Napadačka nemoć Zvezde 1foto Peđa Milosavljević /Starsport

Na početku je delovalo kao faza; neophodan period uigravanja, međutim šuterski amaterizam crveno-belih sve više preti da postane hroničan. Ono što je viđeno u 5. kolu Evrolige zaličilo je na napadački horor košarkaša Crvene zvezde, posebno u poslednjih 12 minuta duela na terenu Monaka.

Gotovo za četvrtinu i po, puleni Dejana Radonjića ubacili su svega 10 poena i tako naprosto poklonili trijumf protivniku koji nije izgledao ništa bolje, ali je toliko loših rešenja i bezidejnih napada srpskog velikana morao da iskoristi (70:62). Sa negativnim ovosezonskim rekordom u šutu za tri (14,3 odsto) pitanje je kako crveno-beli misle da nastave evroligaško putovanje na kome je sledeća stanica Milan, već u četvrtak uveče.

Umesto što traže rešenje na mestu startne petice, za Dejana Radonjića i saradnike možda bi bilo bolje da se okrenu nekom iole konkretnijem šuteru na košarkaškom tržištu, jer bez prosečne preciznosti sa distance Zvezda neće ništa bolje proći u Evroligi u odnosu na prethodne sezone koje su „pojeli skakavci“.

To što će periodično neko iskočiti iz amaterskog okvira nije nikakva uteha niti razlog za optimizam; na terenu Monaka viđeno je da se nedostatak napadačkog talenta ne može iskompenzovati granitnom odbranom.

Jeste Zvezda rivala zaustavila na 70 poena; gotovo sve individualce ukalupila u svoje defanzivne principe, ali iz napadačkog bunila u drugih20 minuta nije znala kako da se iskobelja.

Imali su Kalinić (14p) i Kuzmić (10p, 7sk) odličnu konekciju u prvoj četvrtini personifikovanu trima asistencijama srpskog reprezentativca.

Samo zahvaljujući nadahnutom Anđušiću (12p) koji je sa dve trojke i jednim flouterom nazidao prednost do upozoravajućih 23:12 Zvezda nije mogla da napravi značajniji defanzivni iskorak, uprkos tome što je odlično branila centralni „pik“ u kome se Motejunas kratko otvarao tražeći saigrače u uglovima za tri poena.

Svega dva poena u poslednja četiri minuta uvodne deonice biće, ispostaviće se, samo uvertira očajnog napadačkog izdanja u poslednjih 12 minuta.

Ulaskom Donta Hola domaćin je dobio na dodatnom atleticizmu pod košem i veću prisutnost na ofanzivnom skoku. Istovremeno, Zvezda je u tom peridu zaigrala sjajnu odbranu na perimetru; presekla je sijaset dodavanja i mahom iz tranzicije preko Voltersa (18p, 5as) sustigla rivala.

Čak osam, od ukupno 10 poena Amerikanac je postigao u kontri. Gotovo bez šuta sa distance (1/9), gosti su u prvih 20 minuta ostvarili deset timskih asistencija.

Uprkos problemima sa kontrolom defanzivnog skoka, serijom 0:9 na startu treće deonice crveno-beli su na momenat igrom podsetili na partiju sa nedavnog gostovanja Makabiju.

Ipak, vođstvo u vidu rezultata 47:52 ispostaviće se prividom, jer će do kraja meča Zvezda ubaciti neshvatljivo nedopustivih 10 poena.

O kakvoj bezidejnosti je bilo reč svedoči i podatak od svega četiri asistencije u drugih 20 minuta i čak 10 izgubljenih lopti.

Daleko od toga da je Monako predstavljao moćniji ili konkretniji tim; rešenja je periodično tražio preko desnog poluhoroga Motejunasa sa niskog posta, odnosno realizacije Alfe Dialoa u kontranapadu (od 19, osam poena postigao u kontri).

I u takvoj konstelaciji Zvezda je u više navrata mogla do preokreta, ali je svaki put neobjašnjivo gubila loptu; lutala sa idejama kako da napdne koš, oslanjajući se na individualne improvizacije Voltersa i Kalinića.

Nestao je i Kuzmić, dok je Dobrić bacao „cigle“ sa distance. Na sve to, promašeni su i ziceri kada se „lomilo“, a kada je prvo Holins nagazio aut liniju, pa Volters izgubio loptu u driblingu Monaku je pobeda bila upakovana sa sve mašnicom.