Foto: EPA-EFE/ABBAS SALMANEvropska komisija traži od Gugla i drugih velikih tehnoloških kompanija da pomognu disidentskim beloruskim medijima tako što će više promovisati njihove sadržaje od prorežimskih medija, za koje opozicioni novinari tvrde da ih favorizuju algoritmi pretraživanja.Beloruski novinari u egzilu žalili su se Evropskoj komisiji da sadržaji u kojima se kritikuje režim Aleksandra Lukašenka ne uspevaju da dođu do ciljane publike, delom zbog toga što algoritmi pretrage koje koriste Gugl, Meta i drugi, kako tvrde, nepravedno uzimaju u obzir Lukašenkova pravila o cenzuri medija.
„Borba protiv dezinformacija i promovisanje medijske slobode su dve strane istog novčića i želimo da velike tehnološke kompanije rade na oba“, rekla je za Fajnenšel tajms potpredsednica Komisije Vera Jurova.
Kako je dodala, „to znači obezbeđivanje vidljivosti pouzdanih infomacija na internetu, ne propagande Minska ili Kremlja“. Takođe je Jurova kritikovala platforme zbog širenja propagande iz Belorusije i Rusije, beloruskog bliskog saveznika.
Beloruski novinari upozorili su i da se situacija pogoršava jer Gugl njuz nije dostupan na beloruskom, čime se ograničava ono što beloruski čitaoci mogu da nađu na internetu.
EU je izuzela državne medije iz sankcija uvedenih Belorusiji nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022, dok je sajtove ruskih medija zabranila.
Jurova, čiji portfolio uključuje vladavinu prava, u decembru je razgovarala o bojaznima oko Belorusije sa predsednikom Gugla za svetska pitanja Kentom Vokerom, rekli su upućeni. U maju je o sličnim pitanjima razgovarala sa direktorom Gugla Sundarom Pičajem, ali je fokus bio na Rusiji i problemima poput nemogućnosti nezavisnih medija da monetizuju sadržaje objavljene na Jutjubu u Rusiji.
„U EU postoje zakoni i inicijative da se obezbedi da onlajn platforme rade kako treba“, rekla je Jurova.
Međutim, zvaničnici u Briselu takođe priznaju da nema osnova da kazne ili otvore procedure protiv tehnoloških kompanija, zato što ne pomažu novinarima i autorima disidentima iz Belorusije ili drugih zemalja koje nisu u EU, u njihovoj borbi protiv autoritarnih režima. Gugl je odgovorio da se trude da razvijaju svoje proizvode i sprovode svoju politiku bez „političkog naginjanja“.
U kompaniji kažu da pretrage uvek mogu „da budu bolje“ ali i kažu da postoje „stotine faktora koje određuju koji će se rezultati pokazati“.
Meta nije odgovorila na upit Fajnenšel tajmsa za komentar.
Novinari koji se protive Lukašenku insistiraju da postoje konkretni koraci koje Gugl može da načini da ukloni prepreke, uključujući da doda beloruski jezik među više od 40 jezika na kojima je već dostupan njegov servis vesti.
„Slučaj Belorusije verovatno nije jedinstven, ali je jedan od prvih gde su zapadne tehnološke kompanije poput Gugla i Mete postale oruđe kojim totalitarni i autoritarni režimi vrše pritisak na civilno društvo, umesto da promovišu nezavisne medije“, rekla je šefica Pres kluba Belorusije Natalija Belikova. To novinarsko udruženje radi iz Varšave od 2020 godine.
Litvanski evroposlanik Jozas Olekas, koji predsedava delegaciji Evropskog parlamenta za odnose sa Belorusijom, rekao je da do sada „velike tehnološke kompanije nisu pokazale želju i interesovanje da se bave problemom“.
On je rekao da Guglovi algoritmi nenamerno pomažu Lukašenkovim medijima. Zbog takvih algoritama, „posle nekog vremena svi nezavisni medijski kanali su na dnu pretrage“, rekao je Olekas dodajući da „vodećim vestima dominiraju Lukašenkovi mediji i ruski medijski kanali“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
