Sekvenca za Lorenca 1Foto: STARSPORT (Arhiva)

Protiv Valensije je taj „tegić“ koji razbija maler odapeo Lorenco Braun, nije to ličilo na perfektno odigranu „nacrtanu“ akciju, ali je ušlo. Što bi trebalo da se jasno vidi na samopouzdanju ekipe u narednim mečevima.

Igrala je Zvezda opet toplo-hladno, na mahove je iz dobre odbrane sevala tranzicija i tad je pravljena razlika. Opet je bilo „žutih minuta“, kad se ide iz greške u grešku, a to je posebno bilo karakteristično kada na terenu nije bilo Lorenca Brauna, posle povrede Čovića jedinog plejmejkera u rosteru.

Improvizovao je Šakota, ali ni DŽenkins, ni Beron nisu mogli da preuzmu konce igre, pa je Valensija koja je takođe većim delom meča delovala bezglavo, korak po korak stizala prednost.

Pomoglo je Zvezdi i što je trener gostiju, čini se neobjašnjivo, držao na klupi Dubljevića više od dva minuta u samom finišu, i uveo ga tek minut pred kraj za samo jedan napad koji je odigran „bože sačuvaj“.

Rotirao je Šakota sužen roster, svoj najbolji napadački učinak ove sezone ostvario je kapiten Branko Lazić, koji je iskoristio žrtvovanje protivničke odbrane „sa njega“.

Zabrinjava da je centarski tandem Gist-Odžo bio nesiguran, posebno u napadu, a Kuzmić je odlukom trenera igrao baš malo. Posebno jer bi ta snaga u oba reketa trebalo da bude uporedna prednost crveno-belih čak i u elitnom takmičenju.

Moglo bi se reći da je ovom pobedom, posle trijumfa u Kaunasu, Zvezda ponovo „u koraku“ u Evroligi, jer je kompenzovan poraz protiv Asvela, a porazi od Reala i Barselone se ne mogu nazvati kiksevima.

Sledeći rival je Armani u Milanu, nakon toga sledi još jedan „dupli program“, pa je najveće pitanje koliko skraćeni roster može da izdrži taj pakleni ritam utakmica. Novi trener je „preživeo“ vatreno krštenje i na njemu je da, koliko je to moguće bez treninga, i fizički regeneriše ekipu, jer je jedna od psihičkih barijera srušena protiv Valensije.