Sve o američko-ruskim pregovorima u Rijadu: Ukrajina „kriva“ za rat, Tramp udovoljava svim zahtevima Putina?

Tramp je, piše agencija AP, pokazao malo strpljenja za ikakve prigovore što Ukrajina nije uključena u pregovore u Saudijskoj Arabiji.

On je više puta rekao da ukrajinski lideri nikada nisu trebali dozvoliti da rat počne, ukazujući da je Kijev trebao biti spreman da učini ustupke Rusiji pre nego što je poslao trupe u Ukrajinu 2022.

„Danas sam čuo: ‘Oh, pa, nismo bili pozvani’. Pa, tamo ste već tri godine. Trebalo je da to okončate pre tri godine“, rekao je Tramp novinarima u svojoj rezidenciji na Floridi. „Nikada nije trebalo da započnete rat. Mogli ste da se dogovorite“.

Takvi komentari i Trampov cilj da popravi odnose sa Moskvom mogu da koštaju transatlantski savez SAD i Evrope i značajno naškode položaju Vašingtona u odnosu na Ukrajinu, kao i kod drugih zemalja koje računaju na američko vođstvo u NATO-u i drugde radi svoje bezbednosti i zaštite.

U Rijadu, delegacije predvođene američkim državnim sekretarom Markom Rubiom i ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom dogovorile su se da formiraju timove koji će razmotriti vraćanje osoblja u ambasade SAD i Rusije u Moskvi i Vašingtonu koje je desetkovano nizom diplomatskih proterivanja.

Napori su usmereni na korišćenje tih kanala za podršku ukrajinskim mirovnim pregovorima i istraživanje načina za ponovno pokretanje ekonomske i globalne saradnje.

Ponovno uspostavljanje narušenih diplomatskih odnosa

Prvi na listi dostignuća obe zemlje bio je sporazum da se poprave diplomatski odnosi koji su pali na najnižu tačku nakon Hladnog rata nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin poslao trupe u Ukrajinu u februaru 2022.

Sastanak, koji je usledio samo nedelju dana nakon što je Tramp razgovarao sa Putinom telefonom, bio je prvi suštinski razgovor licem u lice između najviših diplomata dve države od kada se bivši državni sekretar Entoni Blinken sastao sa Lavrovom u Ženevi u januaru 2022. u neuspešnom pokušaju da spreči sukob u Ukrajini.

Lavrov je posle razgovora u utorak rekao da su se strane složile da ubrzaju imenovanje novih ambasadora, dodajući da će se diplomate dveju zemalja uskoro sastati kako bi razgovarali o specifičnostima u vezi sa „ukidanjem veštačkih barijera u radu ambasada SAD i Rusije i drugih misija“.

U stvarnosti, desetkovanje osoblja američkih i ruskih ambasada počelo je mnogo pre nego što su ruske trupe ušle u Ukrajinu 2022. godine, počev od ruske aneksije Krima 2014.

Pregovori o okončanju sukoba u Ukrajini

Dve strane su se složile da uspostave radne grupe na visokom nivou koje bi pripremile pregovore o okončanju sukoba. Nije još jasno kada će se ovi timovi sastati, ali su obe strane kazale da će to biti uskoro.

Što se tiče ustupaka koje će možda morati da naprave obe strane, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, koji je učestvovao u pregovorima u utorak, rekao je da će pitanje teritorije i bezbednosnih garancija biti među temama o kojima se razgovara.

Prema mišljenju Majkl Mekfola, nekadašnjeg američkog ambasadora u Rusiji, Trampova strana je napravila sve ustupke a ruska nijedan.

U objavi na mreži X Mekfol je napisao: Trampov tim je navodno Putinu ponudio (1) ukrajinsku teritoriju, (2) nema članstvo u NATO-u za Ukrajinu, (3) nema američkih vojnika u Ukrajini, (4) povlačenje američkih vojnika iz Evrope, uključujući i iz zemalja fronta, i (5) ublažavanje sankcija. Putinova ponuda – ništa.

Trump’s team allegedly has offered Putin (1) Ukrainian territory, (2) no NATO membership for Ukraine, (3) no US soldiers in Ukraine, (4) the withdrawal of US soldiers from Europe, including from frontline states, and (5) sanctions relief. Putin’s return offer — nothing.

— Michael McFaul (@McFaul) February 18, 2025

Rubio je, kako piše AP, rekao da će tim na visokom nivou, uključujući stručnjake koji poznaju tehničke detalje, početi da sarađuje sa ruskom stranom o „parametrima kako bi izgledao kraj ovog sukoba“.

O ključnom pitanju buduće mirovne misije za nadgledanje potencijalnog prekida vatre u Ukrajini, visoki ruski diplomata je rekao da Moskva neće prihvatiti nikakve trupe članica NATO-a, ponavljajući svoju tvrdnju da nastojanja Ukrajine da se pridruži zapadnom vojnom savezu predstavlja veliko bezbednosno pitanje.

„Objasnili smo da raspoređivanje trupa iz zemalja članica NATO-a, čak i ako su raspoređene pod zastavom EU ili nacionalnim zastavama, neće ništa promeniti i da će za nas sigurno biti neprihvatljivo“, rekao je Lavrov.

Isključenje Ukrajine i Evrope iz pregovora

Ni Ukrajina ni evropske države nisu bile pozvane na pregovore u utorak u Rijadu, ali su američki zvaničnici rekli da nema namere da ih isključe iz mirovnih pregovora ako oni ozbiljno počnu.

„Ovde niko nije po strani“, rekao je Rubio. „Očigledno je da će biti angažovanja i konsultacija sa Ukrajinom, sa našim partnerima u Evropi i drugima. Ali na kraju, ruska strana će biti neophodna u ovim naporima“.

Valc se složio. „Ako želite da spojite obe strane, morate razgovarati sa obe strane. Apsolutno razgovaramo sa obe strane“.

Napomenuo je da je Tramp razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim odmah nakon razgovora sa Putinom prošle nedelje i da su se potpredsednik SAD Džej Di Vens i Rubio u petak sastali sa Zelenskim u Nemačkoj.

Ipak, Zelenski je očigledno bio ljut što je izostavljen sa sastanka, odlažući planove da poseti Saudijsku Arabiju u sredu kako bi izbegao bilo kakvu vezu njegovog putovanja sa pregovorima između SAD i Rusije u utorak.

I to je bilo pre Trampovih komentara koji sugerišu da je Kijev kriv za početak borbi.

„Čitavi ovi pregovori od početka izgledaju veoma nagnuti u korist Rusije. Čak je i pitanje da li to treba nazvati pregovorima ili u nekom smislu serijom američkih kapitulacija“, rekao je Najdžel Guld-Dejvis, viši naučni saradnik za Evroaziju i Rusiju na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu i bivši britanski ambasador u Belorusiji.

Moguće ukidanje američkih sankcija Rusiji

Upitan da li bi SAD mogle da ukinu sankcije Moskvi uvedene tokom mandata Džoa Bajdena, Rubio je rekao da „da bi se okončao svaki sukob, moraju biti ustupci svih strana“ i „nećemo unapred određivati šta su to“.

Upitan da li bi SAD mogle zvanično da uklone Lavrova sa svoje liste sankcija, Rubio je rekao da „još nismo na tom nivou razgovora“.

Potencijalna američko-ruska saradnja

Kiril Dmitriev, šef Ruskog fonda za direktna ulaganja koji se pridružio ruskoj delegaciji u Rijadu, rekao je novinarima da Rusija i SAD treba da razviju zajednička energetska preduzeća.

„Potrebni su nam zajednički projekti, uključujući i Arktik i druge regione“, rekao je on.

Ukoliko strane uspeju da pregovaraju o okončanju sukoba u Ukrajini, rekao je Rubio, to bi moglo da otvori „neverovatne mogućnosti“ za partnerstvo sa Rusima „po pitanjima koja će, nadamo se, biti dobra za svet i takođe unaprediti naše odnose na duge staze“.

Nije rekao šta bi to podrazumevalo.

Tramp traži izbore u Ukrajini

Osim što Tramp nije pokazao obzir prema tome što se o Ukrajin i pregovara bez prisustva Ukrajine on je otišao i korak dalje i kazap da je u Ukrajini neophodno održati predsedničke izbore kako bi vlasti zemlje mogle da vode mirovne pregovore, jer sadašnji šef države Volodimir Zelenski ima nizak rejting.

„Imamo posla sa situacijom u kojoj nije bilo izbora u Ukrajini. Gde je vanredno stanje. Gde je lider, žao mi je što to moram reći, ali njegov rejting odobravanja je pao na 4 odsto. Rekao bih da kada žele mesto za stolom razgovora, ne bi li narod Ukrajine trebao reći da dugo nismo imali izbore“, rekao je Tramp, prenosi The Moscow Times.

Istovremeno, naglasio je da zahtev za održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini nije „ruska želja“. „To je ono što dolazi od mene i mnogih drugih zemalja“, rekao je američki predsednik.

Podsetimo, januara ove godine ali i više puta ranije Putin je rekao da „možemo da pregovaramo s kim god, ali Vladimir Zelenski, jer je nelegitiman predsednik, ne može ništa da potpiše“.

Nasuprot tvrdnjama Trampa istraživanje javnog mnjenja koje je obavio Međunarodni institut za sociologiju iz kijeva (KIIS) Od februara 2025 – 57 odsto Ukrajinaca je reklo da veruje Zelenskom, dok mu 37 odsto ne veruje. To je poboljšanje u odnosu na decembar, kada je 52 odsto reklo da mu veruje, a 39 odsto da ne.

New polling out from KIIS: As of February 2025, 57 per cent of Ukrainians said they trust Zelenskyy, while 37 per cent do not trust him. That’s an improvement compared to December, when 52 percent said they trusted him and 39 per cent said they did not. pic.twitter.com/dBjjO5jI5q

— Christopher Miller (@ChristopherJM) February 19, 2025

Putin hoće kontrolu, ne mir

Američki i saveznički obaveštajci sugerišu da je ruski predsednik Vladimir Putin i dalje odlučan da kontroliše celu Ukrajinu, izvestio je NBC njuz, pozivajući se na više zvaničnika Zapada i američkog Kongresa.

Zvaničnici, koji su govorili anonimno zbog osetljive prirode obaveštajnih podataka, sugerisali su da bi Putin mogao pristati na prekid vatre ili pregovore, ali ne kao korak ka istinskom miru.

Umesto toga, veruju da bi mogao da iskoristi razgovore kao sredstvo da kupi vreme svojoj vojsci da se pregrupiše i obnovi.

Zvaničnik zapadnih obaveštajnih službi rekao je da gubici na bojnom polju nisu odvratili Putina, jer veruje da „pobeđuje“.

Američki i zapadni zvaničnici su i dalje skeptični da je Putin spreman da postigne trajno rešenje. Međutim, u izveštaju NBC Njuz se navodi da neki zvaničnici veruju da bi on mogao da se uključi u pregovore kako bi procenio potencijalne ustupke i pokušao da povrati svoj položaj na globalnoj sceni nakon godina diplomatske izolacije.

Dok Trampova administracija pokreće preliminarne razgovore sa ruskim zvaničnicima o pregovorima o okončanju rata u Ukrajini, obaveštajne procene sugerišu da Putin nema istinski interes za trajni mirovni sporazum.

„Nemamo nikakvih obaveštajnih podataka da je Putin trenutno zainteresovan za pravi mirovni sporazum“, rekao je jedan zvaničnik u Kongresu za NBC Njuz.