foto: Vojkan RistićKontroverzna fudbalska priča o uzletu, sunovratu i gašenju FK Dinamo iz Vranja, ispisana pod vlašću Srpske napredne stranke.
Umesto proslave 75. rođendana klupske prostorije pod katancem. Fudbalski klub Dinamo iz Vranja koji je osnovan 24. aprila 1947.godine ovog proleća istupio je iz takmičenja u Srpskoj ligi Istok. Klub su napustili svi igrači, kao i pomoćno osoblje. Žiro račun kluba je i blokadi od oko pet miliona dinara, a prema nezvaničnim podacima i više od toga.
Na ovaj način stavljena je tačka na osmogodišnju „avanturu“ omiljenog kluba Vranjanaca. Od 2012. godine pod tadašnjom vlašću socijalista krenulo se u projekat „povratka kluba na pozicije koje zaslužuje“. Klub je za nekoliko sezona uz podršku sada već počivšeg funkcionera FSS Bogoljuba Stepanovića vrlo brzo od četvrte lige (Niške zone) stigao do Prve lige Srbije, drugog saveznog ranga takmičenja.
Sve se događalo uz obilatu finansijsku podršku iz gradske kase, ali i većeg broja sponzora koji su podržali ovaj „partijsko-sportski projekat“. Prvi plasman u Prvu ligu Srbije Dinamo je izborio 2007, ali se iste sezone vratio na niže grane. Istorijski uspeh ostvaren je kada se Dinamo u sezoni 2017/18. našao u Superligi Srbije, gde je potrajao samo jednu takmičarsku godinu. U baražu su Vranjanci ispali od Inđije, a onda sledi sunovrat od spuštanja u treću ligu Srbije do konačnog kraja, kada je pred start prolećnog dela prvenstva odlukom Upravnog odbora istupio iz ovog takmičenja.
Promenom vlasti na gradskom nivou, gde Srpska napredna stranka preuzima kormilo od socijalista, fudbalska prejanica Dinama postaje Dragan Antić Recko. Nekadašnji igrač Dinama, potom fudbaler više stranih klubova, pre svega u Nemačkoj, a potom i trener u srpskim i makedonskim klubovima. Ambiociozan, temperamentno drzak i često bez takta za „fudbalsku diplomatiju“, Antić je krenuo da dokazuje svoj „fudbalski autoritet“ među igračima, sudijama, konkurentskim klubovima.
Kao član SNS, postao je poznanik prvo premijera a kasnije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je za njega govorio: „Jedino je Recko veći diktator od mene“. To poznanstvo sa čelnim čovekom naprednjaka Antiću je dodatno podiglo samopouzdanje za otvaranje fudbalskih frontova na sve strane.
Najpre se Novicom Tončevim, još dok je Dinamo kao superligaš igrao na terenu u Surdulici, jer stadion u Vranju nije zadovoljavao uslove koje propisuje FSS. Počeli su sukobi sa sudijama, službenim licima i sve češće prozivke pa i fizički obračuni sa igračima iz njegovog tima, koje je „vaspitno kažnjavao“. Povlačio je ekipu sa terena, vređao arbitre, pa je za kratko vreme napravio poprilični dosije što novčanih, što kazni suspenzija od ukupno nekoliko godina koje su mu izricali disciplinski organi Saveza. Klubom je rukovodio on, njegov sin Marko postao je sportski direktor, a drugi naslednik Miloš kao igrač jedno vreme je bio i kapiten Dinama.
Ovako samouveren imao je podršku i dobrog dela navijača koji su redovno dolazili na stadion Jumka. To mu je dalo snagu da krene i u otvoreni rat protiv gradskih funkcionera u prvom redu gradonačelnika Vranja Slobodana Milenkovića i većnika za sport Nenada Đorđevića, hvaleći pritom poslanika SNS iz ovog grada Slavišu Bulatovića. Dinamo je bio predmet dokazivanja odanosti stranci i njenom predsedniku.
Antić je smatrao da preko Dinama može još više da ojača svoj sportsko-politički autoritet, dok su gradski čelnici terali po svome držeći se strogo slova zakona kada je u pitanju raspodela novca za sport, pa i sam Dinamo. Fudbaleri Dinama predvođeni Antićem, štrajkovali su na ulicama grada, ispred zgrade opštine, zahtevajući više novca.
U poslednjoj raspodeli iz gradskog buđeta Dinamu je pripalo 6,5 miliona dinara, a nižerazrednom Mineralcu koji se takmiči u petoj ligi dva miliona manje. Advokat kluba Marko Stanković podnosi krivičnu prijavu protiv članova Gradske komisije, a Antić u međuvremenu vodi više sudskih sporova po tužbama porodice Tončev.
Najava predsednika Srbije da je i Vranje u grupi gradova gde će biti sagrađen stadion sa 10.000 mesta, dodatno je podstakla Antića da „ide do kraja“ u epilog koji je završio gašenjem kluba. Za stadion se traži lokacija, na čemu je prilikom poslednje predizborne posete Vranju insistirao i sam Vučić, izražavajući nerazumevanje „da je nemoguće u gradu za godinu dana naći adekvatni prostor za novi stadion“.
U međuvremenu klub je prestao da postoji, a u skladu sa zvaničnim propisima FSS istupanje iz lige kažnjava se selidbom u najniži , u ovom slučaju Pčinjsku okružnu ligu. Vranjanci u šali kažu „taman dok sazidamo novi stadion Dinamo će biti ponovo prvoligaš“. Nezvanično, jer gradski čelnici ne žele da komentarišu aktuelnu situaciju oko Dinama za Danas, saznajemo da je u toku procedura registracije novog kluba, a moguće je da se on više neće zvati Dinamo, već „Vranje 22“, obzirom da treba preskočiti finasijsku blokadu i isplatu po tužbama radnika i igrača kluba koje su procesuirane uz obaveznu milionsku nadoknadu za neisplaćene zarade.
Priprema se i nova uprava u kojoj se ne računa na Antića i njegove sinove, ali sve je u domenu informacija koje u Vranju često mogu da na kraju izrode „truli kompromis“, što bi značilo odlazak Dinama u potpuni istorijski zaborav, gde ostaje samo sećanje na neka lepša fudbalska vremena u Vranju.
Klub sa puno legendi
Sada nepostojeći Dinamo bio je klub u kome su ponikli Vlada Stošić i Dejan Stefanović, igrači „Crvene Zvezde“. Prvi osvajač evropske titule, drugi prvi Srbin u Premijer ligi. Tu je i Dejan Osmanović, jedan od najboljih strelaca Dinama u istoriji sa preko 300 golova i jedan od najboljih strelaca lige SFRJ sa 79 golova. Dres Dinama nosio je i Vojislav Stanković, koji je kao igrač Partizana postiogao gol protiv Anderlehta koji je crno-bele 2010. odveo u Ligu šampiona. Kao treneri u klubu su radili Zoran Miladinović, Slobodan Halilović, Mladen Dodić, Saša Štrbac, Miodrag profa Radovanović, Saša Mrkić…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
