Gvozdena kupola je moćni sistem koji bi trebalo da štiti od raketa: Kako ga je Hamas nadmudrio?

Glavni primer izraelske vojne snage je protivvazdušni obrambeni sistem poznat kao „Gvozdena kupola“ (Iron Dome), koji je naširoko hvaljen kao najbolja svetska obrana od projektila i raketa.

Međutim, 7. oktobra 2023. palestinska militantna grupa Hamas zasula je Izrael raketama.

Prema izveštajima, Hamas je ispalio nekoliko hiljada projektila na brojne ciljeve širom Izraela.

Iako tačni detalji nisu dostupni, jasno je da je značajan broj Hamasovih projektila probio izraelsku obranu, nanevši veliku štetu.

Kako navodi N1.hr, Ijan Bojd, direktor Centra za nacionalne bezbednosne inicijative i profesor vazduhoplovno-svemirskih inženjerskih nauka na Univerzitetu Kolorado Boulder, za Conversation je pojasnio zašto izraelska obrambena strategija nije bila potpuno efikasna protiv napada Hamasa.

Kako funkcioniše protivvazdušna odbrana?

Sistem protivvazdušne odbrane sastoji se od tri ključne komponente.

Prvo, postoje radari za otkrivanje, prepoznavanje i praćenje nadolazećih projektila.

Domet ovih radara varira. Radar Gvozdene kupole efikasan je na udaljenostima od četiri do 70 kilometara.

Nakon što radar detektuje objekat sledi procena kako bi se ustanovilo predstavlja li pretnju, a za donošenje takve odluke koriste se informacije kao što su smer i brzina kojom se kreće detektovani objekat.

Ako se potvrdi da je objekat pretnja, operateri Gvozdene kupole prate dalje objekat pomoću radara, a obrambeni sistem ima najviše jedan minut da odgovori na napad.

Drugi glavni element sistema protivvazdušne odbrane je centar za upravljanje borbom.

Ova komponenta određuje koji je odgovarajući način za odgovor na pretnju, odnosno odakle ispaliti projektile presretače i koliko ih treba lansirati.

Treća glavna komponenta je sama raketa presretač, a u ovom slučaju to je supersonični projektil sa seznorima za traženje toplote.

Projektil nakon toga eksplodira u blizini nadolazeće pretnje, što znači da projektil ne mora direktno pogoditi preteći objekat kako bi ga onesposobio.

Ograničenja

Zašto je sistem bio manje efikasan protiv nedavnih napada Hamasa?

To je jednostavno pitanje brojeva. Hamas je ispalio nekoliko hiljada projektila, a Izrael je imao manje od hiljdau presretača na terenu spremnih da im se suprotstave.

Čak i da je Gvozdena kupola bila sto posto efikasna, s obzirom na ogroman broj raketa koje je Hamas ispalio, neke su se morale probiti.

Napadi Hamasa vrlo jasno pokazuju da čak i najbolji sistemi protivvazdušne odbrane mogu biti nadvladani ako su nadmašeni brojem pretnji kojima se moraju suprotstaviti.

Izraelska protivraketna odbrana izgrađivana je godinama, uz visoke nivoe finansijskih ulaganja.

Kako je Hamas sebi mogao priuštiti da ga preplavi? Opet, sve se svodi na brojke.

Projektili koje ispaljuje Hamas koštaju oko 600 dolara svaki, pa su oko 100 puta jeftiniji od presretača Gvozdene kupole.

Ukupni trošak Izraela za ispaljivanje svih njegovih presretača je oko 48 miliona dolara.

Kad bi Hamas ispalio 5.000 projektila, cena bi bila samo tri miliona dolara.

Dakle, Hamas je s vremenom nakupio veliki broj relativno jeftinih projektila znajući da će tako preopteretiti Gvozdenu kupolu.

Nažalost za Izrael, napad Hamasa predstavlja vrlo jasan primer vojne asimetrije: jeftiniji, manje sposobni pristup uspeo je poraziti skuplji, visokotehnološki sistem.