Nastavlja se trgovinski rat SAD i Kine: Zašto Si Đinping ne želi da kapitulira pred Trampom?

Tramp je u sredu najavio tromesečnu pauzu na sve „recipročne“ tarife koje su stupile na snagu nekoliko sati ranije – sa jednim izuzetkom, produbljujući konfrontaciju između dve najveće svetske ekonomije.

Zatim je Peking ispunio svoje obećanje da će uvesti sopstvene carine kao vid odmazde.

Tempo te eskalacije je zapanjujući. Tokom nedelju dana, Trampove carine na kineski uvoz skočile su sa 54 odsto na 104 odsto, a sada na 125 odsto – brojke koje doprinose postojećim nametima uvedenim pre drugog predsedničkog mandata, piše CNN.

A Kina je uzvratila u naturi, podižući dodatne carine za odmazdu na sav američki uvoz na 84 odsto

Obračun dovodi do istorijskog raskida koji ne samo da će izazvati bol za obe duboko isprepletene ekonomije već će, navodi se, dodati ogromna trvenja njihovom geopolitičkom rivalstvu.

„Ovo je verovatno najjači pokazatelj koji smo videli, a koji vodi ka teškom razdvajanju“, smatra je Nik Maro, glavni ekonomista za Aziju u Economist Intelligence Unit, o ishodu gde dve ekonomije – Kina i  SAD – praktično nemaju trgovinu ili zajednička ulaganja.

Dodao je da je zaista teško preceniti očekivane šokove koje će ovo izazvati, „ne samo po kinesku ekonomiju, već i na ceo globalni trgovinski pejzaž“.

Činilo se da je Tramp povezao svoju odluku da Kini ne odobri isto odlaganje kao i drugim državama sa brzom odmazdom Pekinga, rekavši novinarima u sredu da „Kina želi da sklopi dogovor, samo ne znaju kako da to urade“.

Ali pogled iz Pekinga izgleda dramatično drugačije.

Kineski lider Si Đinping, najmoćniji kineski lider u poslednjih nekoliko decenija, ne vidi opciju da njegova zemlja jednostavno kapitulira pred onim što naziva američkim „jednostranim maltretiranjem“.

I igra za publiku. Javno, Peking je podsticao vatreni nacionalizam – deo strategije koju je tiho pripremao više od četiri godine otkako je Tramp poslednji put bio na funkciji.

Iako je Kina dugo govorila da želi da razgovara, čini se da je Trampova brza eskalacija bila potvrda za Peking da SAD ne žele razgovore.

A u Sijevim računicama, kažu posmatrači, Kina je spremna ne samo da uzvrati, već da iskoristi Trampova trgovinska previranja da ojača svoju poziciju.

„Si je veoma dugo bio vrlo jasan da očekuje da će Kina ući u period dugotrajne borbe sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima, da je Kina morala da se pripremi za to, a oni su se prilično opsežno pripremili“, ističe Jakob Gunter, vodeći ekonomski analitičar u berlinskom istraživačkom centru MERICS. Si je, dodaje on, prihvatio da su rukavice bačene i da su spremni da se bore.

„Rat iscrpljivanja“

Ostaje otvoreno pitanje da li bi Tramp suspendovao svoje takozvane recipročne carine Kini zajedno sa drugim zemljama da Peking nije tako brzo krenuo da uzvrati. Kanada je uzvratila, ali je uključena u odlaganje, koji ukida univerzalnu tarifu od 10 odsto uvedenu prošle nedelje.

Kina je decenijama bila svetska fabrika, gde sve više automatizovani i visokotehnološki proizvodni lanci proizvode sve, od predmeta za domaćinstvo i obuće do elektronike, sirovina za građevinarstvo, uređaja i solarnih panela.

Te fabrike su zadovoljile potražnju američkih i globalnih potrošača za pristupačnom robom, ali su podstakle ogroman trgovinski deficit i osećaj među nekim Amerikancima, uključujući Trampa, da je globalizacija ukrala američku proizvodnju i radna mesta.

Prema nekim procenama, Trampovo povećanje carina na više od 125 odsto sada bi moglo da smanji kineski izvoz u SAD za više od polovine u narednim godinama.

Mnogi proizvodi iz Kine neće moći brzo da se zamene što će povećati potrošačke cene u SAD, potencijalno godinama. To bi moglo dovesti do povećanja poreza za Amerikance od otprilike 860 milijardi dolara pre zamena, rekli su analitičari JP Morgan u sredu.

U Kini će veliki broj dobavljača verovatno potpuno izbrisati svoje ionako uske marže, sa novim talasom napora da se osnuju fabrike u drugim zemljama.

Obim tarifa mogao bi da dovede do toga da „milioni ljudi postanu nezaposleni“ i „talas bankrota“ širom Kine, smatra Viktor Ši, direktor Kineskog centra 21. veka Univerziteta Kalifornije u San Dijegu. U međuvremenu, američki izvoz u Kinu mogao bi da se „približi nuli“, dodao je on.

„Ali Kina može da izdrži tu situaciju mnogo bolje nego što to mogu američki političari“, rekao je on.

Peking takođe veruje da može da prebrodi oluju.

„Kao odgovor na američke carine, spremni smo i imamo strategije. Učestvovali smo u trgovinskom ratu sa SAD već osam godina, akumulirajući bogato iskustvo u ovim borbama“, navodi se u komentaru na naslovnoj strani Peoples Daily Komunističke partije u ponedeljak.

Napominje da bi Peking mogao preduzeti „izuzetne napore“ da podstakne domaću potrošnju, koja je uporno slaba, i uvede druge mere politike za podršku svojoj ekonomiji. „Planovi za odgovor su dobro pripremljeni“, navodi se u komentaru.

I suočeni sa nepoznanicama o tome koliko bi dalje mere mogle eskalirati, glasovi iz Pekinga izgledaju smireni.

„Krajnji ishod zavisi od toga ko može da izdrži duži ‘ekonomski rat iscrpljivanja'“, napisao je ekonomista Cai Tongjuan sa kineskog univerziteta Renmin u tekstu državnih medija ranije ove nedelje.

Dodao je da Kina očigledno ima veću prednost u smislu strateške izdržljivosti.

„Priprema za ovaj dan“

Peking je poslednjih nedelja takođe razgovarao sa zemljama od Evrope do Jugoistočne Azije u pokušaju da prošire trgovinsku saradnju.

„Kineska vlada se pripremala za ovaj dan šest godina – znali su da je to mogućnost“, rekao je Ši koji je dodao da je Peking podržao zemlje da diverzifikuju lance snabdevanja i da je, između ostalog, nastojao da reši neke od svojih domaćih ekonomskih izazova u pripremi.

Danas je Kina u mnogo boljem položaju da prebrodi širi trgovinski sukob, kažu stručnjaci. U poređenju sa 2018, proširila je svoje trgovinske odnose sa ostatkom sveta, smanjivši udeo američkog izvoza sa otprilike jedne petine ukupnog na manje od 15 odsto.

Njeni proizvođači su, takođe, uspostavili opsežne operacije u trećim zemljama kao što su Vijetnam i Kambodža, delimično kako bi iskoristili potencijalno niže američke carine.

Kina je takođe izgradila svoje lance snabdevanja za retke i druge kritične minerale, nadogradila svoju proizvodnu tehnologiju pomoću veštačke inteligencije i humanoidnih robota i povećala svoje napredne tehnološke mogućnosti, uključujući poluprovodnike.

Od prošle godine, vlada je, takođe, radila, sa različitim uspehom, na rešavanju pitanja kao što su slaba potrošnja i visok dug lokalne samouprave.

„Slabosti Kine su značajne, ali SAD neće moći same da dovedu kinesku ekonomiju na ivicu uništenja“, rekao je Skot Kenedi, viši savetnik Centra za strateške i međunarodne studije u američkom istraživačkom centru.

„Koliko god Vašington to ne želi da prizna, kada Kina kaže da ne možete ekonomski obuzdati Kinu, oni imaju pravo“.

Čini se da se Kina približava drugim zemljama u očiglednom pokušaju da ojača trgovinske sporazume.

Kineski ministar trgovine Vang Ventao rekao je u razgovorima sa svojim malezijskim kolegom da su voljni da rade sa trgovinskim partnerima iz Azije na jačanju koordinacije.

On je u utorak razgovarao i sa evropskim komesarom za trgovinu i bezbednost, rekavši da je Kina voljna da produbi trgovinu, investicije i industrijsku saradnju i da će Kina i EU odmah ponovo pokrenuti pregovore o električnim vozilima, prenosi Gardijan.

U međuvremenu, pokušaje Pekinga da se „pridruži“ Australiji, koja se u velikoj meri oslanja na Kinu u trgovini, ali ima dubok savez sa SAD, odbio je ministar odbrane te zemlje Ričard Marles.

„Nećemo praviti zajednički cilj sa Kinom – to se neće dogoditi“, rekao je Marles lokalnim medijima. „Ne želimo da vidimo trgovinski rat između Amerike i Kine, da budemo jasni, ali naš fokus je na stvarnoj diversifikaciji naše trgovine“.

EU pozdravila carinsku pauzu

EU sa druge strane pozdravlja odluku Trampa da pauzira primenu tarifa.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je Trampovu odluku, kazavši rekla da je to „važan korak ka stabilizaciji globalne ekonomije“.

Takođe je ponovo iznela ideju o sporazumu o carinama „nula za nula“ sa SAD, rekavši da se nada da će postići „trgovinu bez trvenja i obostrano korisnu trgovinu“, prenosi Gardijan.

I španski premijer Pedro Sančez je pozdravio carinsku pauzu, opisujući je kao „vrata za pregovore i dogovore između zemalja“.

Ali premijer, koji je trenutno u trgovinskoj poseti jugoistočnoj Aziji, takođe je opisao Trampovu odluku da uvede carine „celom svetu – uključujući zastrašujućih 46 odsto za Vijetnam“, kao „neopravdanu i nepravednu odluku“.

Kako se izgledi za moguće pregovore nazirali, Sančez je insistirao da će Španija uvek raditi za „svet otvorenih vrata“, dodajući: „Reakcija Španije se koordinira sa EU kako bi se zaštitili naši izvoznici. Nijedna kompanija neće ostati izložena zbog ove mere“.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis izneo je predlog trgovinskog sporazuma sa SAD kao „vin-vin“, rekavši da bi EU i SAD trebalo da se zalažu za „rešenje koje će biti obostrano korisno“.

„Mislim da su, na kraju krajeva, Evropa i evropsko tržište veoma važni za SAD, a SAD su važne za Evropu i moramo da pronađemo rešenje“, dodao je on.

„Dramatični pomak sa velikih carina na privremene olakšice je samo užasan način za vođenje šoua. Zato što pokazujete ljudima da smo nepouzdan partner“, ističe Bil Rajnč, koji je nadgledao politiku izvoza u Klintonovoj administraciji, a sada je u Centru za strateške i međunarodne studije.

„To je vožnja rolerkosterom. Jednog dana su gore, a jednog dana su dole. Jednog dana su uključeni, a jednog dana su isključeni“, prenosi Politico.

Direktori industrije i lobisti proveli su poslednjih nekoliko dana apelujući na sve koji bi mogli imati direktan pristup Trampu, u nastojanju da pred predsednikom dobiju informacije o šteti koju bi produženi trgovinski rat imao na različite delove ekonomije.