Berlinci traže zabranu saobraćaja za privatna vozila u centru grada

Učesnici kampanje “Berlin Autofrei” preduzeli su prvi korak u procesu poznatom kao narodni refenedum, predavši peticiju sa preko 50.000 potpisa, kojom se traži ova zabrana u zoni od oko 88 kvadratnih kilometara, koju okružuje linija “S-Bahn”.

Izuzetak bi bili ljudi čiji posao zavisi od automobila, osobe sa invaliditetom i hitne službe.

Svima ostalima bi bilo dozvoljeno do 12 ulazaka iznajmljenim vozilima godišnje, ako na primer treba da se sele i slično.

“Da bismo zadovoljili ciljeve koje je savezna vlada postavila u vezi zagađenja iz vozila, trebalo bi da oko polovina automobila bude na električni pogon naredne godine, a jasno je da to neće biti ostvareno – trenutno je svega 1,3 odsto automobila u Nemačkoj električno”, kaže vođa kampanje Nik Kestner, prenosi Gardijan.

“Zbog toga je jedino rešenje da se redukuje broj vozila koja se voze, a ne samo da ih promenimo”, objašnjava on.

Kako kaže portparol ove inicijative Manuel Viman, “automobili doprinose zagađenju na više nivoa, zauzimaju previše javnog prostora i nepotrebno ugrožavaju ljudske živote, bilo da su električni ili dizel”.

U izveštaju regionalnog parlamenta iz 2014. navodi se da je 58 odsto saobraćajnog prostora u Berlinu namenjeno automobilima iako se samo trećina putovanja po ulicama grada obavlja automobilima.

Svega tri odsto ovog prostora je namenjeno biciklima, kojima se obavlja 15 odsto putovanja.

Parikarni automobili zauzimaju površinu od 17 kvadratnih kilometara.

Ukupno je gotovo 20 puta više prostora namenjeno automobilima nego biciklima u jednom od najpoznatijih evropskih “bajk-frendli” gradova.

Tri četvrtine žrtava saobraćajih nesreća čine pešaci ili biciklisti.

“Radi se podjednako o našem neposrednom okruženju kao i o okruženju uopšte. Radi se o tome kako ljudi žele da žive i dišu i da se deca igraju. Želimo da ljudi mogu da spavaju sa otvorenim prozorima a deca da se ponovo igraju na ulicama. A stariji građani bi trebalo da mogu bezbedno da voze bicikle i da na raspolaganju imaju dovoljno klupa na kojima mogu da predahnu”, objašnjava Nina Noble koja je jedan od osnivača inicijative.

Iako su ranije slične kampanje protiv automobila u Evropi imale veoma ograničen uspeh, “Berlin Autofrei” bi mogao da preokrene stvari.

Ova kampanja koristi poseban vid direktne demokratije zagarantovan nemačkim ustavom.

U prvoj fazi trodelnog procesa, grupa mora da prikupi potpise 20.000 građana u korist predložene izmene zakona u zadatom vremenskom roku.

U drugoj fazi, neophodno je prikupiti 170.000 potpisa.

Ako vlada odbije da primeni zakon posle ove dve faze, pitanje ide na javno glasanje.

Pošto su prikupili 50.333 potpisa već u prvoj fazi, učesnici kampanje su uvereni u uspeh.

“Nedavno istraživanje koje je sprovelo savezno ministarstvo životne sredine pokazalo je da 91 odsto ljudi kaže da bi bilo srećnije bez automobila. Osim toga, samo trećina Berlinaca zapravo ima automobil”, kaže Kestner.

Ali, on priznaje da “to ne znači automatski da će ljudi podržati predlog” i dodaje da će, ako bude organizovano javno glasanje, biti potrebno motivisati pristalice kao i na bilo kojim izborima.

Prethodna referendumska inicijativa koja je pozivala na biciklizmu prolagođen zakon o mobilnosti nije stigla do javnog glasanja pošto je vlada usvojila predlog posle druge faze procesa.

Postoji mogućnost da će se isto dogoditi i sa ovom inicijativom, s obzirom na to da će Zeleni igrati važnu ulogu u narednoj vladajućoj koaliciji pošto se njihov udeo glasova povećao na 18,9 odsto nakon septembarskih izbora u Berlinu.