Analiza CNN-a o Trampovim dilemama: Da li će SAD moći da izbegnu rat sa Iranom?

Ubedljivi argumenti o nacionalnoj bezbednosti i domaćim političkim potrebama znače da je logično zaustaviti se i ne pokretati direktne ofanzivne operacije SAD u sukobu od kojeg već dugo postoje bojazni, a koji Izrael opisuje kao pitanje očuvanja sopstvenog postojanja.

Ali moćne sile bi mogle dublje uvući Ameriku u sukob nego što je to sada uloga koju pruža u zaštiti Izraela od smrtonosne kiše raketa i dronova iz Irana.

CNN je izvestio da je Tramp tokom vikenda odbacio izraelski plan da ubije iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, navela su dva izvora.

Ali deo ovoga je van Trampove kontrole, ukazuje CNN u svojoj analizi.

Ukoliko iranski iznureni režim odluči da nema šta da izgubi i napadne američke baze i osoblje u regionu, ili američke mete širom sveta, Vašington će biti primoran da snažno odgovori kako bi sačuvao kredibilitet i odvraćanje.

Druga mogućnost je da bi Teheran mogao da izvrši pritisak na Trampa da obuzda Izrael napadom na međunarodni brodarski saobraćaj u Zalivu ili Crvenom moru i izazove globalnu energetsku krizu.

Pritisak na Trampa raste i iz njegove sopstvene stranke da preduzme akciju koju bi samo Sjedinjene Države mogle da izvrše – misiju uništavanja iranskog podzemnog nalazišta u Fordovu, za koje se veruje da je van izraelskih vazdušnih mogućnosti.

Logika takvog napada bi bila da je Iran sada jedinstveno ranjiv i da se možda nikada neće ukazati bolja šansa za SAD da unište mogućnost iranskog nuklearnog oružja.

Zašto bi Tramp mogao da vidi razlog da se pridruži sukobu

Tim CNN čiji je sektor Bela kuća je izvestio da je predsednik duboko skeptičan prema uvlačenju Sjedinjenih Država u sukob. Takav potez bi bio pun opasnosti. Mogao bi dovesti do proširenja sukoba izvan njegovih trenutnih zaraćenih strana i dovesti do iscrpljujućeg rata bez jasnog kraja.

Ako postoji jedna lekcija iz početka 21. veka, to je da se ratni ciljevi i analize o Bliskom istoku izrađene u Vašingtonu gotovo uvek ispostave katastrofalno pogrešnim, ukazuje CNN. Ideja da bi brutalni klerikalni režim Irana mogao pasti može biti privlačna. Ali svrgavanje Sadama Huseina i građanski rat u Siriji pokazuju da se nacije Bliskog istoka mogu jednostavno raspasti kada se otvore vakuumi moći.

Intervencija SAD bi takođe proširila duboke napetosti u Trampovoj političkoj bazi i razrušila osnovni princip njegovog pokreta „Amerika na prvom mestu“ – da Sjedinjene Države treba da se drže podalje od stranih problema nakon više od decenije patnje u Iraku i Avganistanu.

Na kraju krajeva, prošlo je samo nekoliko nedelja otkako je predsednik izneo novu viziju za Bliski istok i američko učešće.

„Takozvani graditelji nacija uništili su mnogo više nacija nego što su ih izgradili – a intervencionisti su intervenisali u složenim društvima koja ni sami nisu razumeli“, rekao je Tramp u važnom govoru u Saudijskoj Arabiji u maju. „Nova generacija lidera prevazilazi drevne sukobe i umorne podele prošlosti i stvara budućnost u kojoj je Bliski istok definisan trgovinom, a ne haosom; gde izvozi tehnologiju, a ne terorizam; i gde ljudi različitih nacija, religija i veroispovesti grade gradove zajedno – a ne bombarduju jedni druge do kraja.“

Novi američki rat je potpuno nespojiv sa takvom vizijom. Ipak, jastrebovi u Vašingtonu bi mogli tvrditi da Tramp ima jedinstvenu priliku da ukloni glavnu prepreku svojoj viziji uništenjem iranskog puta ka nuklearnom oružju ili čak doprinosom rušenju njegovog teokratskog rukovodstva.

Predsednici su često u svojim memoarima pisali o značajnim i mučnim odlukama o raspoređivanju trupa u stranim ratovima. Međutim, ponekad odluka da se ne žuri čak i kada deluje primamljivo zahteva podjednako hrabrosti.

Dileme poput one sa kojom se sada suočava Tramp obično dolaze sa negativnim ishodima u svakom slučaju.

Republikanci tvrde da SAD možda nemaju drugog izbora nego da se umešaju

Politički nemiri već rastu oko predsednika da se povuče sa strane, čak i nakon što su Sjedinjene Države jasno stavile do znanja da je odluka Izraela da pokrene velike napade na Iran isključivo njihova i da snage Vašingtona nemaju ofanzivno učešće.

Jedan od komplikovanih faktora za Trampa jeste to što, iako izraelski napadi izgledaju uspešni u uništavanju vrhovnih vojnih lidera i nuklearnih naučnika, ostaje nejasno da li Izrael ima kapacitet da sam iskoreni iranski nuklearni program.

Bivši potpredsednik Majk Pens rekao je u nedelju u emisiji „O stanju nacije“ da ako izraelski napad nekako ne ubedi Iran da napravi velike ustupke u okviru Trampovog diplomatskog pokušaja da okonča svoj nuklearni program, onda bi Sjedinjene Države trebalo da budu spremne da se pridruže sukobu.

„Sada, ako Iranci žele da se povuku, mislim da je predsednik jasno stavio do znanja da je spreman da započne pregovore. Ali ne može biti nikakvog nuklearnog programa bilo koje vrste, nikakvog programa obogaćivanja bilo koje vrste“, rekao je Pens na CNN-u. „I na kraju krajeva, ako je Izraelu potrebna naša pomoć da bi se osiguralo da se iranski nuklearni program jednom za svagda uništi, Sjedinjene Američke Države moraju biti spremne da to urade, jer se radi o zaštiti našeg najdragocenijeg saveznika.“

Republikanski senator Lindzi Grejam tvrdio je da bi najgori mogući ishod sukoba između Izraela i Irana bio da Teheran ostane u nuklearnim kapacitetima – za koje je dugo negirao da su namenjeni za proizvodnju bombe.

„Ako diplomatija ne bude uspešna i ostane nam opcija sile, pozvao bih predsednika Trampa da se maksimalno potrudi da, kada se ova operacija završi, u Iranu ne ostane ništa u vezi sa njihovim nuklearnim programom“, rekao je Grejem, ključni Trampov saveznik, u emisiji „Face the Nation“ na CBS-u. „Ako to znači obezbeđivanje bombi, obezbedite bombe. Ako to znači letenje sa Izraelom, letite sa Izraelom.“

Tramp rizikuje kritiku na domaćem terenu

Ovi proračuni su dovoljno teški. Ali Tramp se takođe suočava sa složenim domaćim političkim scenarijem koji je rezultat njegove sopstvene transformacije Republikanske stranke u izolacionističkiju stranku. To znači da se suočava sa drugačijim političkim scenarijem od onog pre predsednika Džordža V. Buša kada je otišao u Avganistan i Irak.
Neki od najglasnijih glasova desnice već su upozorili Trampa da ne narušava poverenje baze MAGA upuštanjem u novi rat na Bliskom istoku.

Predsednik je uvek bio izuzetno oprezan sa svojom složenom koalicijom. Nerado preduzima korake koji iritiraju njegove birače.
Jedan primer je bio njegov zaokret prošle nedelje u zaustavljanju deportacija poljoprivrednih radnika – delimično da bi izbegao da razljuti poljoprivrednike i poslodavce u ruralnim središtima gde crpi veliku podršku.

Trampova spoljna politika se raspada

Teško da se Tramp nadao da će u ovom periodu njegovog predsedničkog mandata nastupiti baš ovaj trenutak — jedan od razloga zašto je delovao tako optimistično čak i ovog meseca u vezi sa svojim naporima da primora Iran da pristane na sporazum o mirnom okončanju svog nuklearnog programa.

Tramp je započeo svoj drugi mandat zavetujući se da će biti mirotvorac.

Ali pet meseci kasnije, dva velika rata koja su besnela kada je stupio na dužnost su se dodatno rasplamsala, a opasni novi sukob sa Iranom obećava najveći test uzdržanosti u skladu sa „Amerika na prvom mestu“.

Trampov autoritet su prezirala tri ključna lidera: ruski predsednik Vladimir Putin, kineski predsednik Si Đinping i izraelski premijer Benjamin Netanjahu. A njegov pristup spoljnoj politici „umetnosti dogovora“ je neuspešan.

Putin je ignorisao Trampove napore da okonča rat u Ukrajini. Si je dva puta primorao američkog lidera da odustane od njihovog trgovinskog rata.

A Netanjahuova odluka da pokrene sukob sa Iranom, koji američki predsednici dugo pokušavaju da izbegnu, izgleda da je uništila Trampovu diplomatiju za Iran, a zasnovana je na opkladi da nijedan američki predsednik ne bi mogao sebi da priušti da ne brani Izrael čak i ako se ne slaže sa njegovim odlukama.

Kod kuće, predsednici moraju da stvore poverenje javnosti u svoje odluke o pokretanju rata.

Tramp može imati problema jer je otuđio milione ljudi svojim oštrim pristupom unutrašnjim pitanjima. To uključuje njegovu odluku da rasporedi vojsku u Kaliforniji usred protesta protiv ICE prošle nedelje i upozorenja da planira da koristi svuda vojsku.

Trampov drugi mandat već je opovrgao ideju da će njegova ličnost,poštovanje koje navodno uživa među stranim protivnicima i ono što pomoćnici vide kao gotovo magičnu sposobnost sklapanja dogovora promeniti svet. Obećani nalet trgovinskih sporazuma, na primer, poljuljanih njegovim carinama, nije se materijalizovao.

Trampov prvi mirovni pokušaj, onaj u Gazi, je propao. Stotine hiljada Palestinaca sada se suočava sa glađu dok se izraelsko bombardovanje Pojasa Gaze, izazvano napadima Hamasa u oktobru 2023. godine, nastavlja.

Predsednikovi napori da okonča rat u Ukrajini nisu nikuda doveli. Sukob se proširio.

Proširio se na Rusiju ukrajinskim napadima na ruske baze, što je podstaklo Putina da pokrene žestoke napade na civile u Kijevu i drugde. Bela kuća je stavila do znanja da je Tramp frustriran ruskim liderom i postavila je rok od dve nedelje da razmotri strože sankcije Moskvi.

Ali ništa nije više otkrilo smešnu prirodu tog preokreta i Trampov pristrasan stav prema ratu od njegovog uzbuđenja u subotu što ga je Putin pozvao da mu čestita rođendan.

Događaji su nadjačali Trampov moto „Amerika na prvom mestu“ i uzdržanost da se uključi u spoljne poslove i razotkrili površnost njegovog državničkog umeća.

Pogoršanje kriza može ponuditi percepciju sveta koji postaje sve nestabilniji u odsustvu stabilnog i stalnog američkog vođstva.

Trampovo sve krhkije domaće političko utemeljenje i njegov već sumnjivi autoritet na međunarodnom nivou samo će zakomplikovati njegove dileme.

U mnogim aspektima, iranski sukob je vrsta međunarodne krize bez lakih odgovora koju je izbegavao u svom prvom mandatu.

Sada bi to moglo da definiše njegov drugi.