EU i SAD da udruže snage protiv Kine

Opisujući kineski uticaj kao „maligni“, Sondland u izjavi za Politiko kaže da bi njegova zemlja i EU trebalo da nadvladaju aktuelne međusobne trgovinske napetosti i udruže snage u borbi protiv Kineza.

„Trebalo bi da kombinujemo naše uzajamne energije – naš zajednički BDP je oko 40 biliona dolara – a nema ništa na planeti što je moćnije od toga – kako bi se suočili sa Kinom i kontrolisali je u više aspekata, ekonomski i vojno“, navodi Sondland. Američki diplomata ukazuje da bi Brisel najpre trebalo ispravi „ogromne“ trgovinske neravnoteže na koje su SAD odgovorile carinama.

Kako je dalje naveo, „EU i SAD zaista treba da udruže svoja oružja“, zalažući se za, kako je istakao, „brzo rešenje koje bi pokrenulo naše trgovinske odnose u pravom smeru tako da možemo da se okrenemo prema Kini, koja je zaista budući problem sa više aspekata“.

Međutim, izgledi za ovako nešto su vrlo složeni imajući u vidu da Vašington traži velike ustupke od Evrope, dok Brisel istovremeno okrivljuje Trampovu administraciju za trgovinske tenzije i optužuje SAD da pokušavaju da ucene Evropu tarifnim pretnjama, navodi Politiko.

Američki predsednik Donald Tramp i šef Evropske komisije Žan Klod Junker leta prošle godine su postigli „primirje“, dok su prošlog meseca obe strane predstavile pregovaračke ciljeve za planirani trgovinski sporazum EU-SAD. Napredak je, međutim, u zastoju s obzirom na to da EU odbacuje zahteve za raspravu o većem pristupu tržištu za poljoprivredne proizvode iz SAD, a Amerikanci nisu bili spremni da prihvate evropski pritisak za smanjenje carina.

Sondlandovi komentari slede svega nekoliko dana pred poslednji rok 19. februara koji je postavljen američkom sekretaru za trgovinu Vilburu Rosu da predstavi rezultate svoje trgovinske istrage na osnovu zakona o nacionalnoj bezbednosti iz hladnoratovske ere, za koju se mnogi evropski zvaničnici plaše da će doneti preporuke Beloj kući da uvede visoke tarife na evropske automobile i delove za automobile. Komisija kaže da bi na takve preporuke reagovala hitnim povlačenjem svoje ponude o trgovinskim pregovorima i podizanjem tarifa na oko 20 milijardi evra vredan američki izvoz.