Đoković poveo, pa upao u mašinu Zvereva 1foto EPA-EFE/PETER KLAUNZER

Posle lagano dobijenog prvog seta i plusa u drugom, Srbin pao u svim elementima igre, pa ga je fantastičan preokret Nemca oterao u meč sa bronzu, sutra protiv Španca Pabla Karenja Buste

Neverovatna forma ove sezone, silni otkazi visokorangiranih kolega i tokijsko nizanje pobeda bez izgubljenog seta slutili su ispunjenje davnašnje želje Novaka Đokovića, ali jedan od najboljih tenisera sveta svih vremena (ako ne i G.O.A.T) ni iz četvrtog pokušaja nije uspeo da „pokupi“ olimpijsko zlato.

U Pekingu 2008. godine okitio se bronzom, u Londonu 2012. izgubio bitku za treće mesto, a u Rio de Žaneiru pao već na prvom koraku, da bi ovog petka izvisio u neverovatnom polufinalu sa Aleksandrom Zverevim – 1:2 (6:1, 3:6, 1:6). I

ako je imao otvoren put ka finalnom okršaju sa Rusom Karenom Kačanovim.

Suprotno toku polovine od njihovih osam dosadašnjih duela,  od čega je naš as šest rešio u svoju korist, prvi set pripao je iskusnijem i trofejnijem.

I to na vrlo ubedljiv način.

Igrao je dobro i mlađi polufinalista, bez ijedne grend slem titule u karijeri, čak imao šansu da uzme prvi gem na protivnikov servis ali je ovaj sve radio još brže i preciznije.

Nisu ga iz ležišta izbacili ni pogrešna sudijska procena i ponavljanje poena u drugom gemu, odnosno izjednačenje, samo je nastavio da šeta rivala i gomila poene.

Premijerni brejk na meču u Ariake areni doneo mu je obećavajućih 3:1, a kada je kombinacijom dugih i skraćenih lopti otišao na +4 (5:1) samo je bilo pitanje trenutka kada će sudija dati znak za obaveznu pauzu između dva „čina“.

Činilo se teniske monodrame, ali je bitka prerasla u triler.

Potpuno neočekivano, obzirom da je Đoković kontrolisao stvari i brejknuo Zvereva za 3:2.

I toliko izludeo, bezmalo dva metra visokog, sugrađanina iz Monte Karla da je ovaj prvo olupao reket, a onda jednu lopticu hitnuo na tribine…

Međutum, to nije bio početak njegovog kraja nego okidač na  podizanje iz „mrtvih“.

Što se Nemac bolje kretao, pametnije birao udarce, tačnije servirao, mirnije reagovao…. to je Srbin  sve teže trčao, lošije čitao namere momka sa druge strane mreže, ređe koristio prvi servis…

Koliko se osvajač 15 ATP turnira razgoropadio, a vlasnik 70 trofeja više se vrteo kroz njegovu „mašinu“, savršeno pokazuje odnos u direktnim poenima na kraju drugog seta (4:13).

I nije se zaustavljao.

Pošto je osetio „krv“ nastavio je još snažnije da bije iz prvog servisa, ubacuje asove, dominira u dugim poenima…

Toliko je bio energičniji, samouvereniji i, u svim elementima igre, dominatniji da je sa dva dupla brejka, za neverovatnih 4:0, do maksimuma unervozio i poljuljao prvog nosioca već viđenog šampiona Igara.

Kao da mu je neko isisao svu energiju i(li) skamenio ruku, Đoković nije nalazio rešenja za žestoku ofanzivu Zvereva.

I ne samo to, u njegovom pogledu nije bilo prepoznatljive iskre, kao starog dobrog nagoveštaja povratka u velikom stilu, dok je peti reket sveta gazio strojevim korakom…

I jednom od svojih najkvalitetnijih partija u životu zasluženo ostao u igri za olimpijski tron.

Toliko srećan i zatečen, u isto vreme, da se plačući sručio u stolicu, dok je razočarani gubitnik spuštene glave požurio u svlačionicu.

Da se sabere pred polufinale miks dubla, od koga su ga svi u olimpijskom timu, pa i selektor Dejvis kup reprezentacije i njegov veliki prijatelj Viktor Troicki, odvraćali misleći da će ga tenis na dva fronta dodatno i bespotrebno fizički i psihički izmoriti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.