže ekipu prema takvim igračima. Sve to ima svoje. Meni taj način mnogo više odgovara, kao i Vasi i Šejnu. Ne kažem da je to uvek ispravan put, ali mi pokazujemo da je to produktivan način da dođete do samog vrha i to više puta.

Dokaz tome jeste i njegova izjava posle polufinala protiv Olimpijakosa da je u poslednjem napadu samo odredio Micića kao egzekutora, prepustivši mu da sam odluči šta će da uradi.

– To je najbolja ilustracija njegovog rada i načina razmišljanja. On daje tu slobodu igračima koji su talentovani i koji vole više kreacije, bez obzira na to što ponekad mogu da ispadnu iz sistema. To je idealno. Pokazalo se da je to dobitna formula za nas.

Na kraju, i njegova prognoza pred put za Beograd, da Efes osvaja titulu, sada deluje tako samopouzdano kao da je imao gotova rešenja pred kontrolni.

– Tako je. Ataman je trener sa velikim smaopouzdanjem i ne boji se da to i pokaže. Još jednom je dokaudzao da je bio u pravu i ne postoje argumenti kojima bi bilo ko mogao da ga demantuje.

Kakva sećanja ćete imati iz Beograda, grada sa kojim imate specifičnu konekciju još iz perioda kada ste igrali za KK Zagreb?

– Osećao sam se pet dana super u Beogradu. Organizacija Fajnal-fora bila je odlična i želim i ovim putem da pohvalim sve ljude u organizaciji završnog turnira. Beograd je takav grad. Jednostavno, ima dušu i kada ste, onako, otvoreni i iskreni, lako vas prihvati. Svi smo mi uživali, cela moja ekipa, pogotovo nakon onog Fajnal-fora u Kelnu koji nije bio baš najsrećniji zbog te korone, ovo je došlo kao as na desetku. Super doživljaj.

Vasa i vaterpolo – kao riba na suvom

O vašem prijateljstvu sa Micićem svedoči i neobično iskustvo sa poslednjeg zajedničkog letovanja u Dubrovniku. Vasa je otkrio da mu je igranje vaterpola tih nekih par minuta bilo nešto najteže što je iskusio.

„U tome se nije proslavio. Tamo ga ne mogu baš tako ishvaliti kao na košarkaškom terenu“, uz osmeh je prokometarisao Simon zajedničku vaterpolo partiju prošlog leta.

Ovo je vrhunac za Efes

Posle Olimpijakosa i njegovih vezanih titula u sezonama 2012. i 2013. Efes je postao prvi tim koji je uspeo da napravi identičan podvig, ali u još težem sistemu sa 18 timova i dvokružnim načinom igranja.

„Teško da će neko u skorije vreme to ponovoti, naričito zbog sistema koji je neopisivo naporan. Sama ta činjenica, to što smo postigli, jeste fascinantno. Trebalo bi da uživamo u tome. Ovo vrhunac za Efes i za sve nas.“

Prijateljstvo sa Raduljicom

Miroslav Raduljica je neko ko neretko spominje vaše prijateljstvo izgrađeno još dok ste zajedno igrali u Milanu. Čini se da ste se vaš dvojica karakterno baš pronašli.

„On je stvarno moj veliki prijatelj i lik kojeg neizmerno volim. Noć pred finale smo bili zajedno, i videli smo se odmah nakon osvojene Evrolige… Sa njim uživam kada zajedno provodimo vreme“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.