Analitičari: Katar napredovao u dve godine blokade

Diplomatske i trgovinske veze sa Katarom prekinuli su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat, a četvorka optužuje Dohu da krši sporazum iz 2014. sa članicama Saveta zalivske saradnje (GCC) mešajući se u regionalne poslove i podrškom terorizmu.

Katar kategorično konstantno negira optužbe i smatra blokadu napadom na svoj suverenitet, prenosi Al Jazeera Balkans.

Đorđo Kafijero, osnivač Gulf State Analytics, za Al Jazeeru kaže kako nema razloga da se očekuje skoro rešenje i okončanje krize u Zalivu.

„To je uglavnom zbog činjenice kako je, iz perspektive svih uključenih strana u krizu, cena pomirenja viša od one za nastavak spora sa Katarom“, navodi.

Ako Katar pristane na zahteve kvarteta, nastavlja Kafijero, to bi značilo da pristaje da ustupi svoj suverenitet „što nijedna država ne može da uradi sa dostojanstvom“.

„Ako bi zbog nečega Saudijska Arabija, UAE, Egipat i Bahrein ublažili blokadu bez da Katar napravi ustupke koje žele Rijad, Abu Dabi i Kairo, to bi ponizilo ove prestolnice u vreme kada žele da se predstave snažnim protiv ‘terorizma’“, dodaje ovaj analitičar.

Trenutna pat pozicija nastala je tako što su strane povukle svoje linije i „kapitulacija“, kako navodi Kafijero, bila bi poniženje za bilo koju od njih.

„Štaviše, Doha se pokazala sposobnom ne samo da preživi, već i da se razvija u vreme blokade. Stoga je realno očekivati da spor u GCC-u traje veoma dugo“, istakao je sagovornik Al Jazeere.

Izneverno poverenje

Preostale dve članice GCC-a, Oman i Kuvajt, ostale su neutralne, a potonja deluje kao glavni posrednik između Katara i država koje ga blokiraju.

No, posredovanje se pokazalo beskorisnim, pa je kriza u Zalivu dovela u pitanje budućnost GCC-a koji je početno napravljen 1981. godine za negovanje ekonomske, sigurnosne, kulturne i socijalne saradnje šest njegovih članica.

Blokada od 2017. nije prvi put da su Saudijska Arabija, UAE i Bahrein prekinuli odnose sa Katarom. Tri godine ranije, isti trio je povukao svoje ambasadore iz Dohe na devet meseci optužujući ovu državu za kreiranje izdvojene regionalne i spoljne politike.

Kristijan Kouts Urliksen sa Bejker Instituta na Univerzitetu Midl Ist Rajs misli kako je teško zamisliti način poboljšanja poverenja između Katara i tri zalivske države kvarteta.

„Savet (GCC), koji je mogao da igra ulogu arbitra u sporu i mesta posredovanja, skoro da konstantno ćuti i izgleda da ne može da spreči tri članice da se okrenu protiv četvrte“, kazao je Urliksen za Al Jazeeru.

Kafijero kaže kako je, iako je GCC latentan, prerano zaključiti da je ovo telo zaista mrtvo.

„Moguće je da u narednim godinama, verovatno nakon dolaska na vlast drugih lidera i promene regionalnih okolnosti, GCC obnovi svoju međunarodnu važnost“, smatra.

Ublažavanje ekonomskih problema

No, trenutna kriza će dugo ostati u mislima stanovnika GCC-a, naročito mlađih žitelja Katara.

„Sećanja na blokadu će trajati decenijama“, ističe Kaijero i dodaje kako će mišljenje stanovnika Katara o liderima u Rijadu, Abu Dabiju i Manami biti jako pogođeno činjenicom da su Dohu blokirali najbliži susedi.

„Čak i da se ukine opsada, velike su šanse da će Katar izbeći da ponovo bude zavisan od Saudijske Arabije kada je reč o hrani zbog činjenice da žitelji Katara sada vide koliko je veliki problem biti zavisan od uvoza hrane preko katarsko-saudijske granice“, objašnjava.

Katar, koji je ranije uvozio 90 odsto potrebne hrane, delovao je na raznim nivoima da bi nadoknadio blokadu. Na domaćoj sceni su pokrenuti mnogi projekti, kao što je kreiranje prvih farmi za proizvodnju mlečnih i mesnih proizvoda, a došlo je do jačanja trgovinskih odnosa sa Turskom i Iranom.

„Značajan aspekt blokade bio je kako su katarski zvaničnici brzo reagovali na situaciju i dogovorili alternativne rute trgovine“, kaže Urliksen.

Uprkos povećanju lokalno proizvedene hrane, što je najviše pogodilo strane radnike, ove nove rute – uz otvaranje nove luke Hamad – „ojačale su elastičnost domaće prehrambene industrije što nijedna od država kvarteta nije očekivala u junu 2017.“, ističe on.

Nadalje, novi izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukazuje na poboljšanje katarskog ekonomskog razvoja 2018. godine.

„Katarska ekonomija je uspešno apsorbovala udare usled pada cena ugljovodonika 2014-16 i diplomatskog sukoba iz 2017. Stvarni rast BDP-a se procenjuje na 2,2 odsto, što je više od 1,6 iz 2017. godine“, naveli su iz MMF-a u ponedeljak.

Katar nastavio dalje

Iako su mnogi očekivali da su nedavna poslanstva visokih zvaničnika Katara na tri vanredna samita u Saudijskoj Arabiji krajem maja bili znakovi poboljšanja odnosa Dohe i drugih zalivskih država, to nije bilo dovoljno za promenu osnova spora u Zalivu, a koja traži, kako kaže Kafijero, više od fotografisanja.

Katar je poslao svog premijera šeika Abdulaha bin Nasera Al Tanija na skupove u Meki koji su bili sazvani nakon napada na naftna dobra, uključujući dva saudijska tankera kod obale UAE-a.

Urliksen kaže kako je katarsko vođstvo umešno poslalo svog do sada najvišeg zvaničnika u Saudijsku Arabiju od početka sukoba 2017. godine.

„To je više bila poruka kako blokada neće sprečiti Katar da učestvuje na regionalnim skupovima i dešavanja nego znak otopljenja odnosa Rijada i Dohe“, dodao je.

U danima nakon samita, katarski ministar spoljnih poslova Mohamed bin Abdulrahman Al Tani rekao je kako nije bilo „konkretnih koraka“ nakon skupova i doveo u pitanje jedinstvo na koje su pozivale druge države u vreme blokade.

„Ono što smo našli su samo komunikei na koje nisu svi pristali“, naveo je on govoreći o zaključnom saopštenju u kojem se osuđuje Iran kao neko ko stoji iza napada na naftna dobra.

„’Rezervisanost’ oko deklaracija samita protiv Irana koje je nedavno iskazao šef katarske diplomatije ističu kako Katar posmatra regiju u potpuno drugačijem svetlu u odnosu na države blokade. Iskreno, Katar je nastavio dalje i ne smatra Saudijsku Arabiju državom koja treba da bude lider u regiji“, navodi Kafijero.