Analiza Ekonomista: Iran zarađuje na Trampovom ratu

Zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 15 odsto svetske nafte, većina zemalja u regionu je smanjila proizvodnju i zabeležila pad prihoda. Iran je izuzetak, analizira Ekonomist.

Zarada udvostručena

Prema dostupnim procenama, preneo je Index.hr, Iran trenutno izvozi između 2,4 i 2,8 miliona barela nafte i naftnih derivata dnevno, što je isto ili čak više nego prošle godine.

Istovremeno, zbog poremećaja na tržištu i rasta cena, Teheran prodaje svoju naftu po znatno višim cenama, pa dnevni prihod dostiže skoro dvostruko veće iznose od onih koje je imao pre početka američko-izraelskih napada krajem februara. Iako je pod vojnim pritiskom, Iran trenutno izlazi kao pobednik u pogledu energije.

Ovaj rezultat proizilazi iz složenog i prilagodljivog sistema trgovine naftom koji se oslanja na tri ključna stuba: prodajnu mrežu, logistiku i sistem finansiranja u senci. Iako je izvoz formalno odgovornost državne Nacionalne iranske naftne kompanije, u praksi naftu prodaju razne državne i paradržavne strukture kojima su dodeljene količine za trgovinu.

Garda kontroliše sve

Sistemom upravlja relativno mali broj uticajnih pojedinaca koji, preko sopstvenih mreža, naftu pretvaraju u novac. Veliki deo prihoda završava u rukama elitne Revolucionarne garde, koja igra sve važniju ulogu u ekonomiji.

Drugi stub je logistika. Revolucionarna garda kontroliše ključne brodske rute i organizaciju transporta, uključujući prolaz kroz Ormuski moreuz. Tankeri koriste posebne bezbednosne protokole i često plove duž iranske obale pod vojnim nadzorom. U nekim slučajevima se naplaćuje neka vrsta „putarine“ za prolaz. Da bi izbegli otkrivanje i sankcije, brodovi često isključuju svoje transpondere, falsifikuju dokumenta ili prebacuju svoj teret na druge brodove na otvorenom moru, na primer u blizini Malezije ili Singapura.

Treći stub je opsežan finansijski sistem u senci. Kupci iranske nafte, najčešće iz Kine, vrše plaćanja preko posebnih računa otvorenih na ime fiktivnih kompanija, uglavnom u manjim kineskim bankama ili u Hong Kongu. Novac se zatim preusmerava kroz složenu mrežu dodatnih računa i kompanija širom sveta. Deo sredstava ostaje u Kini za finansiranje uvoza dok se ostatak distribuira na različite lokacije, uključujući Evropu i Aziju. Takav sistem, koji uključuje hiljade računa, izuzetno je teško pratiti i onemogćiti.

Kina igra ključnu ulogu

Kina igra ključnu ulogu u tome jer apsorbuje više od 90 odsto iranske nafte. Glavni kupci su male, nezavisne rafinerije koje su manje izložene međunarodnim sankcijama. Iako je Iran nudio značajne popuste kako bi privukao kupce pre rata, poremećaji na tržištu doveli su do smanjenja ovih popusta, pa je iranska nafta sada skuplja nego ranije, nakon rasta globalnih cena.

Uprkos pritiscima i sankcijama, Iran je razvio sistem koji je izuzetno otporan na spoljne šokove. Alternativni izvozni terminali, decentralizovana prodajna mreža i fleksibilni finansijski tokovi omogućavaju mu da nastavi sa radom čak i u ratno vreme. Iako su neki kanali zatvoreni, novi se brzo uspostavljaju, a sredstva se kontinuirano preusmeravaju kako bi ostala van domašaja sankcija.

Zaključno, uprkos pretrpljenim vojnim napadima, Iran uspeva da održi stabilne, pa čak i povećane prihode od nafte zahvaljujući sofisticiranom sistemu izbegavanja sankcija i globalnoj mreži partnera. Bez direktnih i sveobuhvatnih napada na energetsku infrastrukturu, takav sistem je teško zaustaviti, što omogućava Teheranu da nastavi sa finansiranjem svojih ratnih aktivnosti i očuvanjem ekonomske stabilnosti režima.