„Ekonomski strahovi i zabrinutost“: Sagovornici Danasa objašnjavaju zašto svaki četvrti birač u Evropi glasa za krajnje desničarske partije

To je pokazala analiza koju je uradilo više od 150 naučnika politikologa u 31 zemlji. Ističe se da je udeo Evropljana koji je na poslednjim nacionalnim izborima glasao za stranke krajnje desnice premašio 23 odsto u odnosu na oko deset odsto pre deset godina i pet procenata u 1995. godine

Istraživanje za PopuList koje je vodio Matijas Roduijn sa Univerziteta u Amsterdamu ukazalo je i da danas gotovo 30 odsto Evropljana glasa za antiestablišment stranke, što je još jedan rekord.

Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije, smatra da se ne može tako jednostavno zaključiti da mladi glasaju za desnicu i da su mladi desničari.

“Međutim, istraživanja pokazuju da kod jednog dela mladih postoje različite vrste strahova i zabrinutosti – od nekih koji se jednostavno mogu objasniti (socijalno-ekonomoski) do nekih koji se temelje na neznanju ili promena do koji dolazi u društvu (vezano za klimatske promene, unapređenje prava LGBTIQ zajednice itd). Njihove strahove i zabrinutost tradicionalne partije ne uspevaju ili ne žele da adresiraju ili uzmu u obzir i oni postaju odličan target grupa za populiste svih boja, a naročito desničare koji uvek imaju spremne krivce (od imigranata do trans zajednice) i obećavaju brza „rešenja“ i „sigurnost“ kao rezultat nekakve borbe između dobra i zla”, ukazuje Miletić za Danas.

Kako objašnjava, ovaj narativ pada na plodno tlo kod jednog dela mladih glasača i velika je odgovornost na drugom delu društva, uključujući i partije, da permanentno da odgovor na sve vrste zabrinutosti i strahova.

Novinar Nikola Krstić objašnjava za Danas da se to što svaki četvrti građanin u Evropi glasa za krajnju desnicu može razumeti ako se istovremeno posmatra kroz političku nadgradnju i ekonomsku osnovu društva, odnosno kroz odnos ideologije i materijalnih uslova proizvodnje.

“Političko pitanje tj. ono identitetsko jeste da u kriznim vremenima poput ovih, kada su krvoprolića na svim stranama sveta, evropsko građanstvo po inerciji pokušava da se plemenizuje i homogenizuje pod različite idealističke i ezoterične simbole – bilo to nacija, rasa, religija, odbrana kulture, granica i slične stvari. Unutrašnji osećaj ugroženosti počinje da se potpiruje sa svih stana, pa se tako svi vrlo materijalistički i konkretni problemi uzdižu na metafizičke nivoe kako bi postali u potpunosti iracionalni”, ukazuje Krstić.

Kako navodi, to se dešava upravo zato što ekonomska baza počinje polako da podrhtava “usled halapljivog kanibalizma viših staleža kojima nikada nije dovoljno akumulacije kapitala”.

“Stoga će upravo posledice te proždrljivosti da osete one najniže klase, a ujedno najmasovnije. U takvim okolnostima dolazi do klasne tenzije koja se često preusmerava putem desničarskih halucinacija ka obliku lažne svesti da će nas nacional-šovinističke snage spasiti od sudbonosnih nedaća, umesto da ljudi pogledaju prema vrhu piramide gde faraoni i dalje proždiru naše živote”, ističe Krstić.

Do tog procepa dolazi, dodaje naš sagovornik, zato što što liberalne i ostale retrogradne ekipe ne umeju da pronađu rešenje u ovoj krizi koje su same izazvale.

“A progresivnih levih snaga skoro pa i nema u mejnstrimu zahvaljući višedecenijskoj antikomunističkoj propagandi, te se po starom, dobrom pravilu prepušta mračnjačkim idejama da još jednom na svoj način reše krizu. To smo već videli više puta, ali očigledno ništa nismo naučili”, zaključuje Krstić.

Jačanje krajnje desnice bilo je posebno uočljivo između 2023. i 2025. i u tom periodu su partije krajnje desnice zabeležile istorijski rast u velikim zemljama poput Francuske, Velike Britanije i Nemačke.

Austrijska Slobodarska partija (FPÖ) ojačala je sa 16 odsto na 29 odsto na izborima 2024, francusko Nacionalno okupljanje sa 19 na 37 odsto i postalo je pojedinačno najveća stranka u parlamentu, u Portugalu je Šega ojačala sa sedam na 18 odsto a u Britaniji stranka Reforma sa dva odsto u 2019. na 14 odsto u 2024.

Populističke partije krajnje desnice danas su deo vladajućih koalicija u Hrvatskoj, Češkoj, Italiji i Finskoj, podržavaju desničarsku manjinsku vladu u Švedskoj i, pokazalo je istraživanje, vode u anketama u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji.

Ipak, neke partije krajnje desnice nedavno su ubeležile pad, uključujući u Holandiji, gde je Partija slobode (PVV) Gerta Vildersa izgubila gotovo trećinu poslaničkih mesta prošle godine, i Fides Viktora Orbana koji je poražen u aprilu

Naučnici ukazuju i da populizam obično u kombinacinji sa desničarskom ili levičarskom ideologijom deli društvo na dve homogene i opozicione grupe – „obične ljude“ i „korumpiranu elitu“, kao i da ga pristalice smatraju demokratskim korektivom a kritičari ukazuju da populisti na vlasti podrivaju demokratske norme.