Stručnjak za špijunažu: „Zapad je toliko moralno bankrotiran da nije u stanju da propoveda Rusiji“

Nakon invazije punog obima na Ukrajinu 2022. godine, postalo je gotovo nemoguće braniti Rusiju u glavnim medijima ili politici.

Više nije tako, ističe u analizi za Centar za evropske analize Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije.

Uzmite, na primer, ovo iz poslednjeg intervjua predsednika Trampa za magazin Time. „Od prvog dana… Mislim da je uzrok rata to što su oni (Ukrajina) počeli da govore o pridruživanju NATO-u. Da to nije bilo spomenuto, postojala bi mnogo veća šansa da rat ne počne“.

Tramp je, takođe, nazvao svog ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog „diktatorom bez izbora“ sa, navodno, samo četiri odsto podrške.

Ovo su teze koje koristi Kremlj. One su uglavnom bile prisutne na krajnjoj levoj i krajnjoj desnoj strani u evropskim zemljama.

Američka administracija ih sada pravi mejstrimom. Blaga verzija dolazi, na primer, u pismima britanskim novinama, gde se navodni stručnjaci za Rusiju objašnjavaju da Ukrajina mora da prihvati bilo koji dogovor koji joj se ponudi i bude zahvalna što nije još gori.

Drugi su otvoreniji. U kolumni na celoj stranici u ovonedeljnom Mail on Sunday, najprodavanijem britanskom nedeljnom listu, komentator Piter Hičens je rekao da je javnost sistematski lagana o Ukrajini, u razmerama sličnim tvrdnjama o oružju za masovno uništenje koje je izazvalo rat u Iraku.

Iako je kritičan prema prirodi i ponašanju Putinovog režima, Hičens tvrdi da je NATO širenjem isprovocirao rat i da je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič svrgnut u nezakonitom državnom udaru koji je podržavao Zapad 2014.

Neki od ovih argumenata (kao što Hičens pokazuje) potiču iz moralne ekvivalentnosti. Zapad je toliko moralno bankrotiran da nije u stanju da propoveda Rusiji, niti bilo kome drugom.

To uključuje lažnu realpolitiku, na primer, okrivljavanje rusofobičnih „istočnih Evropljana“ da su nas ostale uvukli u opasnu konfrontaciju sa Rusijom.

Daleko bolje da se Kremlju pokaže poštovanje i da se promovišu trgovinske i investicione veze (to je još jedan motiv: pohlepa).

Zatim postoji kukavičluk. Kao što je ser Toni Brenton, bivši britanski ambasador u Moskvi, nedavno tvrdio u Tajmsu, „Ukrajina je svakako važna, ali nije vredna nuklearnog rata“. Drugim rečima, dajte Putinu šta god želi kada zazvecne nuklearnom sabljom.

Ovi argumenti nisu novi. Ali sada imaju novi život, barem za sada. To je još jedan razlog da budemo zahvalni na knjizi „Nedovršeno carstvo“, koju je napisao irski akademik Donacha O Beachain, koji ispravno povezuje Putinov rat u Ukrajini sa njegovim pravim korenima: ruskim (i sovjetskim) imperijalizmom.

Prirodno agresivan, ovaj imperijalizam se obično prikazuje kao odbrambeni. Kremlj zahteva samoopredeljenje za druge (posebno kroz nameštene izbore u susednim zemljama), ali ga beskompromisno gazi kod kuće.

O Beachain primećuje kolonijalni karakter Sovjetskog Saveza (maskiran u levičarskoj retorici) kao i način na koji je ruski etno-nacionalizam bio utemeljen u spoljnoj politici čak i u ranim godinama Jeljcinove vladavine.

On izražava žaljenje zbog šokantne zanemarenosti ovog pitanja u akademskim studijama kolonijalizma i postkolonijalizma.

Autor takođe ističe i tok događaja: za one koji pokušavaju da obnove slavu „Trećeg Rima“, uništavanje Ukrajine je samo početak.

Knjigu započinje citiranjem samog Karla Marksa. „Politika Rusije je nepromenljiva, njene metode, taktike, manevri mogu da se menjaju, ali polarna zvezda njene politike, svetska dominacija, je fiksna zvezda“.

Samo u jednom trenutku autor greši. Daleko od toga da potvrđuje mesto Rusije na globalnoj sceni, piše on, rat je izolovao Kremlj.

Istinito nekada, ta sigurna tvrdnja sada je, nažalost strašno zastarela.