Ko je čovek koji će naslediti Putina? „On je majstor lažnih referenduma, premijer „Kinder suprajs“

Za 60-godišnjeg Sergeja Kirijenka ovo je bio vrhunac misije koju mu je dao Putin.

„Rusija! Rusija! Rusija!“ skandirali su regionalni lideri na događaju krajem septembra. Svi su slavili, ali on je bio taj koji je odigrao glavnu ulogu u širenju Rusije.

„Kirijenko je bio zadužen za referendume u ovim regionima, iako je njima na kraju rukovodio FSB“, rekla je Tatjana Stanovaja, šef konsultantske firme R. Politik, koja analizira savremenu rusku politiku, prenosi Jutarnji list.

A sada je šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov u intervjuu portalu Ukrainska pravda izjavio da arhitekta Kremljove politike aneksije ukrajinskih teritorija sebe vidi kao naslednika ruskog diktatora.

„Kirijenko sebe vidi kao naslednika u manje-više mirnom prenosu vlasti“, objasnio je on.

Drugi pretendenti, poput bivšeg ruskog predsednika i sadašnjeg zamenika predsednika Saveta bezbednosti RF Dmitrija Medvedeva, nemaju šanse da preuzmu vođstvo posle Putina, smatra Budanov.

Niko ne zna Putinove paranoične planove sukcesije, ali ruski lider veruje lojalnom Kirijenku, koji je prešao filozofski put od podrške zapadnom liberalizmu 1990-ih do sada promovišući Putinov autoritarizam, piše britanski Telegraf.

Tehnokrata i sledbenik filozofa-osnivača Moskovskog metodološkog kruga, koji veruje da se ljudi i društvo mogu programirati, morao je da se osloni na pokroviteljstvo moćnijih Rusa da bi napravio svoju karijeru.

Kinder suprajs

Tadašnji predsednik Boris Jeljcin ga je 1998. imenovao za najmlađeg ruskog premijera sa 35 godina na predlog Borisa Njemcova, zagovornika uvođenja kapitalističkog sistema u rusku privredu i jednog od najistaknutijih Putinovih kritičara. koji je ubijen na mostu u blizini Kremlja 2015. godine.

Kremlj je tada imao puno poverenje u Njemcova i njegove ideje. Od 1991. do 1997. bio je i guverner Nižnjeg Novgoroda, koji je Kirijenko nazvao svojim domom, jer je tu započeo karijeru.

U svojoj knjizi Oligarsi iz 2002. Dejvid Hofman je opisao Kirijenka kao „progresivnog čoveka, ozbiljnog i nezavisnog duha“ koji je obećao da će „preći besnu reku da bi završio (liberalne) ekonomske reforme“.

Ali to se nije desilo. Ostao je bez posla četiri meseca kasnije kada je finansijski slom pogodio rusku ekonomiju i zagorčao život milionima ljudi.

Ali Kirijenko je ipak ostavio utisak. Ruski mediji su ga nazvali premijerom „Kinder iznenađenja” jer je posao dobio iz vedra neba kao i zbog mladih godina u kojima je postao premijer, a bilo je i tvrdnji o povezanosti sa sajentološkom crkvom koja oštro je porekao.

Najvažnija stvar koja se dogodila u njegovoj karijeri je uspon Putina.

„Putin je imenovan za šefa FSB-a tokom Kirijenkovog veoma kratkog premijerskog mandata, iako to nije bila njegova odluka“, objasnio je profesor Nikolaj Petrov, viši saradnik u Čatam hausu, nezavisnom institutu za politiku sa sedištem u Londonu.

Uzlet karijere

Čak i nakon što je izgubio posao premijera, opstala je profesionalna veza između Kirijenka i Putina. Godine 2000, kada je predsednik želeo pouzdanog izaslanika za strateški region Volge, gde se nalazi jedan od glavnih nuklearnih centara Rusije, imenovao je Kirijenka na tu funkciju.

Pet godina kasnije, Kirijenko je dobio još jedno unapređenje – postao je šef Rosatoma, državne energetske korporacije koja igra ogromnu ulogu u poslovima ruske vlade. To je agencija zadužena za sva nuklearna pitanja, od ruskog programa proizvodnje nuklearne energije do proizvodnje nuklearnog oružja, a Kirijenko je na čelu Rosatoma proveo 11 godina.

Putin je 2016. ponovo unapredio Kirijenka u prvog zamenika šefa predsedničke administracije, a njegova pozicija je postala još moćnija kada je postao šef unutrašnje politike. Na izborima 2018. dobio je specijalno priznanje od Putina koji ga je nagradio za pomoć u oblikovanju njegove pobedničke kampanje.

Od invazije Rusije na Ukrajinu u februaru, Kirijenko je delovao kao Putinov nezvanični izaslanik u okupiranim regionima. Na snimcima se vidi kako pregleda oštećenje Krimskog mosta i otkriva statuu koja simbolizuje podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu u okupiranom Mariupolju – ukrajinskom gradu koji su ruske snage sravnile sa zemljom.

Ali uprkos svemu, Kirijenko nema sopstvenu bazu moći niti uticaj unutar moćnih ruskih službi bezbednosti. Njegova bliskost sa Putinom je i snaga i slabost, ističe profesor Petrov.

„On je sada jak zbog svoje blizine Putinu, ali sa Putinovim slabljenjem to bi moglo da se promeni“, rekao je, „On je oruđe, lojalno oruđe za svog šefa“, zaključio je.