Plejmejkeri, gde ste? 1Foto: STARSPORT

Dragan Šakota mogao je u LJubljani da se uveri u težinu posla kojeg se prihvatio i koliko toga u hodu mora da rešava kako bi sezona za košarkaše Crvene zvezde mogla da se okarakteriše kao uspešna.

Crveno-beli su u nedelju uveče doživeli i treći ovosezonski poraz od najvećih konkurenata za šampionsku titulu. Cedevita Olimpija matirala ih je (75:64) i tako ih porazila četvrti put u devet odigranih kola na Jadranu.

Iz trenutne perspektive deluje da su šanse Zvezde da se domogne prvog mesta na kraju regularnog dela veoma male, odnosno da će u drugom delu sezone morati da dobije mečeve protiv Budućnosti (Podgorica), Partizana (domaćin) i Cedevite Olimpije (domaćin) kako bi uopšte ostala u konkurenciji za lidersku poziciju.

Najlošiji start još od ere Dejana Radonjića usko je povezan sa slabo odrađenim prelaznim rokom tokom leta, angažovanjem, mahom istrošenih igrača, odnosno loše izbalansiranim timom po pozicijama.

Najkritičnije mesto, pozicija plejmejkera, upotpunjena je igračima koji imaju jasne limite pogotovo u saradnji sa centrima.

Iako ih ima čak trojicu (Kuzmić, Odžo, Gist) Zvezda ih koristi uglavnom predvidivo u pozicionoj igri, insistirajući na spuštanju lopte na niski post, često i kada situacija nije povoljna, prethodna blokada loše odrađena, bez uključivanja trećeg igrača u igri dva na dva.

Kada je letos došao na Mali Kalemegdan, DŽejms Gist je od strane zvezdaške javnosti bio prepoznat kao sjajan atleta i vrhunski „pik end rol“ centar naviknut na pravovremenost dodavanja izuzetnih plejeva Dimitrisa Dijamantidisa i Nika Kalatesa, sa kojima je godinama unazad sarađivao u Panatinaikosu. U Zvezdi se suočio sa činjenicom da u retkim situacijama Lorenco Braun i Filip Čović postavljaju centralni „pik“, a još ređe nakon njegovih otvaranja iz blokada umeju pravovremenim dodavanjima da ga „spoje“ sa obručem.

Broj takvih uspešno realizovanih akcija gotovo da je zanemarljiv, što ne utiče samo na produktivnost petica, već i na lakoću igre u pozicionom napadu.

Braun, uprkos dobroj statistici (11,6 p, 5,3 as) više je plej koji „igra za sebe“. Osim što često ume da predugo drži loptu u svom posedu, bez obzira na godine (29) po načinu razmišljanja evidentno je da mu je tekuća, prva sezona u Evropi. Čović takođe, na Jadranu ima dobar prosek asistencija (4,1) od kojih je većina ostvarena u fazi tranzicije ili u samom protoku lopte, ali ne i u „pik“ igri sa centrima.

Pomenuti disbalans najočigledniji je na gostovanjima. Poslednji, ujedno i najsvežiji primer pokazuje da su u LJubljani trojica centara zbirno imala devet poena, iako je recimo Lorenco Braun meč završio sa ukupno pet asistencija. Kuzmić, Odžo i Gist naspram sebe su imali centre prosečnih mogućnosti: Stipanović i Cirbes i u takvoj konstelaciji nisu uspeli da ostvare apsolutno nikakvu supermaciju.

Derik Braun u teškoj poziciji

Došao je letos na Mali Kalemegdan sa zdravstvenim kartonom u kome je stanje sa kolenom bilo posebno boldirano. Propuštene prethodne takmičarske godine, kao i dobrog dela 2017/18. Derik Braun je od starta tekuće sezone bio limitiran zbog, po svemu sudeći, hroničnog problema sa kolenom. Meč u LJubljani bio je njegov tek treći abaligaški, dok je u Evroligi odigrao četiri.

Gotovo ni na jednom nije pravio jasnu razliku na terenu u korist Crvene zvezde. Crveno-beli na mestu krilnog centra imaju Simanića i Fajea, pritom se i Perperoglu može spustiti na četvorku, dok u pojedinim fazama utakmice Zvezda igra i sa dvojicom centara. U skladu sa tim, pogotovo ukoliko se stanje sa kolenom bude okarakterisalo kao hroničan problem, lako bi moglo da se desi da dve strane postignu dogovor o prekidu saradnje i pre završetka kalendarske 2019. Braun pritom ima unosan ugovor, koji predstavlja finansijsko opterećenje za klub.