Zvezda i Partizan u Evroligi: Tako to biva kad se previše sniva, a o sportu se malo zna…

Svako ko se aktivno bavio sportom makar i na amaterskom nivou svestan je da je za vrhunski timski rezultat neophodno da se poklopi mnogo faktora.

Predsednici Crvene zvezde i Partizana Željko Drčelić i Ostoja Mijailović u dobroj meri su doprineli pumpanju nerealnog optimizma među navijačima dva kluba. Svaki na svoj način i u određeno vreme.

Mijailović je početkom sezone, dok je na klupi imao najjači štih u vidu najtrofejnijeg trenera Evrope Željka Obradovića, dao vrlo hrabru izjavu.

– Cilj ove godine je Top 6 u Evroligi i osvajanje ABA lige. Sanjam osvajanje Evrolige. Siguran sam da smo je zaslužili svojim radom i zalaganjem i siguran sam da će ona doći u Partizan. Kada? To ne zavisi od mene, niti ljudi koji sede oko mene. Moraju neke druge okolnosti da se sklope da bismo došli u tu situaciju – rekao je Mijailović na „Adrija sport konferenciji“ u Banjaluci u oktobru prošle godine.

I vrapcima na grani je poznato šta se sve izdešavalo u Partizanu nepuna dva meseca kasnije i kako su svi planovi pali u vodu odlaskom Željka Obradovića. Bio je to klasičan primer da novcem može da se kupi neko zvečeće igračko ime poput Džabarija Parkera, ali da to ne znači i efikasan sistem i kvalitetan tim koji donosi rezultat na semaforu. Novi trener Đoan Penjaroja je povratio, doduše, hemiju među igračima, ali je Partizan nakon odlaska Obradovića potpuno drugačiji klub.

Izlazak na sportsko borilište je, na primer, potpuno drugačija priča nego izlazak na izbore u Srbiji. Ovde glas možeš da kupiš ili obezbediš ucenama i pretnjama. U košarci nema bugarskog voza, taktiku na tabli ne crta predsednik na televiziji, već trener u svlačionici, dok se sendviči i lanč paketi dele igračima posle utakmice. Jedino lopta može da te nagradi za odricanje i spartansku borbu. Nekada čak i ona izda.

Takođe, sa vrha postavljeni čelnici večitih rivala kao da su zaboravili da i drugi ulažu ozbiljan novac. Prvi čovek Crvene zvezde Željko Drčelić je uoči novogodišnjih praznika priznao da i sam ima veće ambicije posle sjajnih rezultata u prvoj trećini Evrolige.

– Ekipa raste pozitivno, ekipa dobro igra, doveli smo još neke igrače koji mogu da doprinesu. Biću zadovoljan samo plasmanom na fajnal-for Evrolige – istakao je Drčelić.

S obzirom na to da u sportu nema lake zarade i da su instant uspesi vrlo retki, osnovni preduslov za kvalitetan rezultat beogradskih klubova je vreme, poverenje u struku i predan rad. Timski automatizmi koji se usavršavaju mesecima, pa i godinama ne mogu da se kupe u leto novcem poreskih obveznika koji država nasumično troši na čelu sa “Trenerom nad trenerima”.

Budžeti večitih rivala su nesumnjivo najveći u istorijama dva kluba, ali to ne znači da su dva mesta za fajnal-for Evrolige ili dve karte za plej-of rezervisana za srpske klubove.

Crvena zvezda je, na primer, prošlog leta promenila gotovo ceo tim u nadi da će ove sezone nadmašiti rezultat iz prethodne – plasman u plej-in sa 10. pozciije. I šta se dogodilo? Povrede su desetkovale tim, došlo je do smene trenera (Sferopulos – Obradović), a crveno-beli su posle lošeg starta neočekivano vezali sedam trijumfa u Evroligi. I ambicije su skočile. Problem je nastao povratkom povređenih igrača. Po logici stvari tim je trebalo da bude jači kada su “sva oružja” postala dostupna. Dogodilo se suprotno, u sportu dva i dva ne moraju da budu uvek četiri.

Na primeru plejmejkera Jaga dos Santosa mogu da se sublimiraju sva čudna dešavanja i amplitude u ekipi crveno-belih. Brazilac prvobitno nije bio u planovima trenera Sferopulosa, ali je vraćen iz domovine uoči meča sa Fenerbahčeom, a posle povrede Devontea Grejema. Kada se američki košarkaš vratio u tim, Jago je već zadobio poverenje trenera Obradovića. Jedno od najvećih letnjih pojačanja je ubrzo napustilo klub neobavljenog posla, iako je imalo NBA pedigre. Međutim, kako su se Jagove partije ređale u nizu toplo-hladno (više hladno) javnost se pitala zbog čega je u Evroligi sa terena nestao Stefan Miljenović.

Srpski košarkaš vratio se u tim posle pauze od 14 mečeva u kojima se nije “skidao”. I to za evroligaški derbi protiv Partizana. Zamenio je upravo Jaga, igrača koji je uvek bio inspirisan u duelima beogradskih rivala i jedan od protagonista jadranske pobede Crvene zvezde nad Partizanom desetak dana ranije.

Zvezda i njene zablude

Kada se podvuče crta, u celokupnoj toj problematici oko plejmejkera najviše je patio Kodi Miler-Mekintajer koji je praktično sam izneo teret naporne sezone. I ostao bukvalno jedini organizator igre za meč sezone protiv Barselone, jer Miljenović nije kročio na parket u toj utakmici.

Tim koji ima jednog (kvalitetnog) plejmejkera ne može da igra u plej-ofu Evrolige. To je valjda svima jasno.
Sa strane je nemoguće proceniti ko je sve na ovom primeru pogrešio: Da li je Devonte Grejem bio loša investicija, da li nije dobio vreme da se vrati u formu posle povrede, da li je načinjena greška što je Jago prvo odstranjen, pa vraćen, zašto se nije ranije verovalo Miljenoviću ili zašto je Jago posle svega završio u Virtusu usred sezone?

Posebna misterija je zbog čega se Zvezda u ključnoj nedelji, kada se igra plej-in Evrolige, zahvalila na saradnji Milanu Miniću, prvom saradniku Saše Obradovića. Zašto je potpuno skrajnut Donatas Motiejunas? Gde je Ognjen Dobrić u meču u kojem se srce predaje bez zadrške?

Brojna pitanja na koje odgovore javnosti mogu da ponude samo oni koji su bili u klubu i radili sa timom. Prvenstveno Saša Obradović, a onda i sportski sektor. Da li je za rezultat u Evroligi odgovoran isključivo trener ili je i on postao žrtva upravinih repova iz nekog minulog vremena?

Kada se podvuče crta, rekli bismo da je Crvena zvezda završila verovatno tamo gde i pripada. Prema budžetu za plate igrača (16-16,5 miliona evra) crveno-beli su ove sezone na deobi sedme i osme pozicije sa prvakom Evrope Fenerbahčeom. Na tabeli su koju poziciju niže.

Sa druge strane, Partizan je prema budžetu za tim ove sezone delio deveto i deseto mesto sa Barselonom (14-14,5 miliona). O specifičnosti sezone kluba iz Humske dovoljno je ispričano minulih meseci i jedinstven zaključak je da je 15. pozicija u eliti neuspeh. Međutim, čak i da je sve išlo ka po loju, plasman u plej-in bi bio uspeh za crno-bele, a izboren plej-of podvig kao što je bio i 2023. godine,

Da se ne zavaravamo, u Evroligi učestvuju sjajni timovi iza kojih stoje ozbiljni klubovi sa jasno preciziranim pravilima funkcionisanja. I sportskim i finansijskim. Da li je tako u Srbiji?

Kontinuitet, strpljenje i pravljenje zdrave sportske osnove su preduslovi za dugoročni uspeh u Evroligi. Ljubitelji košarke širom Evrope sa oduševljenjem pričaju o rezultatima Valensije, povratnika u elitu. Španski tim ove sezone za plate troši samo 9,5 miliona evra, ali slučajnosti nema. Valensija pored trenera Pedra Martineza u sastavu ima 11 igrača koji su i prošle sezone nosili narandžasti dres.

Slična situacija je i sa ostalim direktnim učesnicima plej-ofa. Hapoel je ovde donekle izuzetak, ali i u timu Dimitrisa itudisa ima šest-sedam igrača koji su prošle sezone osvojili Evrokup, a onda je letos uložen ozbiljan novac i dopunjena selekcija.

Žalgiris je završio na petom mestu u regularnom delu Evrolige, a bazu čine litvanski košarkaši. Budžet za tim iz Kaunasa je čak nešto niži od Valensijinog, a plići džep imaju samo Baskonija, Pariz, Virtus i Asvel. Nije očigledno sve u novcu.

Naposletku, kada se sve sabere i oduzme, Partizan je morao više. Zvezda je ostala nedorečena, razočarala je na kraju ciklusa i mogla mnogo bolje. A teško da će biti bolje u oba kluba ukoliko sa vrha postavljeni čelnici i “Trener nad trenerima” ne shvate da u sportu ne sviće pre zore…

Bonus video: Barselona – Crvena zvezda