Donald Tusk Foto: Beta/AP/Francisco Seco

Nad zgradom u Briselu gde se danas popodne sastaju šefovi država i vlada EU na redovnom Samitu, nadvili su se tamni oblaci. „Stvarno na treba letnja oluja koja će sve ovo da rastera“, kaže jedan iskusni EU diplomata na marginama brojnih brifinga i razgovora koji prethode Samitu.

Ali, niko ne zna kako da se raščisti magla oko najvažnijeg pitanja – odabira osoblja za vrh Evropske unije. Nakon izbora za Evropski parlament koji su se održali krajem maja, treba naći ljude za pet funkcija: za predsednika ili predsednicu Komisije EU, Evropskog saveta, Evropskog parlamenta i Evropske centralne banke, te mandat za komesara ili komesarku spoljnih poslova EU, koji je neka vrsta ministra spoljnih poslova EU. Na poslednjem samitu pre tri i po sedmice, samo dva dana posle izbora, odlučeno je da na najmanje dve pozicije treba da budu žene.

Teška potraga za većinom

Više od toga nije bilo moguće dogovoriti, jer za rukovodeće pozicije je potrebno jedinstvo 28 šefova država ili vlada u Evropskom savetu, kao i većina u novoizabranom Evropskom parlamentu. Novi klubovi poslanika u parlamentu još se nisu dogovorili oko vodećih kandidata iz svojih redova.

Foto: EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Na izborima za Evropski parlament oslabljeni su dosadašnji veliki blokovi, Hrišćanske demokrate i Socijaldemokrate, dok su Liberali, Zeleni i desničarski populisti ojačali. Za stabilnu većinu neophodna je saradnja između gore navedene četiri grupe, jer sa petima, desničarskim populistima, niko ne želi u koaliciju. Hršćanske demokrate, najjača frakcija, insistiraju na tome da predsednik Komisije EU bude šef nemačke frakcije Manfred Veber (CSU), ali to ne samo da žestoko odbacuju druge stranke u parlamentu, nego i neki šefovi država i vlada u Evropskom Savetu. Inače, taj Savet ima pravo da predloži kandidata, pa bez tog predloga EU Parlament ne može doneti nikakvu odluku.

Zbog toga se u parlamentu već tri sedmice održavaju intenzivni razgovori između klubova poslanika, u političkim strankama, i sa Savetom EU. U tim razgovorima grmi i seva – kao i napolje u Briselu, ali „rezultata nema“, smatra jedan visoki diplomata EU. Iz tog razloga na današnjem samitu neće biti rešenja za paket od pet čenih osoba, u kojem će se morati uzeti u obzir ne samo stranke, već i nacionalna distribucija unutar EU.

Ukoliko Nemci dobiju neki od mandata, onda će to želeti i Francuzi. S druge strane, Istočni Evropljani ili zemlje na jugu ne smeju se osećati zapostavljenim i mora se pronaći ravnoteža između malih i velikih, kao i onih koji više daju u budžet EU nego što iz njega primaju.  A pored toga važne su i određene sposobnosti, jezičke veštine, te pravi pol.

Rok: početak jula

Obzirom da se ovde radi o presudnoj odluci za budućnost EU, može se mirno dati još malo vremena za donošenje odluke, kaže jedan visoki zvaničnik koji je učestvovao u pripremama za samit. „Imamo stopostotnu šansu da pronađemo rešenje do početka jula“, rekao je ovaj zvaničnik. Jer, Evropski parlament 2. jula namerava da imenuje svog predsednika, odnosno sastavi deo kadrovskog paketa, koji samo parlament može da odredi. Ako do tada ne bude jasno ko će dobiti preostale visoke funkcije, cela jednačina neće biti moguća.

Foto: EPA-EFE/ YANNIS KOLESIDIS

Moguće je i da šefovi država i vlada danas iz svojih rukava izvuku još više kandidata, na koje do sada niko nije računao. Bivši poslanik Evropskog parlamenta Elmar Brok (CDU) za DW je izjavio da apeluje na Savet i Parlament EU da deluju odgovorno. Predsednik Evropske komisije treba da bude onaj ko raspolaže sa većinom u Evropskom parlamentu, navodi on i dodaje: „To može biti kandidat druge najveće stranke, ali naravno, kandidat najveće frakcije, izborni pobednik, ima pravo da prvi traži većinu.“

Drugim rečima: ako Manfred Veber ne obezbedi većinu, onda bi to mogao da pokuša Frans Timermans, kandidat Socijaldemokrata. Ili možda Margaret Vestager, iz Liberala, koja se u izbornoj kampanji nije pojavila kao „vodeća kandidatkinja“, ali navodno ima podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona.

I još malo zaštite klime

Sadašnji predsednik Evropskog Saveta, Donald Tusk je podsetio da će se na samitu razmatrati i pitanja poput Strateške agende EU za narednih pet godina. Posebnu ulogu tu ima, kako kaže, klimatska politika, koja je jako prisutna u javnoj debati u nekim državama članicama EU.

Mnogi šefovi država i vlada smatraju da bi EU trebalo da se obaveže da do 2050. godine privređuje bez emisije CO2. S druge strane, neki drugi zvaničnici, posebno oni u Istočnoj Evropi, još uvek sumnjaju da li bi i na koji način to moglo da uspe. Stoga, verovatno neće biti odluka ni o klimatskoj politici i tema će se i dalje odlagati. I kada je ovo u pitanju, tamni oblaci i dalje ostaju na nebu. Preti nevreme.


Povezani tekstovi