Savić dobio jasniju sliku

Da se odmore vedete tima, jer su odmah posle klupskih stavili nacionalne kapice i tako fizičko-psihički istrošeni ispunili ovosezonski cilj broj 1- plasman na Olimpijske igre sledećeg leta, ali i da na najteži mogući način testiraju momci od kojih će neki značajniju minutažu dobiti već posle OI u Tokiju i Evropskog prvenstva januara 2020. godine.

– Početak je bio u našu korist u svim sferama. Posle smo imali neobjašnjiv pad. Fatović je tražio presing zbog velike razlike. Na kraju smo malo i čuvali rezultat. Nije još vreme za konačnu analizu, glave su vruće – izjavio je kratko strateg aktuelnog olimpijskog i evropskog šampiona posle pobede nad nezgodnom Australijom (13:9) na oproštaju od Gvandžua.

Ostalo zaslužuje duže promišljanje i dublje zaključke, a Savić će imati dovoljno vremena da, najpre sebi, odgovori na pitanje koliko mogu budući naslednici Filipa Filipovića, Andrije Prlainovića, Gojka i Duška Pijetlovića, Milana Aleksića, Branislava i Stefana Mitrovića, jer nije dalek dan kada će većina njih ili svi reći zbogom državnom timu i posle mnogo vremena leta koristiti samo za ferije. Kao što je znao zašto je u Aziju poveo baš Rističevića, Vica, Dobožanova, Tankosića,  Drašovića, Lazića i Dedovića, a ne neke druge momke sa šireg spiska, tako je sada jasno video: gde im treba tehnički doraditi igru, koliko su taktički disciplinovani, kako reaguju u stani-pani situacijama, dele li protivnike na male i velike, imaju li dovoljno jak timski duh, jesu li spremni da uče, ko ima veću ili manju petlju, kako se nose sa sudijskim greškama… A, onda na osnovu svih tih važnih informacija iz prve ruke odluči da ih sve ili poneke zadrži u budućim vremenima, da odloži ili gradira smenu generacija, mada su takve stvari (uvek) koliko odluka selektora toliko i volja odlazećih asova.

Kao što su brojne novajlije u A timu imale priliku da što šta nauče tokom proteklih nekoliko pripremnih i takmičarskih nedelja tako je i njihov šef bez ikakve sumnje  (is)koristio šansu da sklopi potrebne kockice. A, njihovi zemljaci, u dobrom broju razmaženih medaljama nedovoljno cenjenih vaterpolista, da se navikavaju na dane bez istih. Kako je voleo da kaže nekada veliki as vodenog sporta između dva gola Aleksandar Šapić – „Ti što misle da je lako biti stalno u vrhu svetskog vaterpola neka organizuju prvenstvo u pljuvanju ispred svoje zgrade, pa da ih vidim koliko će puta pobediti“ – a svako ko poznaje prilike u našem klupskom vaterpolu zna i koliko je teško praviti nove šampione u vreme egzodusa igrača i trenera iz Srbije.

Italija prvak

Epilog ovog šampionata demantuje uvreženo, a pogrešno mišljenje da se u vaterpolu samo tri, četiri reprezentacije smenjuju na vrhu pobedničkih postolja  velikih takmičenja, jer zlato nije otišlo u Hrvatsku a ni u Mađarsku, čije su ekipe u Južnu Koreju došle kao (vice)šampioni SP 2017. i, u odsustvu glavnih nosilaca igre Srbije, važili za glavne favorite za titulu. Novi prvak je Italija, pošto je u finalu „torpedovala“, na papiru, jaču Španiju (10:5) i tako ponovila isti uspeh iz 1978, 1994. i 2011. godine.

Da iznenađenje bude veće, „azuri“ su to ovog puta uradili bez ijednog poraza u grupnoj i eliminacionoj fazi Svetskog prvenstva u Gvandžuu. Selektor Alesandro Kampanja i njegovi izabranici izborili su istovremeno plasman na Olimpijske igre, koje su osvajali 1948, 1960. i 1992. godine. I evropsku krunu su poneli tri puta (1947, 1993, 1995), dok je Pro Reko iz Đenove s osam osvojenih Evroliga, uz naš Partizan, najveći gigant klupskog vaterpola.

„Šarlatanski komentari“

Hrvatska je izgubila tron, ali je ipak trijumfalno završila takmičenje, savladavši Mađarsku u meču za treće mesto (10:7), ali se deo javnosti u ovoj balkanskoj zemlji posle poraza od Španije obrušio na momke koji prilično redovno donose medalje sa najvećih turnira. Selektor Ivica Tucak ih je ignorisao dok nije uzeta bronza, a onda je rekao šta misli o neumesnim kritikama.

– Ljudi našim rezultatima nekada pristupaju iz velike ljubavi ili prevelike mržnje, ima tu i šarlatanskih komentara. Bronza nije ono što smo hteli, ali je uspeh i momci su je zaslužili. Ne može se uvek biti prvi – s pravom je prokomentarisao nekadašnji reprezentativac, a sada uspešni strateg naših komšija, inače veliki sportski prijatelj srpskog selektora Dejana Savića, ovih dana kritikovanog zbog petog mesta na SP.

Priznanje Mandiću

Svetski najpriznatiji član podmlađene srpske postave, 25-godišnji Dušan Mandić, uvršten je u idealan tim šampionata, u kojem su još Španci Lopez Pinedo i Taulo, Hrvat Maro Joković, Crnogorac Aleksandar Ivović, Mađar Gerge Zalanki i Italijan Frančesko di Fulvijo (MVP turnira).