Bangladeš traži da Mjanmar primi nazad Rohinđa muslimane 1Foto: EPA-EFE/ABIR ABDULLAH

 – Boraveći u poseti izbegličkom kampu, Šeik Hasina je apelovala na Mjanmar da situaciju rešava na human način, rekavši da nevini ljudi pate. Oko 370.000 Rohinđa muslimana je prešlo granicu od početka nasilja prošlog meseca. Mjanmarska vojska tvrdi da se bori samo protiv Rohinđa militanata i poriče da cilja civile.

Međutim, mnogi od onih koji su prebegli kažu da su vojnici na napad Rohinđa militanata 25. avgusta odgovorili brutalnim nasiljem i da su spaljivali sela kako bi ih isterali. Dopisnici Bi-Bi-Sija su razgovarali sa Rohinđama koji su osakaćeni nagaznim minama dok su bežali iz Mjanmara. Izvori iz Bangladeša tvrde da je vojska Mjanmara nedavno postavila nove mine – ali ove navode poriču zvaničnici iz Mjanmara.

Rohinđe, uglavnom muslimanski narod bez države koji je manjina u većinski budističkoj državi Rahin, već dugo doživljavaju progone u Mjanmaru, gde se za njih tvrdi da su ilegalni imigranti. Stotine hiljada njih se već naselilo u Bangladešu, pobegavši od prethodnih talasa nasilja u Mjanmaru. Dva zvanična izbeglička kampa su prepuna, a humanitarne agencije tvrde da novopridošlim ljudima očajnički treba hrana, sklonište i medicinska pomoć. „Ovi ljudi pate“, rekla je Šeik Hasina kada je posetila Kutupalong, jedan od zvaničnih izbegličkih kampova. „Moja lična poruka je vrlo jasna, ovu situaciju treba posmatrati kroz prizmu humanosti“, rekla je ona za Bi-Bi-Si. „Ovi ljudi, nevini ljudi, deca, žene, oni pate. Zato ovi ljudi pripadaju Mjanmaru. Stotinama godina oni su tu. Kako sada neko može da kaže da oni tu nisu građani“, zapitala je Šeik Hasina. Ona je rekla da će njena zemlja Rohinđama pružiti utočište dok ih Mjanmar ne primi nazad i osudila militante zbog nasilja, ali i naglasila da bi vlada Mjanmara trebalo situaciju da rešava sa više strpljenja.

Porodice Rohinđa muslimana iz Mjanmara u Bangladeš dolaze u talasima još od 1970. Oko 32.000 registrovanih izbeglica žive u dva zvanična izbeglička kampa, ali procenjuje se da je u Bangladešu bilo više od 300.000 Rohinđa koji nisu registrovani pre ovog poslednjeg priliva. Vlasti u Bangladešu tvrde da njihovo prisustvo negativno utiče na zemlju, da je zbog toga povećana stopa kriminala i da turisti manje dolaze. Početkom ove godine, napravljen je plan da oni budu prebačeni na ostrvo Tengar Kar u Bengalskom zalivu, ali borci za ljudska prava su se pobunili rekavši da to ostrvo nije pogodno za život ljudi zbog sezonskih poplava.

Mjanmar se suočava sa rastućim kritikama zbog krize sa Rohinđama i već su organizovani protesti u nekoliko zemalja sa većinski muslimanskim stanovništvom. Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Zeid Raad al Husein je u ponedeljak rekao da bezbednosna operacija protiv Rahinđa muslimana izgleda kao „knjiški primer etničkog čišćenja“. Bela kuća je u saopštenju pozvala vojsku Mjanmara da „poštuje vladavinu prava, zaustavi nasilje i okonča raseljavanje civila“. Kineska vlada je, međutim, saopštila da smatra da međunarodna zajednica „treba da podrži napore Mjanmara u očuvanju stabilnosti njegovog nacionalnog razvoja“. Ministarstvo spoljnih poslova Mjanmara je pozdravilo izjave iz UN i drugih zemalja koje „čvrsto osuđuju terorističke napade“ i dodalo da je vojnicima naređeno da sebi nametnu „sva potrebna ograničenja“ dok se bore da povrate stabilnost. Savet bezbednosti UN bi trebalo na današnjem sastanku da razmatra ovu krizu.        

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.