Ruski medij: Trampov šamar jasno pokazuje koliko je Putinova pozicija krhka

U zapanjujućoj ironiji, Trampov trgovinski rat i nepromišljene trgovinske politike oborili su ruske akcije, a cene nafte pale su na najniži nivo u poslednje četiri godine – što potencijalno može da potopi rusku ekonomiju na način koji je Tramp nastojao da izbegne.

Brent nafta sada iznosi samo 63 dolara, dok je Urals, ključna ruska izvozna mešavina, pao na skoro 50 dolara po barelu.

Ovo je daleko ispod nivoa koji Kremlj treba da postigne da bi izbegao gubitke, što nanosi ozbiljan udarac ionako krhkoj ekonomiji. Ovaj pad preti ruskom budžetu i gotovo garantuju novu devalvaciju rublje u narednim mesecima.

Ruski poslovni dnevnik RBK Daily izvestio je da pad cena nafte „predstavlja ozbiljne probleme za ruski BDP, državni budžet i neizbežno će dovesti do sloma kursa rublje“.

Ono što čemu se Putin nadao da će biti prilika za ukidanje sankcija i ekonomski oporavak, sada se oblikuje u duboku krizu.

Međutim, Trampov šamar nije samo ekonomski udar – to je i direktna posledica Putinovog odbijanja da postigne mir u Ukrajini i njegovog nastavka nepoštovanja međunarodnih normi.

Godinama je Putin računao na blizak odnos sa Trampom u Beloj kući, koji bi mogao dovesti do ukidanja sankcija i brze reintegracije Rusije u globalnu zajednicu. Kladio se da će Trampovo divljenje prema autokratama i njegov pristup „Amerika na prvom mestu“ doneti ekonomsku priliku za Rusiju.

Ali kako tržište nafte propada, a ruska ekonomija počinje da se fragmentira, deluje da ti snovi izmiču iz njegovih ruku.

Ruske vlasti sada se bore da zaštite zemlju od rastuće ekonomske oluje izazvane novim američkim tarifama, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov obećava da će učiniti „sve što je potrebno“ da se minimizuje šteta.

Ali stvarnost je sumorna: cena Urals nafte pala je za 25 odsto ispod budžetiranog nivoa, padajući na skoro 50 dolara po barelu – gotovo 20 dolara niže od očekivanog za ovu godinu.

Kremlju nije nepoznat razorni uticaj spoljnih šokova na rusku ekonomiju. Putin i njegov finansijski tim biće veoma svesni da su poslednje dve velike ekonomske krize 2008. i 1998. bile izazvane događajima koji su van njihove kontrole: globalna kreditna kriza i azijska finansijska kriza.

Svaki put, ekonomska stabilnost Rusije bila je uništena turbulencijama na međunarodnim tržištima, što je otkrilo ekstremnu ranjivost njene ekonomije na globalne sile, dovodeći do talasa bankrota i spasavanja firmi.

S obzirom na to da prihodi od nafte i gasa čine oko 30 odsto ruskog budžeta, pad cena energenata predstavlja ozbiljnu fiskalnu pretnju. Ova korekcija cena nafte mogla bi destabilizovati savezni budžet, naročito jer su ogromni vojni izdaci za sukob u Ukrajini već proširili deficit i isušili rezervoare zemlje za hitne situacije.

Putinova preterana zavisnost od cena nafte oduvek je bila rizična opklada. Njegova administracija nije uspela da diversifikuje rusku ekonomiju, ostavljajući zemlju ranjivom na fluktuacije na globalnim tržištima.

Pad cena nafte, podstaknut Trampovim trgovinskim politikama, samo je otkrio duboke strukturne slabosti unutar ruske ekonomije. Iako je Tramp možda jednom nagovestio olakšanje sankcija, stvarnost je takva da su njegove politike Rusiju gurnule dalje u ekonomsku izolaciju i zavisnost od Kine.

Moskva beleži 14. uzastopni dan gubitaka – najduži niz gubitaka od ruskog dužničkog bankrota 1998. godine. Ruske akcije i dalje su uglavnom van domašaja stranih investitora zbog postojećih sankcija, iako je postojao kratak period interesa u ranim danima trenutnog saveza između Putina i Trampa.

U međuvremenu, izgled za prekid vatre u Ukrajini postaje sve udaljeniji. Kako se ekonomske perspektive Rusije pogoršavaju, malo je verovatno da će Putin skrenuti ka mirovnim pregovorima. Njegov režim, koji je već pod opsadom zbog ekonomske nestabilnosti, neće pristati na ustupke u Ukrajini.

Umesto da se okrene diplomatiji, Putin će verovatno učvrstiti svoju poziciju, još više ukopavajući Rusiju u izolaciju od Zapada.

Trampov šamar jasno pokazuje koliko je Putinova pozicija zapravo krhka. Ideja da bi ruski lider mogao da iskoristi blizak odnos sa Trampom za ekonomske i geopolitičke koristi pokazala se kao naivna greška u proceni.

Sa padom cena nafte, sankcijama i globalnim pritiscima, Putinove ambicije za reintegraciju u međunarodnu zajednicu brzo nestaju. Ono što je nekada delovalo kao prilika za Rusiju da izađe iz izolacije sada je postalo još jedan bolni podsećnik na neuspehe Kremlja.

Uprkos početnoj retorici o resetovanju odnosa između Vašingtona i Moskve, stvarnost je bila potpuno drugačija. Trampov neodlučan stav prema Rusiji, zajedno sa dvosmislenim protivljenjem u SAD na bilo kakvo ublažavanje sankcija, ostavio je Putinove ekonomske ambicije u ruševinama.

Trampov šamar je otkrio granice Putinove sposobnosti da manipuliše globalnim tržištima i politikama. Ono što je nekada smatrano potencijalnim savezništvom, sada se pretvara u ekonomski teret za Rusiju.

Ekonomska bol koju Rusija sada doživljava, podstaknuta padom cena nafte i posledicama Trampovih tarifa, naglašava stvarnost da je Putinovo odbijanje da pregovara u dobroj veri dovelo do njegove izolacije.

Šansa za ublažavanje sankcija, koja je bila ključni element Putinove strategije, sada brzo nestaje. Sa američkom ekonomijom koja napreduje zahvaljujući svom energetskom procvatu, i Trampom koji se sve više fokusira na opstanak na domaćem političkom frontu, u Vašingtonu nema volje da se razmatraju bilo kakvi potezi ka ukidanju sankcija.

Ruske kompanije, koje su već pogođene sankcijama i opterećene trilionima u dugovima denominovanim u rubljama, nadale su se brzom povratku na međunarodna kapitalna tržišta i ponovnom ulasku u SWIFT sistem plaćanja. Ali sada se to čini kao sve udaljeniji san.

Ironija Trampove administracije koja nenamerno potapa rusku ekonomiju zbog čiste nesposobnosti mogla bi biti najprikladnija tačka njegovog apsurdnog trgovinskog rata.

Na kraju krajeva, Tramp se potrudio da isključi i Rusiju i njenu vazalnu Belorusiju sa svoje dugačke liste nacija na koje se nameću carine. Ipak, preveliko oslanjanje Rusije na izvoz nafte i gasa pretvorilo ju je u kolateralnu štetu od širih posledica.

Na kraju, Putinove ekonomske ambicije mogu biti slomljene. Ne sankcijama, već Trampovim haotičnim greškama.