Dmitro Kuleba: Borba za Ukrajinu stvara novi svet

Jedinstvo između Severne Amerike i Evropske unije je obnovljeno i zacementirano, a pojam Zapada je ponovo dobio prvobitno značenje, dok strateški pad Rusije slabi kineski sistem saveza. Ruska invazija na Ukrajinu ponovo je pokrenula Evropu. Ukrajina je postala centralna za uspon nove Evrope iako to izaziva nelagodu nekih evropskih država, piše Kuleba u autorskom članku za foreignpolicy.com.

Da bi Evropa uspela da obnovi mir i učvrsti prosperitet i bezbednost u regionu, Ukrajina mora da bude deo Evropske unije i, uopšteno govoreći, Zapada, na čelu sa Sjedinjenim Državama. I hoće.

Svet sutrašnjice biće tripolaran. Dva očigledna pola biće SAD i Kina. Indija će dobiti snagu kao snažna demokratska sila. Ali treći, manje očigledan pol biće novonastala, decentralizovana zajednica globalnih korisnika interneta, a biće definisana brzim tehnološkim razvojem i remetilačkim inovacijama. Ova zajednica će u velikoj meri biti usredsređena na ono što neki već zovu „metaverzum“.

„Netizen“ može zvučati kao fensi reč koja kombinuje reči “građanin“ i “mreža“, ali opisuje istorijsku promenu i pojavu nove globalne sile. Mnogi ljudi širom sveta duboku su zašli u svoje onlajn živote i formiraju svoje identitete kao “građani mreže“. Oni već veruju svojim onlajn zajednicama više nego svojim nacionalnim državama.

Oni će dobijati sve veću snagu, prevazilazeći granice i transformišući svet.

Oni su već ovde, decentralizovani, samodovoljni i efikasni. Imaju velike ideje i volju da ih unaprede; lojalni i poverljivi sledbenici; sopstveni prostor postojanja; i instrumente kao što su kompjuterski kod i “blockchain” tehnologija koji im omogućavaju da brzo prošire svoje ideje.

Ipak, ovaj hrabri novi svet će nastati samo ako okruženje bude pogodno. Zato su ulozi u ratu Rusije i Ukrajine tako visoki. Oni prevazilaze samo fizički rat; ako Ukrajina pobedi, a ona i druge zemlje istomišljenika ostanu slobodne da slede svoje demokratske ideale, globalni pokret ka osnaženijem i slobodnijem svetu, bez granica, će se ubrzati. Ali ako krene drugim putem – ako Rusija uspe da narušava slobodu i demokratiju u Ukrajini i šire – ući ćemo u sumoran svet bez pravila i slobode, gde moć čini dobro, a sve ostalo je izbrisano.

Rat u Ukrajini već pokazuje svetu kako ljudi trećeg stuba prave razliku, na tri glavna načina.

Prvo, korisnici interneta igraju aktivnu ulogu u odbrani Ukrajine od ruske invazije. Na primer, članovi globalnog onlajn hakerskog kolektiva poznatog kao Anonimous odlučili su da posvete svoje veštine presecanju zaštitnih zidova ruske vladine propagande i prenošenju istine o ratu ruskom narodu. Odluka Anonimusa da objave “sajber rat“ Rusiji bila je njihov lični izbor, a ne naređenje neke vlade ili više vojne komande.

Ako Ukrajina pobedi, a ona i druge zemlje istomišljenika ostanu slobodne da slede svoje demokratske ideale, globalni pokret ka osnaženijem i slobodnijem svetu, bez granica, će se ubrzati

Drugo, korisnici interneta koriste svaku priliku da pruže alternative onome što obično nude vlade. Uzmimo, na primer, javnu najavu tehnološkog milijardera Elona Maska da će Ukrajini obezbediti satelitsku internet uslugu Starlink. U prvim danima invazije, terminali Starlink su brzo raspoređeni u Ukrajinu, omogućavajući alternativni sistem neprekidne komunikacije i ometajući sposobnost Rusije da sruši komunikaciju širom cele zemlje.

Treće, upotreba kriptovalute je omogućila ukrajinskoj vladi da prikupi novac širom sveta za finansiranje naših odbrambenih napora i pomogla je u ograničavanju načina da se zaobiđu finansijske sankcije.

Ukrajinska vlada, kao i veliki broj velikih vladinih naloga na Tviteru pozvali su na donacije kriptovaluta u ranim danima invazije i uspeli su da mobilišu velike sume kasnije dodate na nacionalne račune za finansiranje oružanih snaga. S druge strane, uspešno smo usmerili deo naših diplomatskih napora na zatvaranje rupa u kriptovalutama za sankcionisane Ruse kako bismo ih sprečili da varaju oko ograničenja.

Rusija je napala Ukrajinu brutalnom vojnom silom sa ciljem da nas uništi kao naciju i kao državu. Rat Rusije protiv Ukrajine je borba starog protiv novog. S obzirom da se najveći deo ruske vojske prelio preko naših granica u ranim satima 24. februara, naše šanse su delovale male. Ipak, uprkos svim izgledima, Ukrajina je ostala na svom mestu i dokazala da su stručnjaci i donosioci odluka pogrešili.

Da bi Evropa uspela da obnovi mir i učvrsti prosperitet i bezbednost u regionu, Ukrajina mora da bude deo Evropske unije

Kao što dokazujemo iz dana u dan, političko vođstvo u ovom dobu je manje vezano za hijerarhijsku državnu moć, a više za vođenje primerom i podsticanje energije zajednica.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski vodi svojim primerom i iskrenošću, a ne samo izjavama i naredbama. On je jedan od nas, a ne neka daleka figura negde na vrhu. Blizak je sa Ukrajincima, objavljuje svoje neuredne selfi video snimke i deli svoju dnevnu predsedničku rutinu sa narodom Ukrajine na svojim društvenim mrežama kasno u noć.

Njegovo rukovodstvo i imidž u javnosti su u oštroj suprotnosti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je prikazan na televiziji kako izbacuje ljuta naređenja svojim generalima, koji ćutke i poslušno sede na suprotnoj strani beskrajnog stola.

Ova upečatljiva razlika je samo nagoveštaj ponora između dva politička modela: zajedničke budućnosti i hijerarhijske prošlosti; postojeći politički poredak i onaj u nastajanju. Iznenađujuće, čini se da za vođenje sveta i sticanje popularnosti u zemlji i inostranstvu potrebna hrabrost, selfi kamera i iskrenost, a ne nuklearno oružje, prihodi od nafte i teška državna propagandna mašina. Ovo je model budućnosti i razlog zašto će Ukrajina pobediti, a Rusija izgubiti.

Ulazimo u novu, nepoznatu teritoriju – ishod koji niko nije mogao da predvidi. Greše oni koji veruju da ovaj rat utiče samo na budućnost Ukrajine i Rusije. Njegove reperkusije se osećaju i nastaviće da se osećaju širom sveta – i to ne samo u fizičkom svetu, već i u svetu na mreži.

Ono što ujedinjuje ljude trećeg stuba je to što su stali na stranu Ukrajine u ratu ne zato što ih je na to primorala vlada Ukrajine ili bilo koje druge zemlje, već zato što su sami izabrali da iskoriste svoja ovlašćenja da pomognu u odbrani Ukrajine i njenog naroda od agresije Rusije.

Ironično, ovi korisnici interneta su ti koji veruju da je ideja nacionalne države zastarela i da je ovaj novi, decentralizovani onlajn svet budućnost. Oni odbacuju vertikalne hijerarhije i fizičke granice.

Oni se oslanjaju na “blokchain” i kriptovalute umesto na banke i vlade. “Netizensi” mogu biti ukrajinski, ali i američki ili kineski. Oni mogu ostati istinski patrioti svojih zemalja. Oni mogu pripadati globalnoj digitalnoj zajednici i istovremeno biti ponosni na svoj identitet.

Korisnici interneta veruju da će njihov novi svet nadživeti bipolarni svetski poredak. Može. Ali prvo, sva tri pola moraju da nauče kako da koegzistiraju i sarađuju jedni s drugima.

Ne treba da se plašimo ove nove “tečne modernosti“, kako ju je definisao poljski sociolog i filozof Zigmunt Bauman, već bi trebalo da se otvorimo ogromnim mogućnostima koje ona donosi. Sa svojom visoko razvijenom digitalizacijom i snažnom horizontalnom društvenom kohezijom, savremena Ukrajina je savršen pokretač i globalna laboratorija za ovu plimu promena.

Tradicionalni pojam geopolitičkog pola zahteva mobilišuću utopiju, sveobuhvatan društveni poredak i konkurentski ekonomski model. Digitalni svet ima sve tri. Ona već mobiliše ogromna ulaganja i resurse, koji nisu vezani ni za liberalno-demokratske Sjedinjene Države niti za državno kontrolisanu i tradicionalističku Kinu.

U klasičnom unipolarnom i bipolarnom svetu, multinacionalne korporacije su uvek zavisile od dolara.

Nova ekonomija će se sve više oslanjati na sopstvenu novu valutu. Ukrajina je takođe deo toga. Kao što sam već pomenuo, naša vojska je trenutno delimično finansirana od donacija kriptovaluta iz celog sveta, prikupljenih u kampanjama na društvenim medijima. Prirodno je da su pobedničke obveznice 21. veka zasnovane na kriptovalutama.

Dva tradicionalna pola, Sjedinjene Države i Kina, pokušaće da regulišu i kontrolišu poremećaje izazvane ovim novim onlajn svetom, ali je malo verovatno da će strateški uspeti.

Sigurno je da će novom tripolarnom svetu trebati neko vreme da pronađe sopstvenu jedinstvenu ravnotežu koja će oblikovati 21. vek. Ova ravnoteža će biti definisana decenijama nadmetanja i tenzija, kao i saradnje i usklađivanja. Digitalni svet će se neizbežno suprotstaviti i Sjedinjenim Državama i Kini na mnogim frontovima.

Ipak, ovo takmičenje neće ličiti na Hladni rat – biće nešto novo. Da li će u ovom trouglu kultura saradnje i traženja rešenja od kojih svi dobijaju pobediti nad animozitetom, definisaće našu zajedničku budućnost.

U tom cilju, potreban nam je konsenzus na samom početku: kakvo god da je rivalstvo između velikih sila u fizičkom svetu, digitalni svet treba da ostane prostor saradnje, dok neizbežne tenzije ne bi trebalo da pređu kritično minimalni nivo.

Kao veliki remetilac 21. veka, digitalni univerzum mora da uspostavi ravnotežu između opšteg dobra i uskih interesa. On mora ostati decentralizovan i pod kontrolom zajednica, a ne vlada. Istovremeno, njime se mora upravljati.

Pitanje da li će metaverzum, Web3, Internet stvari i kriptovaluta ostati decentralizovani i vođeni zajednicom je odlučujuće pitanje ovog veka. Verujem da je u najboljem interesu svih velikih igrača da se rano uspostavi balans.

Možda to sada ne izgleda očigledno, ali pobeda Ukrajine u ratu protiv Rusije dodatno bi katalizirala ovu digitalnu transformaciju i ubrzala uspostavljanje tripolarnog sveta. S druge strane, poraz žive, demokratske Ukrajine od zamrznute autoritarne Rusije preokrenuo bi svetsku istoriju.

Mi ćemo pobediti, zajedno sa onima koji se ukorenjuju u moralnom izboru dobra nad zlom, slobode nad strahom i svetlosti nad tamom.