Foto: EPA-EFE/OLEG PETRASYUKDok ovo čitate, mladići i devojke novoobučenih i opremljenih ukrajinskih brigada pripremaju se za svoje prolećne – verovatnije letnje ofanzivne operacije. Uprkos ogromnom pritisku svojih saveznika da pokažu da se oprema i municija koji su uloženi mogu pretvoriti u ozbiljne teritorijalne dobiti, ukrajinski zvaničnici se trude da tvrde da ova predstojeća kampanja verovatno neće biti odlučujuća, piše Frank Ledvidž, advokat i bivši vojni oficir koji je služio na Balkanu, Iraku i Avganistanu, u tekstu za Gardijan.
Umesto toga, veća je verovatnoća, smatra, da će dobici biti spori i inkrementalni nego široki i ekstenzivni.
Tokom protekle godine, Ukrajina je bila prinuđena da vodi rat na iscrpljivanje po zaista kaznenoj ceni. Ratovi iscrpljivanja kao što je ovaj nikada nisu brzi i naivno je verovati da će se uskoro završiti.
Nema mesta ideji da će „sve biti gotovo do Božića“. Neće. A verovatno ne ni Božić posle toga. Održavanje ovih napora u srednjem (jednu do tri godine) i dugoročno (dve do 10 godina) zahtevaće ogroman industrijski napor i korake u snabdevanju vojnom opremom, daleko veće od onoga što smo već videli.
Kakva god da je situacija na kraju letnje serije operacija, Rusija ne odlazi. Pretnja sa istoka će i dalje biti prisutna.
U razgovoru sa vojnom i diplomatskom delegacijom u Kijevu gde sam prisustvovao ranije ovog meseca, jedan visoki ukrajinski vojni zvaničnik je upitan šta će biti njegova poruka u jednom mandatu. Odgovorio je: „Održivost“.
Razmišljaju o tome kako svoju političku i vojnu situaciju održati stabilnom na mnogo duži vremenski period. Na političkom nivou, Ukrajina polaže svoje nade u plan za konačno članstvo u NATO-u. Zemlje NATO-a će se na predstojećem samitu u Vilnjusu u julu pozabaviti time kako (ili ako) se to radi.
Na vojnom frontu, priroda i obim zapadne pomoći potpuno su nedovoljni da podrže ukrajinske napore da povrate svoju zemlju. Realnost je da su zapanjujući uspesi ukrajinskih odbrambenih snaga zasnovani na inventaru uglavnom bivšeg Sovjetskog Saveza. NATO oprema je povećala, ali ne i pomerila ovu opremu.
Kako neumoljiva snaga trošenja bude delovala na njihov postojeći komplet, potreba za novim i boljim naoružanjem u velikim količinama će se povećati.
Uzmimo tenkove kao pokazatelj. Do sada su SAD i savezničke zemlje obećale oko 140 razumno modernih vozila zapadne proizvodnje. Nemačka kaže da je isporučila 18 tenkova Leopard 2 (glasine u Kijevu govore da oko polovine njih nije spremno za borbu).
Ranije ove nedelje, više (iako starijih – Leopard 1) modela je obećano kao deo povećane nemačke posvećenosti. Velika Britanija je donirala 10 odsto svojih tenkovskih snaga u obliku 14 tenkova Challenger 2.
Zasada je dobro. SAD su obećale 31 tenk Abrams, Danska i Holandija su zajednički obećale 14 i razne druge zemlje (Španija, Poljska, Kanada, Norveška) obećavaju još nekoliko desetina, od kojih su neke isporučene. Međutim, 31 američki Abrams stiže tek na jesen, a holandski i danski modeli stižu početkom 2024.
Da ovo stavimo u kontekst, prošlog septembra komandant ukrajinskih snaga, general Valerij Zalužnji, zatražio je najmanje 300 novih zapadnih tenkova samo za predstojeću kampanju. Zalužni je dobio manje od 100 relativno modernih tenkova i nešto veći broj borbenih oklopnih vozila.
Zemlje NATO-a pate od stresa u pogledu svojih zaliha opreme i municije – posebno artiljerijskih granata – u kratkom roku. Ipak, samo SAD imaju u skladištu više od 2.000 tenkova M1A2 Abrams, sa još hiljadama artiljerijskih sistema i oklopnih borbenih vozila. Ne postoje vojni razlozi da ova oprema ne bude poslata u Ukrajinu.
Nijedna od ovih platformi ne bi bila od koristi u sukobu sa Kinom, sadašnjom i verovatno budućom preokupacijom američkog odbrambenog establišmenta. Ako ne odu u Ukrajinu, nikada neće biti iskorišćeni.
Kako stvari stoje, snabdevanje oružjem i municijom se vrši na prilično ad hoc način kroz proces poznat kao Kontakt grupa za odbranu Ukrajine. Što znači mesečni sastanak u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj gde se potrebe Ukrajine usklađuju sa deklarisanim resursima grupe od 54 zemlje.
Na poslednjem sastanku je vođena diskusija (u trajanju od 90 minuta) o razvoju održivijeg i dugoročnijeg pristupa. Pominjao se čak i koherentan razvoj industrijske strategije, za koju su oba svetska rata pokazala da je neophodna za pobedu.
Ako smo istinski zainteresovani da pomognemo Ukrajini da uspe u svojim osnovnim ciljevima – što ponekad može izgledati sumnjivo – moramo ozbiljno da se pozabavimo zamenom sadašnjeg sistema donacija po kap po kap sistematskim snabdevanjem i ponovnom opremom velikih razmera.
A planiranje treba da počne sada. Cilj mora biti da se pomogne Ukrajini da stvori oružane snage sposobne da se pravilno integrišu sa svojim zapadnim saveznicima i da se brane izvan „prolećne ofanzive“. Nagrada za uspeh biće nova, osnažena i dinamična komponenta naše politike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
