DW: Republika Srpska negira genocid, očekuje se zvaničan stav EU 1Foto: EPA-EFE/JASMIN BRUTUS

Evropski parlament je još 16. aprila uputio zvanično „parlamentarno pitanje“ Evropskoj komisiji pod nazivom „Poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca u Republici Srpskoj“. U dokumentu koji potpisuje izvestilac za BiH Kristijan Dan Preda navodi se da je Međunarodni mehanizam za krivične sudove osudio bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotnu robiju upravo zbog počinjenog genocida i zločina protiv čovečnosti.

„Uprkos tome vlasti entiteta Republike Srpske poriču genocid i glorifikuju osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića. On se tretira kao heroj, dodeljuju mu se odlikovanja, čak i studentski dom dobija ima po njemu“, navodi se u dokumentu upućenom Evropskoj komisiji.

Dan Preda ocenjuje da takvi potezi Republike Srpske vređaju žrtve i ometaju proces pomirenja u BiH i pita Evropsku komisiju da li je upoznata sa tim činjenicama, šta će da uradi da to zaustavi, ali i kakav uticaj takvi potezi imaju na napredovanje BiH ka EU.

Da li je EU dovoljno glasna u svom stavu?

U Evropskoj komisiji za DW ovim povodom kažu da postoji rok od šest nedelja da se institucionalno odgovori na parlamentarno pitanje. Kada Dan Preda dobije odgovor Komisije i javnost će moći da čuje koji je njihov zvaničan stav, kažu u sedištu Evropske komisije u Briselu.

Dok izvestilac za BiH čeka da vidi odgovor, poznavaoci evropske politike i odnosa EU prema Balkanu  kažu da se on neće razlikovati niti biti efikasniji od već viđenih evropskih izjava i osuda. „EU bi možda mogla da bude glasnija, ali jasno je šta oni misle o tom pitanju“, kaže Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost.

Ona podseća na već iznete osude od strane EU kada je genocid u Srebrenici u pitanju. EU je prošle godine u avgustu već „odbacila svako poricanje, relativizaciju i pogrešna tumačenja genocida u Srebrenici“. „Pozivamo sve političke lidere i druge koji su na vlasti u BiH da idu putem koji odaje počast žrtvama i promoviše pomirenje“, stoji u zaključku šefa Delegacije EU u BiH.

Gotovo u isto vreme i komesar za susedstvo Johanes Han je povodom smrti Hatidže Mehmedović, predsednice udruženja „Majke Srebrenice“, poručio da je „genocid u Srebrenici ožiljak na celoj Evropi“.

Prilikom izricanja presude Radovanu Karadžiću, EU je u zvaničnom saopštenju navela da se radi o presudi za neke od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji Evrope koji uključuju „ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid“.

Kazne ne bi pomogle?

Čini se tako da je EU već dala svoj odgovor na pitanje Kristijana Dan Prede, a novo pitanje je šta će dodatne evropske izjave i osude moći da promene.

„Lično mislim da je poricanje genocida za svaki prezir i da ono samo produbljuje razlike u BiH i vređa žrtve i njihove porodice“, kaže nam Aleksandra Štiglmajer. „Istovremeno, ne mislim da dodatne izjave na tu temu ili čak kaznene mere mogu da pomognu. To će samo ojačati osećaj srpske zajednice da je neshvaćena, lažno optužena, žrtva zavere.“

„Ne može se nametnuti iskreno pokajanje sem ukoliko potpuno ne reformišete obrazovanje, kontrolišete javni govor, sklonite sve one koji su odgovorni za genocid“, zaključuje ona.


Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.