Borelj: EU mora da održi ceo Zapadni Balkan na evropskom putu

Borelj je na 14. Dubrovnik forumu rekao da je EU „najbolja kombinacija političkih sloboda i ekonomskog napretka, kao i društvene solidarnosti na svetu“, preneo je Radio Slobodna Evropa.

„Nismo savršeni, ali smo najbolji, zbog čega moramo da nastavimo sa svima koji dele našu viziju. To znači da održimo pažnju na Zapadnom Balkanu i ceo taj region na evropskom putu, uključujući oživljavanje dijaloga Srbije i Kosova“, kazao je šef evropske diplomatije.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da Unija najviše ulaže u Zapadni Balkan, ali da je logično pitanje „kako velika prisutnost, velika pažnja i velika pomoć ne vode do članstva u EU ili bar većeg napretka“, prenela je agencija HINA.

Lajčak je to objasnio drugim izazovima s kojima je Unija morala da se suoči, kao što su Bregzit, mandat Donalda Trampa na čelu SAD, delovanje Kine, pandemija korona virusa.

„Predanosti ima, ali nedostaje strasti i entuzijazma“, kazao je Lajčak.

Šef češke diplomatije Jakub Kulhanek najavio je da će integracija Zapadnog Balkana u EU biti među glavnim prioritetima češkog predsedavanja Uniji, u drugoj polovini 2022. godine.

„Ovo će biti dugo putovanje. Moramo odblokirati ovaj proces. I zato treba da ostavimo po strani naše razlike i da se usmerimo na ono što je važno, zajedničku budućnost u ujedinjenoj Evropi“, naveo je Kulhanek.

Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala Švarc izjavila je da zemlje zapadnog Balkana nisu završile „svoje domaće zadatke“ i da ne treba kriviti EU zato što nisu u njenom članstvu, prenose kosovski mediji.

„Razgovarajmo o EU i nama, ali uglavnom o tome šta bi trebalo da radimo da bismo postali članice EU. Kad kažem ‘mi’, mislim na šest zemalja zapadnog Balkana. Treba ceniti da nam je, uprkos svim poteškoćama, EU ponudila najbolje što ima, mogućnost da budemo prihvaćeni u taj najveći projekat“, rekla je Gervala Švarc na Dubrovnik forumu.

Ona je navela da je potrebno „uspostaviti vladavinu zakona, uključujući beskompromisnost u pogledu korupcije, garantovanje slobode medija, osiguravanje reforme pravosuđa“.

Gervala Švarc je kazala i da inicijativa „mini-Šengen“, koju je Srbija pokrenula sa Severnom Makedonijom i Albanijom radi lakšeg kretanja ljudi, roba i usluga, predstavlja „zamku koja je protiv glavnih principa EU“.

„To bi nas vratilo u teška vremena, gde jedno dominira drugim. Ne postoji mini-Šengen, to je lažno i zamka je“, rekla je šefica kosovske diplomatije.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović rekao je da je iznenađen takvom kritikom sa Kosova, prenosi HINA.

„Inicijativa mini-Šengen je potpuno otvorena našim prijateljima iz BiH i Crne Gore, kao i našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Mini-Šengen nije zamena evropskoj integraciji. Ako je problem samo u nazivu ‘mini-Šengen’, mogu da vas obavestim da ćemo za dve nedelje da ga promenimo“, kazao je Starović.

On je naveo i da je Srbiji jasno šta EU očekuje od nje, ali je dodao da se šalje „veoma loša poruka“ primerom Severne Makedonije koja je „učinila sve što je potrebno“, a još nije počela pristupne pregovore.

Pojedini učesnici Foruma sa Zapadnog Balkana ocenili su da procesu integracije tog regiona u EU nedostaje predvidljivosti, navodi HINA.

Albanska ministarka spoljnih poslova Olta Džaka rekla je da je Tirani obećan datum otvaranja pregovora o članstvu i da ga zaslužuju, ali da „nisu obeshrabreni i demotivisani“ i da će nastaviti sa reformama.

Džaka je upozorila na „nepredvidljiv i spor“ proces proširenja EU.

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani rekao je da treba vratiti „predvidljivost i vjerodostojnost“ u proces proširenja EU.

Podsetio je da je Severna Makedonija dobila status kandidata za članstvo u EU još 2005. godine, godinu i po dana nakon Hrvatske, koja je već osam godina članica Unije.

Zamenik ministarke spoljnih poslova BiH Josip Brkić upozorio je da je nova metodologija u pregovorima sa EU „zahtevnija“ i da „još više komplikuje proces“.

Brkić je rekao da metaforički „karantin Zapadnog Balkana“ traje predugo i da je to „zajednička odgovornost“ jugoistočne Evrope i EU.