Crna Gora ima šansu da uđe u Evropsku uniju za tri godine

Krivokapić je na konferenciji u Podgorici „Devet godina crnogorskih pregovora sa EU“ naglasio da „Crna Gora što pre mora imati čoveka koji će predstavljati rezultate naše zemlje u Briselu“ te ako se, kako je kazao, ovaj trenutak izneveri, „čekaćemo da u Uniju uđemo u paketu“.

On je istakao da to nije obična nada koju gaji do 78 odsto građana Crne Gore, već „jedina šansa da Crna Gora bude drugačija, uređenija i da kvalitet života građana izdignemo na viši nivo“, kazao je crnogorski premijer.

Dodaje da je 2024. godina koju je projektovao za članstvo Crne Gore u EU.

Ambasadorka Popa je navela da „napredak u vladavini prava prožima sve ostale napore da se poboljša život građana i osigura ekonomski rast“.

U isto vreme, kako je istakla, ispunjavanje privremenih merila od strane Crne Gore ne zavisi samo od sprovođenja relevantnih akcionih planova i strateških dokumenata.

„Ono takođe podrazumeva pokazivanje snažne političke volje na nivou vlade za rešavanje preostalih izazova“.

Istakla je da je na skupštinskom nivou je potreban kapacitet za uspostavljanje političkog dijaloga kako bi se odblokirala imenovanja u pravosuđu koja su na čekanju, a sve to, kako je kazala, ne može da se učini bez obnovljene posvećenosti pravosuđa i tužilaštva punom sprovođenju reformi vezanih za pristupanje EU.

Prema njenim riječima, građani Crne Gore su jasno i glasno kazali da je evropska budućnost države pitanje od najvećeg nacionalnog interesa, koje nadilazi sve partijske podele.

Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević kazala je da na devetogodišnjicu možemo reći da je proces pristupanja EU zastao.

„Za to krivica ne leži u Briselu. Iz Brisela okupiranog brojnim unutrašnjim turbulencijama, videlo se da pristup regionu, pa i Crnoj Gori ne daje merljive rezultate. Zato smo dobili novu metodologiju koju treba da posmatramo kao šansu koju profesori daju lošim studentima i pokušamo da pokažemo da je prošlo vreme varanja za vreme ispita“, kazala je ona.

Uljarević je naglasila da to treba da shvati i nova Vlada i svi koji olako prihvataju ovaj proces.

Ističe da stanje u vladavini prava najbolje ilustruju činjenice da Crna Gora nema ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava, nema predsednika Vrhovnog suda, Vrhovnog državnog tužioca, kompletan Sudski savet, dvoje sudija Ustavnog suda, a advokati su u obustavi rada. Dodala je da sve ove činjenice imaju nesagledivo loše posledice.

Direktor Regionalne kancelarije fondacije Fridrih Ebert Maks Brendl kazao je da je polarizacija društva i vladavina prava nešto sa čim se suočavaju u svim državama regiona pa i članicama EU. Istakao je da je put integracija dug i da svi partneri treba da ujedine snage kako bi pomogli u ovom procesu.