DW: Kako je bezalkoholno pivo postalo standard 1Foto: Pixabay/Aitoff

Moje prvo pivo je bilo – gorko iskustvo. Ukus mi se nije dopao. Zbog gorčine tada – kao 16-godišnjakinja – ovo omiljeno piće Nemaca nisam mogla da prihvatim i kao svoje. Zato smo ga moji prijatelji i ja mešali sa limunadama i Koka-kolom. Zapravo je mešavina tokom godina sadržavala sve više piva, tako da sam posle dugog navikavanja konačno prihvatila i njegov čist ukus.

Mi koji smo odrastali 90-ih godina nismo znali ni za nabubrelo čija-semenje, ni za zelene mutne sokove, ni za tofu-šnicle. Zdrav način života je za nas bio nešto što kvari zabavu, fitnes je bio gubljenje vremena. Ne sećam se da sam se za vreme mojih srednjoškolskih i studentskih dana uopšte sretala sa bezalkoholnim pivom. Flaše za natpisom „bezalkoholno“ sam možda jedom videla na nekom porodičnom slavlju na koje je bio pozvan i stric koji ne pije alkoholna pića.

Bezalkoholno pivo je danas standardni deo kafanske ponude; katkad se nudi i više vrsta tog napitka, na primer, kelnsko ili pšenično. Danas u kafanskoj bašti kada je letnja vrućina i kada ne želim da me alkohol udari u glavu, naručujem bezalkoholno pivo, i pri tome nema ciničnih komentara. Ovaj trend potvrđuju i statistike; obrt bezalkoholnih piva je u maju ove godine bio za 6,5 odsto veći nego u istom mesecu prošle godine.

Šta se to dešava s Nemcima?

DW: Kako je bezalkoholno pivo postalo standard 2
Foto: Pixabay / dghchocolatier

Pivo spada u trojstvo predrasuda sa kojima su me dosad kao Nemca uvek pozdravljali u inostranstvu: Ramštajn, kobasice, pivo! Najstariji dosad poznat recept za spravljanje piva potiče iz Kine; glavi svetski izvoznik piva je Meksiko – ali Nemačka je smislila zapovest o čistoti piva. To je puristički zakon iz 1516. godine koji je od nas načinio pivsku naciju i kaže da se pivo mora spravljati samo od četiri sastojka: vode, hmelja, slada i kvasca.

Umetnost spravljanja piva počiva na procesu vrenja u kojem nastaje alkohol. Kako onda bezalkoholno pivo uopšte može biti pravo pivo? Nemački pivari su se godinama bavili tim pitanjem i razvili dva kompleksna postupka. Ili se etanol naknadno odstranjuje, ili se proces vrenja prekida kada se dostigne količina alkohola od 0,5 odsto. Jer, i u bezalkoholnim pivima postoje tragovi alkohola. No, oni, prema opisu Saveza pivara, „nemaju nikakvo psihološko dejstvo na ljudsko telo“.

I dok je u početku samo nekoliko pivara nudilo bezalkoholne sorte piva, danas su svi u tom biznisu. Važno je napomenuti i da Nemci iz godine u godinu piju sve manje piva. Dok su 1970. godine, prema portalu „Statista“, pili 140 litara godišnje po glavi stanovnika, 2018. je konzum iznosio nešto manje od 100 litara. „Bezalkoholno pivo je jedina vrsta piva čiji se konzum povećava“; kaže Markus Štrobl sa Instituta za istraživanje tržišta Nilsen.

Stiglo se do novog ukusa

DW: Kako je bezalkoholno pivo postalo standard 3
Foto: Pixabay/Rawpixel

Postaje li to Nemačka polako sve treznija? Sedamdesetih godina su se na tržištu pojavile prve sorte namenjene vozačima, sa nazivima koji su čak bili namenski, na primer: „Birburger drive“. Od 2010. godine mnoga bezalkoholna piva se reklamiraju kao izotonični sportski napici.

„Nešto što pijem kada sam aktivan i kada su mi potrebni minerali i vitamini“, objašnjava Markus Štrobl. A pet godina kasnije pojavile su se i sorte pomešane sa limunadom.

„Bezalkoholno pivo postaje osvežavajući napitak. To je danas neka vrsta gorke zamene za limunadu ili sok od jabuka; stalno se nalaze novi povodi za pijenje bazalkoholnog piva“, kaže Štrobl: „U Nemačkoj više nio ne mora da zaobilazi pivo ako neće da pije alkohol“.

A u Berlinu?

Na stranu trendovi i statistike: šta na sve to kaže jedan barmen? Jedne letnje večeri u Berlinu sedeo sam u jednom koktel-baru; svi stolovi su bili zauzeti, a u karti pića je bila sva sila „moktela“, bezalkoholnih varijanti poznatih koktela kao što su „Pinjakolada“, „Kaipirinja“ ili „Bladi meri“. Da li se prodaje više takvih pića nego pre? – pitam barmena, a on odmahuje glavom: „Ljudi generalno piju manje“.

To je zapravo zapanjujuće kada znamo u kojoj meri je alkohol društveno piće, sve i ako se zna da je štetan po zdravlje. A postoje i drugi trendovi kao što su „Ecstatic dance“ ili „Sobr sensation party“, javne žurke na kojima se uopšte ne toči alkohol.

One su još uvek izuzetak u prestonici žurki. Ali, možda su pokazatelj trendova među mladima danas, jer je nemačka Savezna centrala za zdravstveno prosvećivanje saopštila da samo još 8,7 odsto mladih do 17 godina starosti navodi da jednom nedeljno pije alkohol – 2004. godine je takvih bilo 21,2 odsto.