Burkina Faso prekinula diplomatske odnose sa Francuskom

Vlada na čelu sa vojnom huntom saopštila je juče da odmah prekida odnose sa Francuskom, svojim bivšim kolonijalnim vladarom i optužila Pariz za „očigledne neokolonijalne ambicije i aktivnu podršku subverzivnim mrežama i teroristima“, bez pružanja dokaza.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Francuske Paskal Konfavre saopštio je da zemlja žali zbog „neprijateljske i neosnovane odluke, koja ilustruje zabrinjavajuće ponašanje vlasti Burkine“.

„Neophodne recipročne mere se trenutno preispituju“, rekao je on i dodao da Francuska prati bezbednost službenika i građana francuske vlade u Burkini Faso i pozvao ih na dodatan oprez.

U Burkini Faso se već više godina sukobljavaju ekstremističke grupe povezane sa Al Kaidom i Islamskom državom i vladine snage, koje se često optužuju za vansudska ubistva.

Region Sahel, koji se prostire kroz Burkinu Faso, Mauritaniju, Mali, Senegal, Gvineju, Niger, Nigeriju, Kamerun i Čad važi za najsmrtonosniji region na svetu po pitanju ekstremizma.

Ministar komunikacija Burkine Faso Pingdvende Gilbert Uedraogo saopštio je da „uslovi neophodni za negovanje odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, recipročnom poverenju i poštovanju principa nemešanja u unutrašnje poslove i nacionalni suverenitet više nisu ispunjeni“.

Francuska i Burkina Faso godinama imaju narušene odnose.

Vojna hunta je 2023. godine zatražila od Francuske da povuče svog ambasadora i proglasila stalnog i humanitarnog koordinatora Ujedinjenih nacija (UN) personom non grata, da bi 2024. godine proterala troje francuskih diplomata zbog navodnih subverzivnih aktivnosti.

Francuska je bila glavni bezbednosni partner Burkine Faso do puča 2022. godine, a hunta je potom otpustila stotine francuskih vojnika poslatih u borbu protiv ekstremističkih grupa.

Nasilje se pogoršalo pod vojnom vladom koja je obećala da će ga suzbiti, prema tvrdnjama analitičara.

Procenjuje se da je, u dve godine nakon puča, ubijeno dvostruko više civila nego ekstremista, prema nedavnom izveštaju međunarodne organizacije Hjuman Rajts Voč (Human Rights Watch), koja je okrivila vladine snage za najmanje 1.200 od 1.837 civila ubijenih u zemlji između januara 2023. i avgusta 2025. godine.