Iskustvo protiv mladosti, legenda protiv nove zvezde, a samo jedan trofej: Argentina brani krunu, Španija sanja povratak na svetski vrh

Kada je Andres Inijesta u 116. minutu finala Mundijala u Johanesburgu pogodio mrežu Holandije, malo ko je mogao da pretpostavi da će Španija narednu svetsku titulu čekati najmanje 16 godina. U međuvremenu se jedna fudbalska era završila, druga počela, a „crvena furija“ dobila novu generaciju predvođenu Laminom Jamalom.

Na drugoj strani, Argentina je posle Maradonine epohe dočekala eru Lionela Mesija, osvojila trofej u Kataru i sada ima priliku da postane prva reprezentacija još od Brazila 1962. godine koja je odbranila titulu prvaka sveta.

Iako su godinama među najuspešnijim reprezentacijama sveta, Argentina i Španija nikada nisu igrale međusobno finale Svetskog prvenstva. Njihovi putevi često su se mimoilazili – jedni su dominirali između 2008. i 2012. godine, drugi su svetski vrh osvojili tek deset godina kasnije. U nedelju će se prvi put sastati na Metlajf stadionu u Nju Džersiju.

Prvi put će jedna od reprezentacija doživeti poraz na ovom turniru jer dosad nisu osetile gorčinu neuspeha na putu do finala.

Argentina u finale ulazi sa prilikom da ispiše novu stranicu fudbalske istorije. Aktuelni svetski prvak juri četvrtu titulu na Mundijalima, posle trofeja osvojenih 1978, 1986. i 2022. godine. Istovremeno, „gaučosi“ imaju priliku da postanu prva reprezentacija još od Brazila, koji je bio prvak 1958. i 1962. godine, koja je uspela da odbrani naslov svetskog šampiona.

Mnogi su ih otpisali već protiv Egipta, kada je Ziko dao gol u 67. minutu za 2:0. Međutim, tim Lionela Skalonija je pokazao šta znači doslednost, timski rad i motivacija kada je preokrenuo rezultat.

Uprkos tome što godinama živi u Španiji i što je oženjen Špankinjom, Lionel Skaloni poručio je da će emocije ostaviti po strani kada sudija označi početak finala.

-Nadam se da su ljudi u Španiji srećni što je Argentina stigla do finala. Mesi je toj zemlji doneo mnogo radosti i znam da ga mnogi vole. Ali u nedelju ćemo učiniti sve da pobedimo Španiju – rekao je Skaloni, a prenosi francuski L’ekip.

– Kada smo stigli dovde, znači da smo mnogo toga uradili kako treba. Finale je nagrada za ovaj tim, ali želimo da napravimo i poslednji korak – jasan je Skaloni.

Tradicija

Do sada su igrali samo sedam puta. Jedini meč na šampionatima sveta dobila je Argentina rezultatom 2:1 daleke 1966. godine. Posle toga su se Španija i Argentina sastajali samo u prijateljskim duelima. Četiri meča je dobila „crvena furija“, a  dva „gaučosi“.

Poslednji međusobni meč pripao je Španiji i to ubedljivo – 6:1, 27. marta 2018. godine.

Argentina će u nedelju igrati svoje sedmo finale Svetskog prvenstva, čime će se izjednačiti sa Nemačkom po broju učešća u završnom meču među evropskim i južnoameričkim velikanima, dok više finala ima samo Brazil.

Finale će, sa druge strane, Španiji dati priliku da potvrdi povratak među najveće fudbalske sile. Posle osvajanja Evropskog prvenstva i Lige nacija, reprezentacija Luisa de la Fuentea stigla je i do završnog meča Mundijala, prvi put još od 2010. godine. Eventualnim trijumfom „crvena furija“ osvojila bi drugu svetsku titulu i zaokružila najuspešniju eru u istoriji španskog fudbala.

Posle pobede nad Francuskom u polufinalu, selektor Španije Luis de la Fuente nije dozvolio da euforija ponese njegov tim. Iskusni stručnjak istakao je da je ostvaren veliki uspeh, ali da najvažniji posao tek predstoji.

– Ogromna je odgovornost igrati finale Svetskog prvenstva, ali u isto vreme i velika privilegija. Veoma smo srećni zbog onoga što smo postigli, međutim, ostao je još jedan korak. Daćemo sve od sebe da osvojimo trofej – rekao je De la Fuente.

Luis de la Fuente je praktično osvojio sve što je mogao sa španskim reprezentacijama. Bio je evropski prvak sa selekcijama do 19 i do 21 godine, zatim je osvojio Ligu nacija sa seniorskim timom, Evropsko prvenstvo 2024, a sada je na korak od svetske titule.

Ukoliko savlada Argentinu, Španija bi postala četvrta evropska reprezentacija sa najmanje dve svetske titule, posle Italije, Nemačke i Francuske. Istovremeno, Lamin Jamal bi sa samo 19 godina ušao među najmlađe osvajače Mundijala u istoriji.

Na kraju će ostati samo jedna reprezentacija sa peharom u rukama.  U finalu će se sastati ono što navijači fudbala najviše vole – iskustvo protiv mladosti, legenda protiv nove zvezde i dve reprezentacije koje veruju da upravo one pišu sledeće poglavlje istorije.

Bonus video: Ljubović pred finale Mundijala