Donald Tramp je globalista

Carina mu je možda omiljena reč, ali globalista je njegov omiljeni epitet. Kako je onda ironično što su se Tramp i njegova druga administracija iznedrili kao ultraglobalistička monstruoznost.

Istina, Trampov pokret MAGA (“Make America Great Again” – „Učinimo Ameriku ponovo velikom“) navodno se tiče okretanja leđa ostatku sveta. Predstavljajući odjek izolacionističkog pokreta “Prvo Amerika” avijatičara Čarlsa Lindberga iz tridesetih godina prošlog veka, njegov cilj je da se razmrse prekogranične veze koje su decenijama podupirale ekonomske odnose.

Pre MAGA-e, slobodna i otvorena trgovina bila je uobičajena. Zemlje poput Kine i Rusije dovedene su u Svetsku trgovinsku organizaciju pod pretpostavkom da će ih integracija sa globalnom ekonomijom gurnuti ka političkoj liberalizaciji.

Veliki broj migranata, kvalifikovanih i nekvalifikovanih, prelazio je u Ameriku svake godine, tražeći ekonomske prilike koje nisu mogli da nađu kod kuće. Ali liberalni svetski poredak sada je zamenjen Trampovim zbunjujućim nizom carina, uglavnom usmerenih protiv dugogodišnjih američkih prijatelja i saveznika, i često brutalnim deportacijama migranata.

Štaviše, dok su Sjedinjene Države ranije uspostavile globalni sistem otvorenih tržišta kapitala, sada Trampovi savetnici predlažu vanredne intervencionističke mere za uvođenje novog režima.

Između ostalog, žele da konvertuju kratkoročne hartije od vrednosti Trezora u veoma dugoročne obveznice, što je izuzetno remetilački potez koji bi većina vlasnika obveznica smatrala neizvršenim obavezama. U svakom slučaju, cilj Trampove administracije je da ukloni stubove sistema koji mnoge pristalice MAGA više ne smatraju korisnim.

Ali realnost je da je Tramp i dalje u potpunosti angažovan u igri globalizacije. Njegov ključni savetnik i finansijski podržavalac Ilon Mask ima ogroman međunarodni portfolio poslovnih interesa – posebno u Kini – a sam Tramp ima udela u nekretninama širom sveta.

Takvi globalni interesi su centralni za novu politiku SAD. Jedina prava karta na koju bi Tramp mogao da igra da bi doveo ruskog predsednika Vladimira Putina za pregovarački sto je mogućnost velikog priliva američkih investicija u rusku energiju i minerale.

Trampov „transakcioni“ pristup (međunarodno sklapanje poslova) je samo globalizam pod drugim imenom. Termin „globalista“ potiče od Ernsta Džeka, emigrantskog nemačkog naučnika sa Univerziteta Kolumbija, koji je tu reč upotrebio u knjizi iz 1943. godine “Rat za čovekovu dušu” da opiše prirodu „hitlerizma“.

Nacistički vođa, napisao je Džek, „upustio se u ’sveti rat‘ kao od Boga poslat vođa ’izabranog naroda‘, odgajanog ne za imperijalizam već za globalizam – njegov svet bez kraja“.

I Hitler i Staljin su bili globalisti u smislu da su osvajanje i sve veći jaram uticaja videli kao ključ za unapređenje interesa sopstvenih režima. Obojica su čak držali globuse na svom stolu – izbor dizajna enterijera koji je nezaboravno satirizovan u “Velikom diktatoru” Čarlija Čaplina.

Ubrzo, etiketa se pojavila u debatama o sopstvenom mestu Amerike u svetu. Posle Drugog svetskog rata, protivnici američkog internacionalizma su je upotrebljavali kao pežorativ (ponekad i prikladno) protiv sistema Ujedinjenih nacija ili američkih intervencija u Koreji, Vijetnamu i na Bliskom istoku.

U ovim slučajevima, etiketa je imala određenu retoričku snagu, jer se i dalje shvatala kao globalni grabež moći kojem je nedostajao bilo kakav osnovni etički princip.

Istina, neki zagovornici MAGA zaista tvrde da slede dublji princip u svom pokušaju da preispitaju svetski poredak. To se zove suverenizam, ideja da zemlja ima isključivu dužnost prema sopstvenim građanima.

Kao što je potpredsednik Džej Di Vens rekao za Fok Nevs u januaru: „Volite svoju porodicu, a zatim volite svog bližnjeg, a zatim volite svoju zajednicu, a zatim volite svoje sugrađane u svojoj zemlji. I onda nakon toga, možete se fokusirati i dati prioritet ostatku sveta.“ Zatim je objavio na Maskovoj platformi “X” da bi objasnio: „Samo proguglajte ‘ordo amoris’.“

Iako je malo verovatno da su Vensove pristalice razumele referencu, ona je pokrenula burnu debatu među intelektualcima. Ordo amoris („red ljubavi”) se odnosi na Avgustinovo predstavljanje posledica božanske ljubavi. Kako hrišćani mogu ispuniti svoju dužnost da vole sve ljude kada takva ljubav neizbežno uključuje izbore, ili ono što bi savremeni politikolozi nazvali kompromisima? Vensov odgovor je da dobročinstvo (eng. Charity) (caritas) prvo treba da ide onima koji su nam najbliži.

Ali nigde u avgustinskoj ili hrišćanskoj tradiciji se zapravo ne kaže da je porodica na prvom mestu, a zatim slede geografski bliski susedi itd. Naprotiv, “caritas” se uvek posebno odnosio na nečije obaveze prema strancima, a globalizacija je dugo značila da se takve interakcije mogu odvijati na velikim udaljenostima.

U okviru zapanjujuće i prosvetljujuće inicijative, papa Franja – koji ima mnogo više kredibiliteta da se izjasni o katoličkoj doktrini od nedavno preobraćenog Vensa – izneo je upravo to u pismu upućenom američkim biskupima.

„Pravi ordo amoris koji se mora unaprediti“, objašnjava Franjo, „je ono što otkrivamo konstantnim promišljanjem o paraboli o ’dobrom Samarićaninu‘.”

Isto tako, Jovan Pavle II, poljski papa koga su mnogi konzervativci nekada slavili, uvek je naglašavao da je solidarnost – bratska ljubav – centralna za svako hrišćansko razumevanje pravilno uređenog moralnog univerzuma. A Pije XII, kako se naglašava u Franjinom pismu, formulisao je apostolski ustav o brizi o migrantima.

Globalizam, kao etički neusklađena težnja za prednostima na međunarodnom nivou, je u srži MAGA-e. Promoviše viziju koja će na kraju proizvesti nered, a ne red. Džek je bio u pravu u vezi sa bitkom za svetsku dušu. Spas za SAD možda sada leži u tome da se Amerika ponovo učini principijelnom.

Autor je profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston. Njegova poslednja knjiga nosi naziv: Seven Crashes: The Economic Crises That Shaped Globalization (Yale University Press, 2023).

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org