Erdogan dobio više nego što je očekivao 1Foto: FoNet AP

Ovaj pogranični grad bio je poprište sukoba tokom dosadašnje turske ofanzive na severoistoku Sirije, gde se turska vojska i sirijske pobunjeničke snage bore za preuzimanje kontrole nad gradom od Sirijskih demokratskih snaga (SDF) koje predvode Kurdi.

Američki potpredsednik Majk Pens i državni sekretar Majk Pompeo tokom više od četiri sata razgovora u Ankari u četvrtak popodne, od čega su 90 minuta turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i Pens razgovarali nasamo postignuta je saglasnost da se prekinu operacije na severoistoku Sirije na 120 sati kako bi se omogućilo povlačenje snaga SDF i tako sprečilo potencijalno najgore krvoproliće u dugom sirijskom ratu.

Sjedinjene Države složile su se da će odložiti nove sankcije i ukloniti postojeće.

Međutim, komandant SDF Mazlum Kobane kaže da su njegovi borci spremni da se pridržavaju primirja samo duž pogranične linije između Ras al Ajna i Tal Abjada, drugog grada koji je po turskom opsadom. Sirijski režim i njegovi ruski saveznici koji su takođe pomerili trupe ka spornoj pograničnoj zoni na poziv SDF nisu vezani uslovima američko-turskog sporazuma.

Saopštenje Vašingtona i Ankare o postignutom prekidu vatre ne definiše nikakve promene u veličini planirane turske zone bezbednosti, za koju je zvanična Ankara ranije kazala da bi trebalo da bude široka 32 kilometra i da se proteže 434 kilometra od spornog grada Manbilj do iračke granice.

U saopštenju je, takođe, ponovljeno američko razumevanje o potrebi Turske za zonom bezbednosti, koju će „prevashodno sprovesti turske oružane snage“ nakon povlačenja Kurda, što nagoveštava da Ankara i dalje namerava da zauzme celokupno područje, prenosi britanski dnevnik.

Kurdski vojni lideri i političari uporno odbijaju turski plan koji bi obuhvatio velike kurdske gradove i delove glavnog autoputa. „Naši ljudi nisu želeli ovaj rat. Pozdravljamo prekid sukoba ali ćemo braniti sebe u slučaju svakog novog napada. Primirje je jedna stvar a predaja sasvim druga i spremni smo da branimo sebe. Nećemo prihvatiti okupaciju severne Sirije“, kazao je kurdski političar Saleh Muslim za lokalnu televiziju.

Novi konkretni razgovori o planiranoj turskoj tampon zoni biće tema naredne nedelje u Sočiju između Erdogana i ruskog predsednika Putina.

Govoreći na jednom predizbornom skupu u Teksasu, američki predsednik Donald Tramp pozdarvio je prekid vatre kao „neverovatan ishod“ koji je „spasio milione i milione života“. „Ovo je situacija u kojoj su svi zadovoljni“, rekao je Tramp. „Kurdi su veoma srećni. Turska je veoma srećna. SAD su vrlo srećne. I, znate šta? Civilizacija je veoma srećna. To je sjajna stvar za civilizaciju“.

Bliskoistočni komentatatori, međutim, manje su impresionirani, prenosi politico.eu. „Ovo je više nego što je Turska ikada tražila od SAD“, smatra Hasan Hasan, sirijski stručnjak pri Centru za globalnu politiku. „Bar od 2015. Turska je pokušavala da dobije američke ustupke za određene gradove, poput Manbilja i Rake. Ovo je poput rasprodaje, Erdogan je bez sumnje dobio više nego što se cenjkao: kraj kurdskog projekta i povlačenje SAD sa severa Sirije“.

Upućeni navode da je u četvrtak u Ankari moglo, bar po sitnim naznakama, da se nasluti pozitivan kraj dana. Pens i Erdogan su održali prvi sastanak u prisustvu Džima Džefrija, koji je već dugo godina „desna ruka“ SAD na Bliskom istoku i dugogodišnji prevodilac za američku stranu. Sastanak je trebalo da traje desetak minuta, kazali su saradnici, ali se odužio na sat ipo.

Posle toga novinari su odvedeni u konferencijsku salu u kojoj su se Erdogan i njegovi savetnici sastali sa Pensom, Pompeom i njihovim timom. Američki zvaničnici primećuju da je sama činjenica da je američkim izveštačima omogućen ulazak u unutrašnje odaje turskog predsednika – bila monumentalna sama po sebi. Oko 19.15 sati u Ankari, četiri sata od ulaska Pensa i Pompea u predsedničku palatu, Turci su počeli da donose hranu za američke goste i izveštače. Pens i Pompeo su odgovarali na brojna pitanja novinara pre nego što su predali izveštaj Trampu, koji ih je pohvalio za njihov trud.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.