Da li sankcije zaista pogađaju rusku ekonomiju? 1Foto: EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

Rusija je do sada uspela da izbegne ekonomski slom zbog sankcija Zapada uvedenih zbog napada na Ukrajinu. Neki misle da će Moskva ostati bez novca za dve godine, dok drugi veruju da je zemlja i dalje stabilna.

Predviđalo se da će ruska privreda doživeti kolaps nakon što su zapadne zemlje, zbog rata u Ukrajini, uvele Moskvi do sada neviđene sankcije. Međutim, ove nedelje je ruski Zavod za statistiku Rosstat objavio da je bruto domaći proizvod (BDP) u prvih šest meseci ove godine pao za samo 0,4 odsto.

Kapitalna ulaganja su porasla, rublja se oporavila, a inflacija, koja je skočila kada je rat počeo, počela je, prema zvaničnim podacima, da se smanjuje. Ove nedelje je visoki zvaničnik ruske vlade predvideo da će za čitavu godinu BDP biti niži za samo tri odsto i da se neće smanjiti za trećinu kao što se predviđalo. Šta se, dakle, događa?

Kao što se i očekivalo, prihodi od nafte i gasa, posebno iz Evropske unije, nastavljaju da podupiru finansije zemlje, uprkos tome što su Nemačka i Italija smanjile svoje oslanjanje na rusku energiju. Državni energetski gigant Gasprom upravo je objavio da je u prvoj polovini godine ostvario rekordnu dobit od 2,5 triliona rubalja (41,41 milijardu evra). To je izazvalo i rast cena deonica od 30 odsto.

„Čak i ako ruska privreda stoji mnogo lošije nego pre šest meseci, to nije dovoljno da spreči Putina da finansira rat“, kaže za DW Maksim Mironov, profesor finansija na madridskoj poslovnoj školi „IE Business School“.

Nema sumnje da su zapadne sankcije počele da deluju. Prošlog meseca je istraživanje američkog univerziteta Jejl pokazalo da je uvoz u Rusiju u kolapsu i da se proizvođači bore s nabavkom delova, među kojima su poluprovodnici, kao i druge visokotehnološke komponente.

Pozicija Rusije kao zemlje izvoznice nepovratno je narušena, s obzirom na to da je Moskva bila prisiljena da uz velike popuste prodaje višak svoje nafte i gasa Aziji, navodi se u tom istraživanju.

Gotovo hiljadu zapadnih preduzeća se povuklo ili ograničilo svoje poslovne aktivnosti sa Rusijom, što je prouzrokovalo velike poremećaje i masovna otpuštanja.

Ekonomski kolaps „za dve godine“

Jedan od koautora izveštaja, profesor menadžmenta Džefri Sonenfeld, nedavno je za britanski „Tajms radio“ ocenio da bi ruska privreda, ako Zapad ne popusti i ostane čvrst u pogledu sankcija, mogla, „uz ogromne poteškoće, da opstane samo još dve godine“. Drugi stručnjaci smatraju međutim da će za potpuni ekonomski kolaps Rusije biti potrebno mnogo više vremena.

„Dugoročno gledano, Rusija neće biti ništa više od benzinske pumpe za Kinu, ali ne prihvatam tvrdnju da će njena privreda za dve godine da propadne“, kaže za DW Rolf J. Langhamer, nemački stručnjak za trgovinu i bivši potpredsednik Instituta za svetsku ekonomiju (IfW) iz Kila. On naglašava da je Rusija nekoliko godina popunjavala svoj ratni budžet, i navodi da međunarodni finansijski stručnjaci smatraju da je zemlja dobro pripremljena za svako ekonomsko odvajanje od Zapada.

„Međunarodni monetarni fond (MMF) je prošle godine objavio da je Rusija gomilala gotovinu od početka sukoba u istočnoj Ukrajini 2014. i aneksije Krima, te da je spremna na iscrpljujući rat.“

Langhamer podseća da je Nemačka Rusiji platila 20 milijardi evra (19,9 7 milijardi dolara) za uvoz energije u prvoj polovini godine — što je porast od 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine. „Čak i ako količine uvezene energije padnu, uz sadašnji raste cena i dalje ćemo im plaćati otprilike tri milijarde evra svakog meseca, odnosno 15 milijardi evra na svakih šest meseci.“

No, uprkos boljoj ekonomskoj slici od očekivane, Kremlj je prestao da objavljuje podatke o privrednom poslovanju zemlje, ubrzo nakon što su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu.

Putinovo trošenje rezervi

Istraživači sa Jejla primetili su da je Rusija ostala bez 600 milijardi deviznih rezervi u stranim valutama koje su „Putinu tokom prvih meseci rata služile poput amortizera“: 80 milijardi dolara rezervi je iskorišćeno, dok je drugu polovinu Zapad zamrznuo.

Aleksander Mihailov, vanredni profesor ekonomije na britanskom Univerzitetu Riding, veruje da će Putinu da počne da nedostaje novac za rat samo onda kad Zapad bude u potpunosti smanjio svoje oslanjanje na rusku energiju, a za to će, kaže, verovatno proći još dv do tri godine.

Ako Putinove opcije zataje ili budu ograničene, Rusija bi mogla da počne i da štampe novac kako bi podmirila vrtoglave vojne troškove. To bi, prema rečima Mihailova, bilo „ludilo“, jer bi „dovelo do ogromnog obezvređivanja rublje, hiperinflacije i društvenih nemira“.

„Moja iskustva sa sankcijama kažu da se njima postiže malo“

S druge strane, Maksim Mironov ukazuje da su Rusi iskusili ozbiljne teškoće tokom vladavine komunista, ali i nakon raspada Sovjetskog Saveza 1990-ih i upozorava da se ne preteruje s procenama po kojima će stanovništvo da se pobuni i ustane protiv Putina.

„Na Zapadu imate inflaciju od 10 odsto i ljudi su veoma uplašeni i traže od političara da nešto preduzmu. Rusko društvo tako ne funkcioniše. Putin tu ima više prostora, i u slučaju pada životnog standarda od 20 do 30 odsto ne postoji rizik da bi zbog toga moglo da dođe do velike pobune i otpora.“

Sekundarne sankcije kao dodatna izolacija Putina

Mnoge zemlje Azije, Latinske Amerike i Afrike nisu uvele sankcije Rusiji, a neke su čak imale i velike koristi od udaljavanja Zapada od Rusije. Ovonedeljni izveštaji pokazuju da Kina potajno prodaje svoj višak ruskog gasa Evropi.

Sada raste pritisak da Zapad nametne takozvane sekundarne sankcije trećim subjektima, prema kojima bi strani državljani, ako posluju sa Rusijom, mogli da budu odsečeni od međunarodnih finansijskih tokova i sistema. Vašington je veoma efikasno koristio te mere protiv trećih zemalja i subjekata kako bi izolovao Iran, odnosno zaustavio izvoz nafte i nuklearne ambicije te zemlje.

„Kina je, uz Tursku i Indiju, ključna zemlja koja ignoriše sankcije Zapada“, ukazuje nemački stručnjak Rolf J. Langhamer. „Kinesko povlačenje i odustajanje od podrške Putinu, kao rezultat sekundarnih sankcija, bilo bi vetar u leđa sankcijama i njihovoj efikasnosti.“

Vašington je ranije ocenio da su sekundarne sankcije opcija, ali stručnjaci pozivaju na strpljenje. Ako bi se sada uvele, smatraju, sankcije bi mogle dodatno da povećaju potražnju za naftom i gasom, što bi na kraju dovelo do još većeg rasta cena.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.