Šut još nije namešten

Nakon prve ovosezonske pobede protiv Venecije, crno-beli će rasterećenije pristupiti predstojećim duelima sa ekipama Budućnosti, odnosno Uniksom.

Ipak, sadržaj problema i nakon meča sa italijanskim predstavnikom ostao je gotovo nepromenjen u ofanzivnom aspektu igre.

Crno-beli kubure sa konstantnošću u šutu sa distance, organizaciji igre i kada su izgubljene lopte u pitanju.

Nije tako delovalo u prethodnoj sezoni, kao ni tokom pripremnog perioda, međutim u uvodne tri utakmice takmičarske 2020/21 produktivnost sa distance u napadu Partizana u velikim procentima zavisi isključivo od Ognjena Jaramaza i Markusa Pejdža.

Trener Šćepanović u retkim prilikama koristi obojicu kao tandem bekova, a gotovo po pravilu Jaramaza upravo menja Pejdž na mestu beka šutera.

I pre letošnjeg dolaska u Partizan, Kodi Miler-Mekintajer nije slovio za plejmejkera pouzdanog u šutu sa distance.

Problem je nadograđen angažovanjem Nemanje Dangubića, koji defanzivno može da pokriva sve pozicije u spoljnoj liniji, međutim kao starter loših šuterskih sposobnosti izuzetno utiče, ne samo na procente šuta, već i na sam „spejsing“.

U datom segmentu, odsustvo Radeta Zagorca i te kako se osetilo u prve dve utakmice, a pritom Tomas i Stefan Janković nisu bili toliko konstantni u šutu za tri, tako da ni ne čudi što crno-beli u prve tri utakmice nijednom van 6,75 nisu šutirali iznad 35 odsto (Venecija 27,3, Borac i Huventud 33,3).

Jaramaz je zbirno ubacio šest trojki iz 17 pokušaja; broj šutnutih trojki ne čudi, s obzirom na to da trener Šćepanović u većini akcija „računa“ na najobučenijeg beka u timu.

Pejdž je najkonstantniji u šutu za tri (6/14), međutim način na koji dolazi do egzekucije (uglavnom nakon otvaranja iz blokada, uz mali broj driblinga) sigurno doprinosi boljim procentima u odnosu na Jaramaza.

Uz pomenutu dvojicu, Nemanja Gordić je donekle iznad šuterskog proseka, dok je Tomas „iskočio“ protiv Venecije dvema trojkama (protiv  Borca bez pokušaja, u Badaloni 0/2).

Miler-Mekintajer je napokon protiv Venecije pokazao organizacione sposobnosti zbog kojih je letos doveden u Humsku.

Većinu od šest asistencija ostvario je u igri na otvorenom terenu: njegova konekcija sa centrima još uvek je daleko od željene, pogotovo sa Mozlijem i Mikom u „piku“ u kojem dodatnim driblingom u mestu često promašuje tajming adekvatnog pasa ka centru. Amerikanac ima problema i sa izgubljenim loptama; protiv Venecije ih je imao čak četiri, ukupno osam na tri meča.

U komunikaciji između Šćepanovića i Gordića postoje evidentni šumovi; iskusni plej je samo protiv Borca igrao 20 i više minuta; uprkos tome što u odnosu na Miler-Mekintajera, bolje poznaje kretnje i načine i tajming  otvaranja iz „pika“ Nikole Jankovića i Mozlija, trener Partizana u nedovoljnoj meri eksploatiše njegove dodavačke sposobnosti.

Uzročno-posledično, Partizan je na proseku od 13 izgubljenih lopti, što je na date procente šuta i asistencije poprilično veliki broj.

Igrali sa mnogo energije

Čak 16, od svoja 22 poena, Rašon Tomas ubacio je u trećoj četvrtini utakmice sa Venecijom. Partizan je na veliki odmor otišao sa minusom 42:43, dok je meč završio sa plus 22 (95:73).

“ Znali smo na poluvremenu da je ovo sjajan tim, jedan od najjačih u Evrokupu, da će nas pritisnuti u trećoj deonici. Znali smo da moramo da im damo do znanja da igramo sa mnogo energije i to smo i uradili. Naša energija je bila ključna. To će biti jedna od naših prednosti cele sezone, posebno pred našim navijačima. Oni nam obično daju ogroman doprinos u energiji, tako da moramo da krenemo da stvaramo to sami i da uspevamo da takvu energiju sakupljamo i generišemo“, poručio je Tomas.