EU usvojila plan o preraspodeli 120.000 migranata

Aselborn, čija zemlja u ovom semestru predsedava EU, je nakon vanrednog ministarskog sastanka u Briselu rekao da mu je žao što nije bilo konsenzusa, ali da je većinska podrška planu bila daleko veća od one koja je po pravilniku neophodna.

„Ubeđen sam da će one zemlje koje su glasale protiv sprovoditi plan“, ukazao je Aselborn i dodao da postignuti kompromis uključuje prihvatanje kvota za prijem migranata po dobrovoljnom, a ne obavezujućem principu. On je, međutim, istakao da zemlje nemaju pravo da odbiju plan koji su ministri većinom izglasali, jer im u suprotnom slede pokretanje prekršajne procedure i finansijske kazne.

Od 120.000 izbeglica koje treba zbrinuti, 15.600 je stiglo iz Italije, 50.400 preko Grčke, 54.000 iz Mađarske, mada se ne zna koliko ih se još nalazi u ovoj zemlji. Prioritet u smeštaju imaju Sirijci, Eritrejci i Iračani s obzirom na situaciju u njihovim zemljama. Predložena je finansijska kazna od 0.002 odsto društvenog proizvoda za članice EU koje odbiju da prime izbeglice.

Prvi potpredsednik EK Frans Timermans je, parafrazirajući Vinstona Čerčila, rekao da je EU danas „iščupala pobedu iz čeljusti poraza“. „Dokazali smo da smo u stanju da donosimo odluke“, ukazao je on i dodao da će sada biti potreban i dugoročan napor da se pomogne izbeglicama u prihvatnim logorima van EU i da se zaustave ratovi koji dovode do masovnog pomeranja stanovništva.

Vanredni sastanak ministara policije i pravde, drugi u poslednjih osam dana, protekao je u znaku oštrih podela zapadnoevropskih članica, predvođenih Nemačkom i Francuskom, i Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Poljske, koje su se usprotivile ideji da im se iz Brisela nameću kvote za prijem migranata. Češka je najavila da će preko Evropskog suda pokušati da ospori legalnost plana Evropske komisije, dok Slovačka pristaje da primi samo migrante hrišćanske vere.

Slovački levičarski premijer Robert Fico izjavio je juče kako bi pre prekršio propise EU nego što bi sproveo obavezujuću kvotu za izbeglice. On se izjasnio protiv „diktata većine koja nije u stanju da progura svoje mišljenje koristeći racionalne argumente i ostvari konsenzus u okviru Unije“.

S druge strane, francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je juče u Londonu, nakon što su ministri unutrašnjih poslova EU postigli dogovor o raspodeli 120.000 izbeglica unutar EU, da je Evropa preuzela odgovornost za njih. „Evropa je preuzela odgovornost. Ona je u stanju da to uradi, ali uz određene uslove i pravila, a za to se zalagala i Francuska“, rekao je Oland. I Slovenija je zadovoljna dogovorom postignutim u Briselu, kao i time da može da prima izbeglice, ali i da ih premešta iz Slovenije u druge zemlje članice EU. Slovenija treba da primi 613 izbeglica, što je, kako je rekla Žnidar, „gornji limit“ za zemlju.
Iz UN, međutim, upozoreno je ranije tokom dana da šta god da zemlje EU dogovore – to neće biti dovoljno. Broj izbeglica o kojima u EU pregovaraju (120.000) tek je deo od više od pola miliona ljudi koji su do sada stigli preko mora.

Velika Britanija, piše Bi-Bi-Si, neće učestvovati u planu, ali je prihvatila da primi 20.000 migranata direktno iz zemalja koje se graniče sa Sirijom – i to u narednih pet godina. Irska i Danska, koje su kao i Britanija izuzete iz imigracione politike EU, prihvatile su učešće u planu.

U međuvremenu, dolazak izbeglica se nastavlja – na grčko ostrvo Lezbos svaki dan stigne oko 4.000 ljudi. Kada se u obzir uzmu i druga ostrva, može se računati sa dnevnim „prilivom“ i do 10.000 izbeglica.

Ostojić napustio sastanak

Zagreb – Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Ranko Ostojić nije se dugo zadržao na ministarskom sastanku u Briselu, na kojem se raspravljalo o izbegličkoj krizi, prenosi Index-hr. „U trenutku kada oni unutra ne mogu da se dogovore oko kvota za 120.000 ljudi, ja kao predstavnik zemlje u koju je u proteklih sedam dana ušlo 35.000 ljudi nemam više šta da radim na tom sastanku“, rekao je Ostojić novinarima napuštajući sastanak. Ostojić je rekao da ne prihvata da se izbeglice usmeravaju preko Hrvatske, ocenjujući da je otvaranje mađarskog graničnog prelaza Horgoš prema Srbiji bilo licemerno.