Debata posle pucnjave u Teksasu: Ako ne smeju da kupe alkohol, zašto mogu da kupe oružje?

Barkan je izrazio lični stav u okviru javne polemike koja se povela nakon što je ceo svet zaprepastila masovna pucnjava koja se desila u jednoj osnovnoj školi u Teksasu u kojoj je nastradalo 19 dece i dvoje roditelja.

Barkan piše da je ovaj događaj podsetnik kako su Sjedinjene Američke Države „izneverile“ svoj narod.

„Amerika je sada talac političke polarizacije i fanatičnog lobiranja za oružje. Postoji više oružja nego ljudi“, upozorava Barkan.

U ličnom stavu za Gardijan, on piše da je važno uvideti da je problem u oružju, svake vrste, ne samo automatskim puškama, već i u običnim ručnim pištoljima.

„Zabrana napada vatrenim oružjem, koja je ukinuta 2004. godine, trebalo bi da bude obnovljena. U ovoj zemlji mora se otežati kupovina oružja. Nijedan osamnaestogodišnjak, posebno ne neko sa tako teškim životnim iskustvom kao što se navodi za teksaškog napadača, ne bi trebalo da može da kupi vatreno oružje“, smatra Barkan.

On podseća i na, rasizmom inspirisanu, pucnjavu u Bafalu ranije ovog meseca, ističući da je nakon toga establišment privremeno skrenuo fokus pažnje sa „pošasti oružja“ na temu dezinformacija na društvenim mrežama i pitanje kako ih suzbiti, što je dovelo do podrške američkih demokrata za novi zakon koji bi „poboljšao“ razmenu obaveštajnih podataka i mere za istraživanje slučajeva domaćeg terorizma.

Barkan smatra da takve mere neizbežno imaju suprotne rezultate kao i da to dovodi do zloupotrebe građanskih sloboda, posebno ugrožavanja običnog stanovništva.

On dodaje i da u slučaju teksaškog napadača, polemika ne ide u ovom pravcu, što ocenjuje kao dobro, jer „fokus mora da ostane na oružju“.

„Razumljivo je, sa jedne strane, da Demokrate idu u pravcu veće zabrinutosti zbog proširenja nadležnosti agencije kreirane od strane Bušove administracije: preduzimanje mera odmah deluje uverljivo. Možda bude i dovoljno glasova za usvajanje zakona i prizivanje dvostranačke podrške. Zabrana vatrenog oružja ili institucionalizovanje veće provere je bio politički ćorsokak veoma duga zato što „oružarski lobi“ poseduje Republikansku stranku i mnoge ruralne glasače i vlasnike oružja“, navodi Barkan.

U tekstu se ističe i da je ovo nerešivi izazov, ali da ponavljanje masovnih pucnjava poziva na osvešćivanje – da je problem u broju ljudi koji su u stanju da bez ikakvih prepreka kupe oružje i pucaju iz njega.

„Masovno klanje nožem nije tako verovatno. Naoružano obezbeđenje svake školske zgrade u Americi, logistički nemoguće, ipak nije moglo da zaustavi odlučnog ubicu sa vojnim oružjem“, ukazuje se u tekstu.

Autor ističe da „dilema pištolja mora biti rešena“, i ukazuje koji su to napori koje državna zakonodavna tela mogu da načine, ukoliko federalna vlast ne može da napravi odlučujuće korake zbog nedostatka saglasnosti dve stranke.

„Države pojedinačno mogu učiniti mnogo na frontu kontrole oružja. Ako je ograničavanje pristupa oružju nepopularno u konzervativnim državama, demokrate moraju pronaći načine da vode kampanju o drugim pitanjima i sprovode zakone o bezbednosti kada dođu na vlast. Za početak, trebalo bi da postoji više dvostranačkog konsenzusa oko podizanja starosne granice za kupovinu oružja. Ako 18-godišnjaci ne mogu legalno da piju, zašto mogu da kupuju vatreno oružje? Pošto većinu nasilnih zločina počine veoma mladi, uskraćivanje pristupa oružju tinejdžerima bi moglo da napravi malu razliku“, navodi on.

Bez obzira na sve, autor upozorava da demokrate ne smeju da podlegnu nihilizmu ili traže mere koje narušavaju građanske slobode.

„Istrage o terorizmu neće zaustaviti nasilje oružjem. Otežavanje nabavke oružja hoće“, naglašava on.