Bajdenov problem sa Izraelom

Daleko od Bajdenovog gafa, očigledna popustljivost predsednika prema Netanjahuu pokreće alarmantna, doduše ne i nova pitanja o prirodi odnosa SAD i Izraela.

Izrael je ono što bi stručnjaci za međunarodne odnose nazvali „slabijim, a jačim“. S obzirom na asimetriju moći između dve zemlje, očekivalo bi se da SAD kao supersila koja Izraelu obezbeđuje 3,8 milijardi dolara godišnje vojne pomoći postavljaju osnovna pravila njihovih odnosa. Ipak, u slučaju Izraela važi obrnuto.

Američki spoljnopolitički konsenzus od 1980-ih glasi da Izrael najbolje zna kako da očuva svoju bezbednost i da će ga nesumnjiva podrška SAD, a ne pritisak navesti da preduzme sve neophodne rizike za mir.

Zato američki predsednici često popuštaju izraelskim kolegama kada je reč o ratu i miru na Bliskom istoku iako su tamo na zalogu američki interesi od vitalnog značaja. Ipak, daleko od toga da SAD pruža polugu moći nad Izraelom ili da unapređuje izglede za mir, ovaj pristup bilateralnim odnosima je na kraju štetan za obe zemlje.

Netanjahu vrlo dobro zna kako da utiče na američku politiku, naročito kada dođe do nasilnog konflikta. On dugo manipuliše činjenicom da SAD neizbežno ponavljaju da Izrael ima „pravo na samoodbranu“, a da ne uzimaju u obzir odgovornost izraelskih lidera za pokretanje krize.

I ovoga puta američki zvaničnici bez obzira na partijsku pripadnost imaju tendenciju da zaziru od priznanja da Netanjahu ima direktnu ulogu u sabotiranju pomirenja između Palestinaca i Izraelaca, oduzimanju prava glasa palestinskim državljanima Izraela i snaženju najekstremnijih i najksenofobnijih snaga njegove zemlje.

Bajden dobro poznaje Netanjahua, pošto je s njim sarađivao prvo kao senator, a onda kao potpredsednik osam godina u Obaminoj administraciji. Netanjahu je 2011. javno ponizio prvog crnog predsednika Amerike, Bajdenovog bivšeg šefa, tako što mu je iz Ovalne kancelarije uživo na američkoj televiziji održao predavanje o američkoj politici i izraelskoj bezbednosti.

Još gore, kasnije je bio u tajnom dosluhu s republikancima iz Kongresa, nastojeći da uništi nuklearni sporazum sa Iranom iz 2015.

Previdevši Netanjahuov poduži dosije pakosti, Bajdenov stav u aktuelnom konfliktu je ekvivalent davanju zelenog svetla Izraelu da nastavi sa svojom vojnom kampanjom protiv Hamasa.

Od kada je aktuelna kriza počela, SAD su tri puta blokirale saopštenja Saveta bezbednosti UN kojima se poziva na hitnu obustavu vatre, što je diplomate UN navelo na zaključak da Bajdenova administracija želi da to telo „ućutka“ kada je reč o ovom pitanju.

Štaviše, 17. maja, baš pošto se nasilje u Gazi intenziviralo, Vašington post je izvestio da je Bajden odobrio prodaju „precizno navođenog oružja“ od 735 miliona dolara Izraelu, čime je podigao „crvene zastavice“ demokratama u Predstavničkom domu koji apeluju na administraciju da uloži napore da se obustavi vatra i preuzme aktivniju ulogu u rešavanju korenskih uzročnika konflikta.

Eskalacija krvoprolića će iz očiglednih razloga imati dalekosežne posledice ne samo za civile u Gazi, već i za širi regionalni mir i bezbednost.

Sledećeg dana, našavši se pod sve većim pritiskom kod kuće i u inostranstvu i nakon što je razgovarao s Netanjahuom, Bajden je izdao saopštenje u kojem je izrazio podršku za obustavu vatre. Ali, Bajden je jasno stavio do znanja da nije spreman da okonča vazdušne napade na Gazu i Bela kuća je i dalje naizgled nevoljna da ga ubedi u drugačije dok god Hamas bude i dalje bezobzirno ispaljivao rakete na Izrael.

Bajden očito pripada generaciji američkih zvaničnika koja se drži „izlizane“ vizije Izraela kao blistave demokratije u moru arapske i muslimanske autokratije. Bajden i njemu slični demokratski i republikanski lideri su namerno nesvesni dokaza sistematskih zloupotreba i krivičnih dela izraelskih vlasti na okupiranim palestinskim teritorijama i u okviru Izraela.

U nedavnim izveštajima glavne izraelske grupe za zaštitu ljudskih prava B’Tsalem i Hjuman rajts voča se iznose uverljivi argumenti da je Izrael sada država „aparthejda“, a ne demokratija.

Ipak, s obzirom da glasovi Demokratske partije osporavaju proizraelsku hegemoniju u okvirima sopstvene stranke, američki politički pejzaž se postepeno menja. Pitanje je da li bi Bajden upotrebio reč „prekid vatre“ da ga 29 senatora iz demokratskih redova u zajedničkom saopštenju nije zahtevalo kao „hitno“. Jedan od lidera ovog sve većeg pokreta je senator Berni Sanders koji uživa značajnu podršku u okviru baze Demokratske stranke.

Ono što je podjednako obećavajuće jeste to što su američki Jevreji sve skeptičniji prema Netanjahuu. Nedavno sprovedena anketa istraživačkog centra Pju pokazuje da se samo 34 odsto snažno protivilo uvođenju sankcija i kaznenih mera Izraelu. Suprotno onome što bi lobi u kojem dominira Likud hteo da Amerika veruje, američki Jevreji nisu monolitna kategorija. Naročito su mladi američki Jevreji često izuzetno kritični prema izraelskoj kolonijalnoj i agresivnoj politici.

Uprkos novim glasovima u Demokratskoj partiji i zajednici američkih Jevreja, verovatno će biti potrebna generacijska promena u američkim spoljnopolitičkim krugovima da bi se klatno vratilo na sredinu kada je reč o pitanjima u vezi sa Izraelom i Palestinom. Do tada će „slabiji i dalje biti jači“, odbacujući trajan, održiv i pravedan mir na Svetoj zemlji i potkopavajući američke interese na širem Bliskom istoku.

Autor je profesor međunarodnih odnosa i politike Bliskog istoka u Londonskoj školi ekonomije.

Copyright: Project Syndicate, 2021.

www.project-syndicate.org