INTERVJU: Jovan Jelisavčić i Maja Šuša, Bašta Fest: Snaga kratkih filmova je u slobodi, neopterećivanju formama i radu iz srca

Bašta Fest i u trinaestom izdanju ostaje kulturna oaza koja otvara vrata mladim domaćim i međunarodnim autorkama i autorima, stavljajući akcenat na kratke filmove sa autentičnim glumačkim ostvarenjima.

Pored besplatnog glavnog filmskog programa, posetioce Bašta Festa očekuje i raznovrstan edukativni, kao i prateći muzički program. Sve glavne informacije možete potražiti na oficijalnom sajtu.

Pre nego što i ovo izdanje festivala počne, popričali smo sa osnivačima festivala Jovanom Jelisavčićem i Majom Šušom, o izazovima, ali i radostima organizovanja Bašta Festa.

Bašta Fest ove godine ulazi u svoje trinaesto izdanje. Kako danas gledate na put od lokalne ideje do festivala koji okuplja filmove iz celog sveta?

Jovan: Festival je od prvog trenutka zamišljen kao mesto koje će u startu prevazići lokalni značaj, iako je bilo jasno da je ideja ambiciozna i da će trebati mnogo napora, pa i godina dok u jednoj maloj sredini poput Bajine Bašte ne uspete da dođete do uslova kakve imaju veliki svetski festivali.

Danas posle 13. godina sigurno je da smo izgradili ljudske resurse i kapacitete za organizaciju festivala na visokom nivou, ali ono što i dalje stagnira jeste infrastruktura koja bi na dugoročnom planu donela veću sigurnost i manje stresnih situacija. Pohvalno je to što smo dobili renoviran bioskop koji je digitalizovan i spreman za projekcije visokog kvaliteta.

Slogan ovogodišnjeg izdanja je „Čukni u drvo“. Šta on za vas lično znači i kako se odražava na selekciju filmova?

Jovan: Ove godine je 13. izdanje festivala i želeli smo da se poigravamo sa “verovanjem” da taj broj nosi lošu sreću i da ga ljudi izbegavaju, samim tim smo s obzirom na naš internacionalni karakter uzeli izreku koja je u celom svetu odgovor na takvo verovanje i trebalo bi da nam donese sreću i otera baksuz. Nažalost i sama situacija u kulturi je jako loša i neizvesna, pa nam je i za organizaciju festivala potrebno mnogo sreće i razumevanja.

Maja: Što se selekcije tiče, nismo morali da “čuknemo u drvo”, ima mnogo sjajnih filmova i iz zemlje i iz regiona, od kojih smo izabrali 26. Ono što je glavno pitanje jeste šta će se dešavati sa našom kinematografijom nakon 2 godine izostanka konkursa. Nadu ostavlja činjenica da mladi ljudi rade kratke filmove sa malim budžetima i da će se oni uprkos svemu snaći. Iako je tužno što smo osuđeni na konstantno snalaženje i “štap i kanap”.

Koji su bili najveći izazovi u organizaciji festivala ove godine, posebno imajući u vidu društvene okolnosti i tenzije koje se osećaju u javnom prostoru?

Jovan: Glavni problem jeste finansiranje festivala, kao i atmosfera u društvu koja je vrlo napeta. Pored toga što ne znamo kako će se završiti sve oko konkursa ministarstva i da li ćemo ove godine imati rezultate, mi takođe imamo vrlo lošu situaciju u Bajinoj Bašti posle lokalnih izbora na kojima smo videli vrlo ružne scene nasilja i gotovo ratnog stanja na ulicama.

Društvo je vrlo podeljeno i vlada jedno nepoverenje koje prouzrokuje atmosferu koja nikad nije bila deo tog grada. Ali to je i moj grad u kome sam rođen i u kome sam odrastao, samim tim ja ne želim da odustanem od ideja za koje smatram da su na dobrobit zajednice i koje Bajinu Baštu brendiraju na jedan poseban način.

Bašta Fest je poznat po tome da daje prostor mladim autorima. Gde vi danas vidite snagu kratkog, studentskog i „mladog“ filma?

Maja: Snaga je u slobodi, neopterećivanju festivalski spakovanim formama, pronalaženju autentičnih priča i radu iz srca.

Program je podeljen u tematske blokove poput „Izvan sistema“, „Odrastanje na betonu“ i „Glasovi snage“ itd. Kako nastaju te selekcija i šta vam je bio fokus ove godine?

Maja: Nemamo od starta planiran fokus, filmovi se biraju po svom kvalitetu i snažnim glumačkim performansima. Kada filmovi već budu odabrani, onda ih delimo po blokovima i oblikujemo tematske celine. Ono što je zanimljivo jeste da se filmovi uvek dobro povežu i glavne teme same selekcije izađu u prvi plan.

„Glasovi snage“ posebno ističe ženske perspektive i različite marginalizovane glasove. Da li primetite da se autorski film u regionu menja u tom pravcu?

Maja: Apsolutno, imamo sve više žena rediteljki, direktorki fotografije, producentkinja. Definitivno taj glas oblikuje i neke nove priče, kao i snažne ženske junakinje, što me posebno raduje. Sve to naglašava i činjenica da smo imali dva kratka filma mladih rediteljki ove godine u Kanu.

Bašta Fest je poznat i po atmosferi gledanja filmova na otvorenom, u parku Borići. Koliko je ta lokacija deo identiteta samog festivala?

Jovan: Apsolutno, kada pogledate najveće poznate festivale, vidite da svi imaju svoje dvorane koju su neotuđiv deo festival, poput Teatra Limijer u Kanu. Lokacije festivala na kome se održavaju programi moraju biti dobro promišljeni i iz identitetskih razloga, ali i tehničkih uslova, što naši Borići jesu.

Dovoljno ušuškani da gradska buka ne dopire do nas, a opet dovoljno pristupačni za sve zainteresovane gledaoce. A identitet jednog mesta čine i uspomene koje su tu nastale, a posle 13 godina njih je pregršt.

 Ako pogledate unazad, šta je ono što se najviše promenilo u publici Bašta Festa od prvog izdanja do danas?

Jovan: Definitivno su danas baštani jedna od najiskusnijih publika što se tiče kratkih filmova kod nas. Navikli su da će na festivalu gledati filmove koji preispituju razne teme, a koji uglavnom dolaze od mladih ljudi koji ne žele kompromise kada se odluče da neku priču stave na platno.

Više puta smo dobili jako dobre impresije od naših gostiju upravo na račun publike, jer niko ne očekuje toliki broj ljudi koji ostaju na projekcijama do kraja i uspeju da apsorbuju toliko različitih filmova za jednu noć. Ponosan sam što publiku čine i mlade, ali i starije generacije koje su totalno razbile predrasude da ih ne zanima šta je to što mladi poručuju kroz svoje filmove.