Foto: EPA-EFE MARC MUELLER

Čepe je bila glavni optuženik u suđenju za ubistva osam etničkih Turaka, jednog grčkog građanina i jedne policajke u periodu između 2000. i 2007. godine.

Veza između ovih ubistava je slučajno otkrivena tek 2011, nakon što je jedna loše izvedena pljačka dovela do otkrića neonacističke grupe. Čepe je u gadu Cvikau živela zajedno sa dvojicom ljudi, Uveom Mundlosom i Uveom Bonhartom, čija su tela pronađena u izgoreloj kamp kućici koja je korišćena prilikom pljačke. Čepe, Mundlos i Bonhart su bili u grupi pod nazivom Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU).

Nakon požara u njihovom mestu stanovanja, koji je izbio prilikom uništavanja dokaza, Čepe se predala. Saznanje da je NSU postojalo sedam godina otkrilo je niz nedostataka u državnoj operaciji nadgledanja neonacista i dovelo do istrage o tome kako je policiji promaklo da otkrije zaveru za ubistva. Još četvorica optuženih su osuđeni na zatvorske kazne zbog toga što su pomagali NSU: Ralf Voleben na deset godina, Karsten S. na tri godine pritvora za maloletnike, Andre E. na dve i po godine zatvora i Holger G. na tri godine. Govoreći pred izricanje presude, advokat Beate Čepe je rekao da će ona uložiti žalbu. Tokom suđenja Čepe je poricala da je učestvovala u ubistvima, ali je izjavila da se oseća krivom što nije uradila nešto više da bi ih zaustavila.

Slučaj NSU obuhvata 10 ubistava, dva bombaška napada u Kelnu i 15 pljački banaka. Žrtve ubistava su većinom etnički Turci, koji su tokom sedam godina ubijeni pištoljem CZ 83. Policija je dugo mislila da su ubice takođe Turci koji su živeli u susedstvu žrtava i nazivala je ovo “bosforskim ubistvima”. Neki mediji u Nemačkoj su čak koristili pogrdan izraz “doner ubistva”, dok je upletenost neonacista bila zanemarena, ili možda ignorisana. Iscepkan nemački policijski sistem, sa 16 različitih nadležnosti u 16 država-pokrajina, verovatno je takođe doprineo greškama prilikom prikupljanja informacija. Grk Teodoros Bulgarides je 2005. ubijen pod istim okolnostima kao i Turci. Poslednja žrtva je bila Mišel Kizeveter, nemačka policajka, koja je ubijena vatrenim oružjem dok je sedela na pauzi u svojim patrolnim kolima 2007. NJen partner, koji je takođe pogođen u glavu, preživeo je. Veza između ovih ubistava, i tvrdnje da je NSU izveo dva bombaška napada u Kelnu, bila je otkrivena tek godinama kasnije.

Do otkrivanja NSU je došlo 2011, kada je u nemačkim medijima počeo da kruži jedan neobičan DVD. Na snimku je bio čuveni crtani junak Pink Panter koji je u prepravljenom crtaću slao poruke NSU o ubistvima i prikazivao snimke bombaških napada. Mundlos i Bonhart su 4. novembra 2011. opljačkali banku, što je bila samo jedna u nizu sličnih pljački. Ali ovog puta, policija ih je pratila do kamp kućice u kojoj su se skrivali.

Iako su bili naoružani, njih dvojica nisu pružali otpor policiji i pronađeni su mrtvi u kamp kućici. Istražitelji smatraju da je Mundlos ubio Bonharta pre nego što je izvršio samoubistvo. Čepe, koja je ostala jedini preživali član NSU, posle toga je zapalila stan u kojem su njih troje živeli i predala se nekoliko dana kasnije. Ali vatra nije uništila sve dokaze i istražitelji su našli kopiju DVD-a sa Pink Panterom, koji je povezao NSU sa ubistvima. Osim toga, u stanu je pronađen i češki pištolj koji je upotrebljen u devet ubistava.

Tako je otkriveno da je neonacistička grupa od samo troje ljudi nekažnjeno radila 11 godina, počinivši 10 ubistava, i pritom ostala nepoznata policiji. To je izazvalo bes javnosti i zatraženo je da se neonacističke aktivnosti mnogo strože nadgledaju. Nemački parlament je u julu 2015. usvojio niz reformi kojima se domaćoj obaveštajnoj službi daju veća ovlašćenja kako se ne bi ponovile greške počinjene prilikom istrage o NSU.