Foto: Freeimages Helmut Gevert

Dok su autoritarni režimi bili angažovanii u aktima agresije, piše u najnovijem izveštaju o političkim pravima i građanskim slobodama organizacije Fridom haus (Freedom House).
 
Među slobodnim državama iz regiona se nalaze Srbija i Hrvatska, dok su delimično slobodne Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija i Crna Gora, navodi Fridom haus.
 
Kako prenosi Radio slobodna Evropa, na Balkanu su fer izborni procesi i vladavina prava dodatno pogoršani nakon što je Evropska unija zanemarila svoju ulogu u podsticanju demokratije među državama koje joj se žele priključiti.
 
U izveštaju se navodi da su u 67 država u svetu smanjena politička prava i građanske slobode, dok je u njih 36 zabeležen napredak. Od trenutka kada je pre 11 godina započeo taj pad, u čak 109 država su slobode i prava opadale, dok su 60 zemalja ostvarile pozitivne pomake.
 
U izveštaju se opisuju glavne demokratije u kojima vlada teskoba i neodlučnost, pogotovo nakon referendumske odluke Velike Britanije da napusti EU, do niza antidemokratskih poteza nove vlasti u Poljskoj, napretka ksenofobičnih nacionalističkih stranaka na drugim mestima u Evropi, i pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima.
 
U isto vreme, Rusija nastavlja omalovažavati neprijatelje i ometa političke procese u Sjedinjenim Državama i drugim demokratijama, osnažila je svoju vojnu podršku Asadovoj diktaturi u Siriji, i učvrstila je ilegalnu okupaciju ukrajinske teritorije, piše u izveštaju.
 
Od 195 država u svetu, njih 87 (45 odsto) su rangirane kao slobodne zemlje, 59 (30 odsto) kao delimično slobodne, a 49 (25 posto) kao neslobodne.
 
Nacionalističke i populističke stranke su ojačale u Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim demokratijama tokom 2016, što je rezultiralo slomom tradicionalno desno-leve podele i dovelo u pitanje da li će opstati stabilne vlade i snažne opozicije.
 
Evrorazija je podeljena između demokratski orijentisanih i rigidnih autokratija. Istovremeno, Ukrajina, Gruzija i Moldavija se bore za pomake u krhkim demokratijama, a lideri Azerbejdžana, Tadžikistana i Kirgizstana su preduzeli korake kako bi ojačali svoju vlast i to usred ekonomske i političke nesigurnosti.
 
Od 49 zemalja koje se smatraju neslobodnima, 11 ima najgori odnos političkih prava i građanskih sloboda.
 
Najmanje slobodne su: Sirija, Eritreja, Severna Koreja, Uzbekistan, Južni Sudan, Turkmenistan, Somalija, Sudan, Ekvatorijalna Gvineja, Centralnoafrička republika i Saudijska Arabija.
 
Među neslobodnim državama u svetu su Afganistan, Azerbejdžan, Belorusija, Iran, Kazahstan, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.