Foto: EPA-EFE/ MAURIZIO BRAMBATTI

Od 36 domaćih fudbalera u pet najjačih liga Starog kontinenta praktično bi mogle da se sastave tri reprezentacije, ali rezultati „orlova“, koji još uvek ne znaju da li će igrati na EURO 2020, jednostavno ne prate ovaj statistički podatak.

Od republika SFRJ najbliža nam je Hrvatska (28) koja je sa jednim finalom i jednim trećim mestom u poslednje dve decenije na Svetskim prvenstvima postavila lestvicu (pre)visoko za „orlove“.

Najviše srpskih fudbalera nalazi se u klubovima Serije A (12), a najmanje u Premijer ligi (2) gde su samo Nemanja Matić i Luka Milivojević. Fudbalski agent i bivši golman Ranko Stojić objašnjava za Danas da ovi podaci pokazuju da imamo kvantitet, koji smo uvek i imali, ali da smo po kvalitetu očigledno zaostali za Evropom.

– Naši igrači ne samo što nisu nosioci igre u svojim klubovima, već u većini slučajeva nisu ni među prvih 11. Od tog broja nažalost je možda samo 12 ili 13 njih na nivou igranja Lige šampiona, a to je malo – priča Stojić.

Najveći problem našeg fudbala, po njegovom mišljenju, leži u nedostatku uređenog sistema.

– Mi u Srbiji lutamo kada želimo da definišemo reč „reprezentativac“. Šta to znači u fizičkom, psihičkom, taktičkom ili tehničkom smislu? Kakav je to fudbaler, kakve osobine treba da poseduje, šta se od njega očekuje u nacionalnom timu? Ostale zemlje su to odavno definisale, napravile sistem koji su uspostavile od najmlađih kategorija do „A“ selekcije. Holandija, Francuska i Španija su to uradile pre više od 20 godina, Belgija pre 15, a mi još uvek lutamo čekajući da nam se desi neki plasman, neki uspeh… Međutim, to je sve kada se desi „ad hoc“, plod sreće i sticaja okolnosti a ne posledica sistemskog rada – dodaje Stojić.

Razlika između nas i ostalih biće sve veća ukoliko po upozorenju Stojića ne počnemo da radimo temeljno, ali i brzo.

– Ako nemamo ideju šta želimo, zaostajaćemo sve više. U fudbalu i životu važi isto pravilo koj je je surovo: „Ako ne napredujtete – nazadujete“. Mi nismo napredovali i pustili smo ostale da odu predaleko. Možda bi i mogli da ih stignemo za manje godina nego što se misli, ali samo u slučaju ako bi danas počeli da razmišljamo o tome, a ja to za sada ne vidim. U Francuskoj trener mora da na otprilike svaka tri meseca napiše rad na određenu temu i da tako brani svoju licencu. To što je dobio „B“ ili „A“ licencu ne znači da mu je ona doživotna, mora da dokazuje da je zaslužuje – napominje Stojić.

Bivši trener Partizana Vladimir Vermezović ističe da je „statiranje u velikim klubovima“ glavni problem srpskih igrača u najjačim ligama.

– Luki Joviću u Real Madridu fale utakmice u nogama. On je samo najočigledniji primer jer igra u najjačem klubu sa najjačom konkurencijom, međutim, slično je i sa ostalima. Samo Milivojević i Milinković Savić imaju kontinuitet od naših glavnih igrača. Ima ga i Mitrović, ali ne spada u ovu grupu jer igra u Fulamu koji je u Čempionšipu. U tim najjačim ligama nemamo ni jednog desnog beka, a on nam najviše nedostaje u reprezentaciji. Maksimović malo igra, malo ne igra u Napoliju, a po vokaciji ipak nije bek. Za svakog igrača je najteže kada ne igra, kada izgubi kontinuitet i to se uvek odražava i na njegovu igru. Drugi je problem što nemamo nosioce igre i što većina tih igrača i kada igra ne vodi glavnu reč u svojim klubovima – tvrdi Vermezović.

Igranje u reprezentaciji, po rečima Vermezovića, danas je više postalo opterećenje nego uživanje igračima.

– U moje vreme je to bila najlepša stvar, uvek si u reprezentaciji pokušavao da pružiš nešto više nego u klubu, jer ipak igraš za svoju zemlju. Danas se to nekako izgubilo, nema tog žara koji fali. Ne kažem da ti igrači ne daju maksimum, možda i daju, ali se to nekako ne vidi na terenu. Na sve to utiče, naravno, i niz drugih faktora, ali nema dileme da se još od Radomira Antića izgubio kult reprezentacije za koji se nadam da će uspeti da vrati LJubiša Tumbaković – zaključuje Vermezović.

Odu premladi, zavise od sreće

– U većini slučajeva naši igrači odlaze u inostranstvo previše mladi, nespremni za ono što ih čeka. Onda im o daljoj karijeri odlučuje sreća, da li će naići na trenera koji će imati strpljenja, želeti da radi sa njima, istrpeti ih dok ne ispune svoj puni potencijal. Na zapadu uglavnom traže gotov proizvod, ali ima i trenera koji umeju i hoće da prave igrače, ali je, ponavljam, to pitanje sreće da li ćete naleteti na takvog – priča Ranko Stojić.

Eks ju igrači u ligama petice

Srbija 36

Hrvatska 28

BiH 15

Slovenija 10

Severna Makedonija 7

Crna Gora 6

Kosovo 6

AF 3

Srbi u ligama petice

Bundesliga 7

Premijer liga 2

La Liga 8

Liga 1 7

Serija A 12

Povezani tekstovi