Došao sam da obnovimo naše istorijske i strateške veze 1Foto: Fonet/ Marija Đoković

Podrške Titove Jugoslavije alžirskoj borbi za nezavisnost, ali i kasnijim bliskim vezama. Ministar spoljnih poslova Alžira Abdelkader Mesahel u intervjuu za Danas ističe da je u njegovoj zemlji i danas živo sećanje na podršku bivše Jugoslavije, predsednika Tita, Stevana Labudovića, foto-reportera i snimatelja koji je među prvima, kroz sliku, upoznao svet sa realnošću alžirske borbe za nezavisnost. Labudović je i nacionalni heroj Alžira. „Naši odnosi su prijateljski i baziraju se na osvedočenoj solidarnosti bivše Jugoslavije tokom naše borbe za nacionalno oslobođenje. U predsedniku Titu i narodima Jugoslavije našli smo svu pomoć i podršku koji su tada bili potrebni Alžiru i našoj borbi za nezavisnost“, podseća ministar Mesahel, koji je ovog vikenda bio u zvaničnoj poseti Beogradu i sem sa kolegom Ivicom Dačićem, razgovarao sa ministrima Rasimom LJajićem i Zoranom Đorđevićem, premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem, uprkos njegovim brojnim obvezama.

* Kakvi su sadašnji bilateralni odnosi?

– Danas imamo zajedničku ambiciju da obnovimo alžirsko-srpske odnose i u istorijskim i strateškim okvirima. To je i cilj moje posete. Postoji velika potreba da se sretnemo i razgovaramo o svim izazovima sa kojima se suočavamo. Želimo da kroz aktivnosti saradnje obnovimo naše odnose i da ih podignemo na istorijski i strateški nivo na kome su nekada bili.

* Alžir ne priznaje nezavisno Kosovo, a Srbija je nedavno ponovila da se, u slučaju Zapadne Sahare, zalaže za poštovanje međunarodnog prava. Postoji li paralela između ova dva pitanja?

– Nema nikakve sličnosti između Kosova i Zapadne Sahare. Alžir nije priznao Kosovo iz jasnih razloga. Uvek prednost dajemo dijalogu, a protivimo se cepanju teritorija. Za razliku od Kosova, pitanje Zapadne Sahare je pitanje dekolonizacije. O tome su se izjasnili UN, Afrička unija, nedavno i Evropski sud pravde. Problemi su dakle različiti, kao i njihovo rešenje. UN su jasno u svojim rezolucijama navele da rešenje problema Zapadne Sahare treba da bude zasnovano na pravu na samoopredeljenje i da do njega moraju da dođu Maroko i Front Polisario kroz direktan dijalog. Zadovoljan sam stavom Srbije o Zapadnoj Sahari koji je ostao nepromenjen.

* Vaša zemlja se poslednjih godina ekonomski stabilizovala i doživljava privredni procvat. Ekonomska saradnja Srbije i Alžira je dosta skromna. Kakve su mogućnosti da se ona unapredi?

– Razlog moje posete je naša zajednička volja i želja da saradnju razvijemo u svim oblastima. Imali smo intenzivnu saradnju sedamdesetih i osamdesetih godina. Ona je kasnije bila usporena iz jasnih razloga. Srbija je bila zaokupljena svojim problemima, a i mi smo rešavali svoje. U međuvremenu su obe zemlje doživele ekonomsku tranziciju. Alžir je sada politički i ekonomski stabilna zemlja, restrukturirali smo svoju privredu, realizujemo značajne i ambiciozne razvojne projekte. Predviđeno je da se krajem juna održi zajednički alžirsko-srpski komitet i iskoristićemo tu priliku da ažuriramo pravni okvir za našu saradnju. Tada ćemo razmotriti i oblasti saradnje za koje postoji uzajamno interesovanje. Tesno sarađujemo u vojnoj industriji, dok saradnja u nekim drugim sektorima nije dovoljno razvijena. U poljoprivredi, turizmu, infrastrukturi bismo mogli da sarađujemo mnogo više. Alžir je danas veliko gradilište.

* Da li je, zbog Libije, moguća destabilizacija severne Afrike? Alžir sa susedima pokušava da pomogne uspostavljanju centralne vlasti u Tripoliju, ali čini se da tu ima dosta problema.

– Velike sile smo 2012. upozoravali da njihova vojna intervencija u Libiji može da destabilizuje ne samo tu zemlju već ceo region. Nisu nas poslušali i stvorili su haos u Libiji. Kada država nestane ili su institucije slabe, onda to postaje plodno tlo za terorizam. Radimo na tome da našoj libijskoj braći pomognemo da nađu libijsko rešenje problema bez ikakvog stranog mešanja. Podržavamo i plan UN za rešavanje krize u Libiji, koji bi trebalo da dovede do izbora i konsolidacije libijske države.

* Migrantska kriza pogađa i Alžir. S jedne strane iz vaše zemlje ljudi odlaze u Evropu, ali kroz nju prolaze izbeglice iz južnih delova Afrike. Kako Alžir rešava taj problem? Da li sarađujete sa Evropom po ovom pitanju?

– Malo bih modifikovao vaše pitanje. Alžir je nekada bio zemlja imigracije. Odavno nema masovne migracije Alžiraca ka Evropi. Kasnije smo postali zemlja tranzita, a danas nismo više ni zemlja tranzita već konačna destinacija. Iz subsaharske Afrike dolaze migranti koji žele da se domognu Evrope, ali od kada je s jedne strane ona zatvorila svoje granice, a mi s druge, beležimo poslednjih godina snažan razvoj, postali smo zemlja njihove krajnje destinacije. Za nas nije problem legalna migracija, već nelegalna jer se zasniva na krijumčarenju ljudi i organizovanom kriminalu. Treba shvatiti da unutar same Afrike ima snažnih migracionih pokreta. Oko 20 miliona Afrikanaca migrira unutar granica kontinenta. Treba se pozabaviti uzrocima migracija i tu Evropa treba da pomogne Africi da reši dva osnovna problema koji su suštinski uzroci migracije – zaustavljanje ratova i pomoć u razvoju. Jer naš kontinent ima veliki potencijal.

Doći ću i kao turista

– U Beogradu sam prvi put bio 1978. kao mladi diplomata, na Samitu Pokreta nesvrstanih. Zato mi je i sada kada smo prolazili pored Sava centra, srce zaigralo. Ali ni tada ni sada Beograd faktički nisam ni video zbog obaveza i sastanaka. Moraću zato da dođem sledeći put nezvanično, kao turista da upoznam grad jer mi se na prvi pogled zaista sviđa, kaže alžirski šef diplomatije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.