Foto: Prvoslav LeševićDobar poznavalac odbojke u Novom Pazaru na pitanje, ko nastavlja zlatni niz posle Hamze Zatrića, Mladena Majdaka, Kemala Šećeragića i Irfana Hamzagića i ne razmišljajući, reći će – Alija Bekrić.
Razloga koji vode do imena 18 – godišnjeg vunderkinda i juniorskog reprezentativca Srbije je mnogo.
Prošao je sve reprezentativne selekcije mlađih uzrasta i u svakoj je slovio za najboljeg ili jednog od trojice vodećih igrača.
Za Novi Pazar u Super ligi debitovao je mnogo pre nego će postati punoletan. Pre mesec dana nakon više nego uspelog usavršavanja u Prvoj ligi, u sastavu nekadašnjeg šampiona velike Jugoslavije VGSK iz Velikog Gradišta, vratio se u svoj Novi Pazar.
Nepodeljeno je mišljenje odbojkaške javnosti da bi sezona koja predstoji mogla da prođe u njegovom znaku. Na ovaj razgovor došao je u pratnji 17 – godišnje sestre Fatime, talentovanog tehničara ženskog odbojkaškog tima Novog Pazara, ljupke devojčice razoružavajućeg osmeha.
Kada nekog događaja iz karijere Alija nije mogao da se priseti, Fatima bi ga kao savršeni glas razuma do detalja podsećala. Odbojkaški virus nije zahvatio samo njih dvoje u porodici. Alija priznaje da su dva mlađa brata mnogo veći talenti od njega, 14 – godišnji Sulejman i posebno 10 – godišnji Abdulah.
Kada je došlo do prvog kontakta sa odbojkom?
– Bilo je to pre pet godina u vreme MOSI u Novom Pazaru. Samed Prušević, moj brat od tetke i klupski drug, pošao je na trening, a kako sam pokušavao da nađem način da se odvojim od kompjutera i lutanja ulicom pridružim mu se i eto, ostao sam u odbojci. Trenirali su me Jakup Zatrić, potom i Aldin Zoranić, i već posle godinu i po dana stigao je poziv za nastup u pionirskoj selekciji Srbije.
Pre toga i prva utakmica za Novi Pazar?
– Generacija 1996. je u drugoligaškom takmičenju za protivnika imala Partizan iz Lipljana. Tada sam imao 14 godina.
Nakupilo se toliko nastupa za pionirsku, kadetsku i juniorsku selekciju Srbije da u tom segmentu verovatno niko od novopazarskih odbojkaša ne može da vam parira. Tu su i medalje, kao i individualna priznanja ?
– Od poziva za pripreme pionirske selekcije u Ivanjici 2016. godine nikada nisam izostavljen sa spiska reprezentativaca. Dobro se sećam da mi je tada sve nekako bilo čudno. Prvi put sam se odvojio od porodice na duže vreme, sve novo i nepoznato. Danas je drugačije, imam bronzanu medalju sa pionirima na Balkanijadi, srebro sa kadetima u Valjevu, gde sam proglašen najboljim primačem servisa, osetio sam čari igre na Evropskom prvenstvu, stekao brojne prijatelje iz sveta odbojke, pre svih drugarčinu Veljka Bohareva, srednjeg blokera VGSK. Za njega kao igrača će se tek čuti.
Postoji li objašnjenje za poraz u meču za treće mesto na ovogodišnjoj juniorskoj Balkanijadi u Tirani od Albanije (2:3)?
– Bili smo iscrpljeni posle izgubljenog polufinala od Grčke (3:1). Meč je trajao 2,5 sata i završen je pola časa pre ponoći, sutradan nismo uspeli da se oporavimo od napora kojima smo bili izloženi.
Ko su još uzdanice juniorske reprezentacije Srbije?
– Dobra je to skupina momaka i igrača. Izdvojiću svoje kolege po poziciji, primače iz Crvene zvezde Ognjena Niketića i Veljka Mašulovića, kao i Uroša Ubiparipa iz Mladog radnika, ali i korektora Zvezde Dušana Nikolića, moje bivše klupske drugove iz VGSK, tehničara Bogdana Stanojevića i blokera Lazara Lazarevića. Ma svi su sjajni, Jevtović, Cvetković, Fet, Mišković i Bojović, možda sam nekog i zaboravio, ali nenamerno.
Nedavno, posle više od godinu dana „stažiranja“ u VGSK vratili ste se u Novi Pazar. U kakvom sećanju ostaje boravak u Velikom Gradištu?
– Bilo je predivno, u odbojkaškom smislu stekao sam korisno iskustvo. Vodio nas je vrsni trener Rade Veličković. Upoznao sam legendu jugoslovenske odbojke Miodraga Mitića, dok nam je njegov sin Mihajlo, bivši reprezentativac i internacionalac, jednu polusezonu posle operacije ramena bio dizač. Sve vreme sam bio standardan u timu iz malog grada gde se živi za odbojku. To je predivno. Mnogo sam dobio na sigurnosti igrajući tamo. Sa vršnjacima iz Gradišta učestvovao sam i na Školskom prvenstvu sveta u Brnu, gde smo osvojili bronzanu medalju. Tek sada kada naporno radim sa trenerom Novog Pazara Goranom Ilićem na usavršavanju dobrih i otklanjanju manje dobrih strana vidim koliko sam u tom klubu dobio na sigurnosti.
Elita je izazov za svakog mladog igrača. Postoji li strah od najjače lige?
– Svestan sam svoje mladosti i spreman da dam sve od sebe kad god dobijem šansu. Iskusniji igrači imaju prednost, a ja ću se uvek truditi da unesem nešto novo i dobro. Strah ne postoji. Bilo ga je nekad, ali je nestao pored takvih asova koji su igrali u Pazaru – Hamzagića, Vukašinovića, Ristića i ostalih.
U dva velika finala u kojima je Novi Pazar osvajao trofeje među akterima u protokolu je upisano i ime – Alija Bekrić?
– Imam osvojen Kup i Superkup Srbije. To niko ne može da mi oduzme.
Treninzi i utakmice sa velikim odbojkaškim imenima koja su prošla kroz Novi Pazar se ne zaboravljaju?
– Savetovali su me i uvek bili tu da pomognu. Najviše Irfan Hamzagić. Znao je i da podvikne s razlogom kad nešto odigram, a on zna da mogu mnogo bolje. Jako sam voleo atmosferu i druženje iz vremena kad su u timu bili Lopar i Ristić, naročito duhoviti i druželjubivi Šormaz.
Kako i koliko su treneri uticali na dosadašnji tok karijere?
– Od svih sam nešto naučio, Zatrića, Zoranića, Veličkovića, Mačužića, Bulića, ali ne bi trebalo niko da se naljuti, najomiljeniji mi je Saša Stefanović, on mi je prvi dao priliku da zaigram u Superligi.
Za primače servisa defanziva je važna kao i ofanziva. Šta Bekrić preferira?
– Treneri insistiraju na odbrani, mi igrači volimo napad. Napredovao sam i u blok igri kod Mačužića, a najviše volim brzu loptu na ,,pajp“. Vidim da naš korektor Ivković to vrlo dobro radi. Valjda će biti prilika u prvenstvu da se iskažem i u tom elementu.
Neplanirano, a dobro
Februara 2018. godine Novi Pazar je poražen u za njega nevažnom prvenstvenom meču u Pendiku od Spartaka iz LJiga (2:3). Bilo je to jedno najboljih Bekrićevih superligaških izdanja. Za taj meč vezan je i detalj koji je sve do sada ostao nepoznat široj javnosti.
– Pretpostavljam da bi u tom meču zaigrao u četvrtom, eventualno petom setu. Međutim, neko od naših je napravio grešku pri prijavljivanju rotacije kod 1:0 u setovima za Pazar, a već je pre toga izvršena izmena, ako se dobro sećam. Neplanirano sam ušao na parket, ali u situaciji kad se nešto tako dogodi ne znaš gde da staneš. Samo sam čuo nečiji glas – igraj! I tako odigram dva seta. Ispalo je baš dobro, i na prijemu i u napadu – prisetio se Bekrić ove zanimljivosti.
Kad bi libero da poentira
Jedan meč za Novi Pazar Bekrić je odigrao od početka do kraja, ali na za njega neprirodnoj poziciji. „Bilo je poslednje kolo, u Staroj Pazovi protiv Jedinstva. Razboleo se libero Zuković, pa sam ga odmenio. Neobično iskustvo, posebno na početku meča. Dešavalo se da krenem na ,,pajp“, srećom brzo bi se opametio i prisetio da je za libera napad misaona imenica“, uz osmeh reče, Bekrić.
Šta ovo bi?
U četvrtoj i poslednjoj utakmici finala plej-ofa protiv Vojvodine u Novom Pazaru (1:3) posle osvojenog prvog seta Hamazgića i drugova u toku je bio buran drugi period igre. „Na semaforu je pisalo 31:30 za Vojvodinu (set osvojili Novosađani 34:32), rezultat se lomio, a ja sam bio okrenut u pravcu tribine. Nisam video šta se dešava, onda sam čuo poziv i osetio povlačenje od strane Hasana Zatrića i Božovića, požurivali su me da preuzmem tablu za izmenu. Radosavljević je izvrnuo zglob i izgledalo je da ne može da nastavi meč. Tribine pune, buka neopisiva, a ja stojim i čekam da uđem u teren. Bio sam u bunilu, ne znam šta me je snašlo, ma noge su mi se odsekle. Takav meč, još kakav trenutak, laknulo mi je kad je Radosavljević dao znak da može da izdrži. Sa ove distance mogu samo da pretpostavljam šta bi i kako bi bilo da sam tada ušao na parket“, prisetio se ove dogodovštine Alija Bekrić.
Alija i Zlatan Ibrahimović
Jedan od najboljih i najharizmatičnijih svetskih fudbalera Zlatan Ibrahimović je omiljeni igrač i sportista Alije Bekrića, ali to nije najvažnija spona između dvojice sportista. „Moj i Zlatanov deda su braća. Upoznali se nismo nikad, ali valjda će doći i taj dan“, nada se Alija Bekrić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
