Rame uz rame sa Lendlom

Ali to nikako ne može umanjiti dostignuća našeg asa u 2019. godini, bez obzira što ga nije bilo u dva finala turnira „velike četvorke“ (Rolan Garos, US open) i što su mu izmakle titule na više mastersa (Indijan Vels, Sinsinati, Majami, Rim…).

Opšte je poznato da je u januaru sedmi put odneo trofej na Otvorenom prvenstvu Australije, što nije nikada nikome pošlo za rukom u dugoj istoriji uvodnog grend slema, pa u neverovatnom meču pobedio Rodžera Federera za peti šampionski govor na Vimbldonu, prišavši Švajcarcu na četiri GS pehara zaostatka, a marljivi statističari su na dan njegovog četvrtfinalnog duela sa Stafanosom Cicipasem u Parizu (petak) lansirali još jedan zanimljiv podatak.

Eliminacijom Kajla Edmunda u 1/8 finala pomenutog mastersa u francuskoj prestonici, Đoković je poboljšao plasman u kategoriji tenisera s 50 i više dobijenih mečeva u jednoj sezoni, jer mu je ovo 12. takva, koliko je svojevremeno skupio i čuveni Čeh/Amerikanac Ivan Lendl.

Ispred njih su samo nekada velika teniska zvezda DŽimi Konors (SAD), koji je stao na broju 14, te (u brojnim stvarima) i dalje neprikosnoveni i još aktivni Švajcarac Rodžer Federer (16). A, kako Novak nikada nije „sit“ rekorda sigurno mu je drago što nastavlja da pomera lične granice u jurnjavi za ciframa koje su još van njegovog dometa, a silno ih želi do kraja karijere.

Bez obzira što ga jedan od njegovih trenera, Goran Ivanišević, „pecka“ za ritern.

– Usledio je takav pogled jer mi je trener rekao da nemam sjajan ritern, a pošto sam meč završio vinerom iz riterna, samo sam ga pogledao. Naravno, šalim se. To je bio onako odlučan pogled. Pozitivan – tako je Đoković radoznalim medijima u Parizu objasnio oštru neverbalnu komunikaciju sa jednim od svojih saradnika, ostavljajući „sedmu silu“ bez već viđene teniske afere.